Вести

Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve, sa svoje današnje sednice održane u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu, obaveštava javnost da je

izvor: spc.yu
+++
Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Pavle, na osnovu člana 111. Ustava Srpske Pravoslavne Crkve, podneo molbu kojom zbog zdravstvenih razloga i nemoći umoljava Sveti Arhijerejski Sabor da mu, na svome predstojećem jesenjem redovnom zasedanju, 11. novembra 2008. godine, odobri povlačenje iz aktivne službe.

Sveti Arhijerejski Sinod je ovu molbu Njegove Svetosti Patrijarha Pavla dostavio Svetom Arhijerejskom Saboru u nadležnost.

24. oktobar 2008 – 14:44

izvor: spc.yu

 +++

Izbor poglavara SPC

Povlačenje Patrijarha Pavla

izvor: POLITIKA, 25.10.2008

Sabor SPC 11. novembra odlučuje da li će uvažiti patrijarhovu molbu da mu se odobri povlačenje. – Postoji mogućnost da pojedini episkopi ne poveruju u autentičnost molbe za povlačenjem, zbog sumnji da je iznuđena

Pavle je za patrijarha SPC izabran 1. decembra 1990. godine (Foto Tanjug) Posle višednevnih spekulacija u javnosti Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve juče je i zvanično potvrdio da je Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle odlučio da se posle 18 godina povuče sa patrijaršijskog trona.

U kratkom saopštenju posle jučerašnje sednice crkvene vlade kaže se da je patrijarh „na osnovu člana 111. Ustava Srpske pravoslavne crkve, podneo molbu kojom zbog zdravstvenih razloga i nemoći umoljava Sveti arhijerejski sabor da mu, na svome predstojećem jesenjem redovnom zasedanju, 11. novembra 2008. godine, odobri povlačenje iz aktivne službe. Sveti sinod je ovu molbu Njegove svetosti patrijarha Pavla dostavio Svetom arhijerejskom saboru u nadležnost”.

Ovim potezom patrijarh Pavle je otvorio prostor za izbor svog naslednika, 45. poglavara srpske crkve. Uporište za svoje povlačenje patrijarh je našao u članu 111. Ustava SPC koji glasi: „Eparhijskog arhijereja može Sveti arhijerejski sabor sa uprave ukloniti samo po kanonskoj osudi, ili ga razrešiti po dokazanoj nemoći, ili po ustanovljenom prestanku jednoga od uslova iz člana 104. kao i na osnovu opravdane molbe za penziju”.

Ali, jesenje zasedanje Sabora zakazano za 11. novembar ne može odmah postati i izborno. Neophodno je prvo da episkopi uvaže ovakvu odluku patrijarha Pavla. Zato postoji opravdana mogućnost da pojedini episkopi ne poveruju u autentičnost takve molbe za povlačenjem, zbog sumnji da je iznuđena. Tako da je moguće da vladike zatraže da se formira posebna saborska komisija u kojoj bi bili članovi Svetog sinoda sa ciljem da patrijarh u njihovom prisustvu potvrdi nameru da se penzioniše. Prihvatanjem patrijarhove molbe redovni sabor bi trebalo da se zaključi i raspiše izborni. Iako Ustav SPC predviđa mogućnost da to bude u roku od tri meseca, sasvim je izvesno da će izbori biti raspisani gotovo u istom danu.

Patrijarh se nije pojavljivao više od godinu dana u javnosti, a na VMA je primljen 13. novembra prošle godine. Kako se saznaje, u poslednje vreme zavedena je rigorozna kontrola i niko bez odobrenja Svetog sinoda nije mogao da poseti poglavara srpske crkve. Patrijarh se za vreme svog boravka u bolnici nijednom nije obratio javnosti. Pojedine poruke Njegove svetosti su do naroda stizale posrednim putem, kao što je bilo u slučaju kada je Kosovo 19. februara proglasilo nezavisnost, preko mitropolita Amfilohija. U međuvremenu je Sveti sinod objavljivao kratka saopštenja konzilijuma lekara sa VMA u kojima se kaže da je patrijarh svestan da komunicira, uredno prima terapiju i da veći dan provodi sedeći. Mnogi vernici se na raznim internet forumima pitaju: ako je patrijarh svestan i komunicira, zašto se barem nakratko ne obrati javnosti, makar putem TV kamera?

Da u celoj priči oko patrijarhovog povlačenja ima mnogo nejasnoća i nedoslednosti govori i to da Sveti sinod nije obznanio kada je poglavar SPC podneo tu molbu članovima Svetog sinoda. Špekulacije pojedinih medija da je to bilo 12. oktobra nisu baš uverljive. Tog dana tri člana Sinoda su bila u inostranstvu: mitropolit Amfilohije i episkop bihaćko-petrovački na saboru u Istanbulu, a episkop žički Hrizostom u Australiji. Ako je patrijarh ostavku podneo još 6. oktobra kao što se nezvanično priča, onda se postavlja pitanje zbog čega je crkva toliko dugo o tome ćutala.

Može se postaviti i pitanje zašto je mitropolit Amfilohije u četvrtak uveče novinarima na Sajmu knjiga izbegao da da jasan odgovor da li postoji patrijarhova ostavka.

O patrijarhovom povlačenju mitropolit crnogorsko-primorski je poručio kako je od „svih tvrdnji i izjava najtrezvenije i najtačnije ono što je rekao episkop niški Irinej”. A episkop niški Irinej je u sredu agenciji Beta najavio da patrijarh Pavle razmišlja o eventualnom povlačenju:

„Međutim, patrijarh je sada u jednoj drugoj situaciji, u 94. godini i prilično vezan za postelju. Ja verujem da on razmišlja o povlačenju. Stvar je Sabora da li će to prihvatiti ili će doneti odluku da bude patrijarh dok je živ.

———————————————————–

Amfilohije: Episkop Pavle nije želeo da bude patrijarh

Arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački, za 44. poglavara SPC izabran je 1. decembra 1990. Od svih episkopa jedini koji istinski nije želeo da bude patrijarh bio je Njegova svetost patrijarh srpski Pavle, pisao je mitropolit Amfilohije.

Obraćajući se izbornom Saboru, novoizabrani patrijarh Pavle je rekao: „Moje snage su slabe, to vi svi znate. Ja se u njih ne nadam. Nadam se u vašu pomoć, kažem i ponavljam, u pomoć Božju kojom me je On i do sada držao. Neka bude Bogu na slavu i na korist Njegovoj Crkvi i našem napaćenom narodu u ova teška vremena”.

Ustoličen je 2. decembra 1990. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu, a po drevnoj praksi tek 22. maja 1994. godine u istorijski tron pećkih patrijarha u Pećkoj patrijaršiji.

Patrijarh Pavle je kao Gojko Stojčević rođen 11. septembra 1914. godine u slavonskom selu Kućanci kod Donjeg Miholjca. Rano je ostao bez roditelja. O sebi je sam govorio da je kao mali bio „vrlo slabačak”, pa su mu jednom čak i sveću zapalili misleći da je umro.

Nižu gimnaziju završio je u Tuzli, a višu u Beogradu. Usledilo je posle školovanje na Bogosloviji u Sarajevu, i Bogoslovski fakultet u Beogradu.

Za vreme Drugog svetskog rata radio je jedno vreme kao veroučitelj u Banji Koviljači u domu za decu izbeglu iz Bosne. Spasavajući jedno dete da se ne udavi u Drini u avgustu 1944. godine, Gojko se razboleo i dobio tuberkulozu. Lekari su mu rekli da mu je ostalo tri meseca života. Prihvatili su ga monasi u manastiru Vujan. Boreći se molitvom protiv opake bolesti, ipak se iscelio. U znak zahvalnosti Bogu što mu je podario zdravlje, Gojko je izrezbario jedan krst koji se i danas čuva u manastiru Vujan.

Posle perioda iskušeništva zamonašen je u manastiru Blagoveštenje 1948. godine i dobio je ime Pavle. Sve do 1955. godine, u vremenu žestoke borbe komunista protiv crkve, monah Pavle je proveo u manastiru Rača. Postdiplomske studije na Bogoslovskom fakultetu u Atini pohađao je od 1955. do 1957. godine, kada je izabran za episkopa raško-prizrenskog. Kao arhijerej na Kosovu i Metohiji proveo je skoro 34 godine.

M. Pešić

[objavljeno: 25/10/2008] POLITIKA

+++

NjEGOVA SVETOST PODNEO MOLBU DA SE RAZREŠI AKTIVNE SLUŽBE

Patrijarh Pavle se povlači sa čela SPC

Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Pavle podneo je molbu kojom zbog zdravstvenih razloga i nemoći umoljava Sveti Arhijerejski Sabor za razrešenje sa čela SPC.
Vladika jegarski Porfirije kaže da prvi put čuje za najavu povlačenja patrijarha Pavla.
– Ceo dan sam na sastancima tako da ta vest nije ni došla do mene. Ako na sajtu SPC piše da je patrijarh najavio povlačenje onda je to tako i to znači da će sednica 11. novembra biti izbornog karaktera – kaže Porfirije.

U igri za patrijarhov presto su svi koji su pet godina arhiepiskopi.
Na pitanje da li postoji mogućnost da je patrijarha neko naterao da se povuče, kao što su u više navrata pisali mediji vladika Porfirije kaže:

– To je smešno. Kako bilo koga možete da naterate da se povuče ili podnese ostavku?
Verski analitičar Živica Tucić tvrdi da je siguran da je patrijarh Pavle svojevoljno, opravdano i mudro podneo molbu za povlačenjem iz službe, kao i da se na taj korak odlučio potpuno svesno.

On kaže da će 11. novembra biti održani izbori na kojima će se odabrati jedan od tri kandidata i isključuje mogućnost bilo kakve zloupotrebe pri odabiru.
E. P.

izvor: PRAVDA, 25.10.2008

+++

Na Saboru SPC biće biran novi poglavar

Patrijarh Pavle potpisao ostavku

Patrijarh Pavle je podneo ostavku 12. oktobra ujutru na zakonit način i pred zakonitim telom, što znači da je to učinio pred celim Sinodom, rekao je juče za „Blic” izvor iz dobro obaveštenih krugova u Patrijaršiji. Izvor „Blica” je precizirao da je ostavka zavedena u arhivi Patrijaršije, da ju je patrijarh potpisao zelenim mastilom i pored svog imena stavio krst, kao i da ju je obrazložio svojim slabim zdravstvenim stanjem.

Prema istom izvoru, ostavka Patrijarha otvara mogućnost da predstojeći Sabor SPC 11. novembra bude izborni.

– Ne mogu ni da demantujem ni da potvrdim da je patrijarh potpisao ostavku. Što se tiče procedure na Saboru, ukoliko patrijarhova ostavka stigne na njega, ona će izgledati ovako: prvo je potrebno da se većina vladika izjasni da se ostavka uvrsti na dnevni red, a ako bi se to izglasalo, onda bi se na Saboru otvorila rasprava da li se ostavka patrijarha prihvata ili ne. Ukoliko bi Sabor prihvatio ostavku, pristupilo bi se izboru novog patrijarha – kaže za „Blic” drugi izvor iz Patrijaršije s kojim je „Blic” kontaktirao u želji da iz više relevantnih izvora potvrdi vest da je patrijarh Pavle potpisao ostavku.

Da podsetimo, vladika niški Irinej je za jučerašnji broj „Blica” izjavio da je želja većine u Saboru da Pavle ostane na mestu patrijarha, ali da veruje da bi Sabor prihvatio njegovu želju da se povuče sa te funkcije.

Patrijarh srpski Pavle već se skoro godinu dana nalazi u bolnici i već dugo se na njega vrše pritisci da se povuče sa te funkcije. Delegacije Sabora više puta su poslednjih meseci posećivale srpskog patrijarha Pavla na VMA, tražeći blagoslov, uputstva za rad i ovlašćenja za predsedavajućeg, kako je zvanično saopštavano. Uputstva od patrijarha Pavla nisu dobijali, patrijarh je delegacije primao bez komentara, a polovinom maja iz bolesničkog apartmana VMA odbio je tročlanu delegaciju episkopa Sabora SPC koja je tražila u ime Sabora njegov potpis za dobrovoljni odlazak sa trona srpske crkve, saznaje „Blic”.
Vladike niški Irinej, braničevski Ignjatije i Hrizostom žički tada su došli u posetu patrijarhu s predlogom i uz blagoslov Sabora koji je tada zasedao, da procene na osnovu ličnog uvida i lekarskog izveštaja da li je sposoban da upravlja SPC ili ne i da ga, ukoliko nije u mogućnosti to da čini, privole da potpiše ostavku, odnosno zahtev za penzionisanje. Patrijarh je zatečen u trenucima daleko od senilnosti na koju je računao deo arhijereja Sabora SPC, koji se zalaže za izbor novog patrijarha. Patrijarh Pavle tada je rekao da on nije patrijarh German, da je, iako bolestan, i te kako svestan i da ne pristaje na ono što shvata da neki arhijereji traže od njega.

Patrijarh je rekao da Sabor neće dobiti njegov potpis za ostavku i penzionisanje, da je patrijarhova funkcija doživotna i zatražio od delegacije da se udalje iz njegovog bolesničkog apartmana na VMA.

Zagovornici njegove ostavke i potrebe da se, zbog života crkve, izabere novi poglavar, podsećaju da se i Pavlov prethodnik, patrijarh German, povukao sa funkcije iz zdravstvenih razloga, dok je ležao na VMA. Inače, prvi je ostavku na funkciju patrijarha podneo upravo utemeljivač samostalne SPC Sveti Sava, u trenutku kada je imao 56 godina. Poznavaoci svetskih religija podsećaju za „Blic” da samo u Rimokatoličkoj crkvi nije predviđena ostavka poglavara.

– Ovo je delikatan trenutak za SPC, pre svega zbog unutrašnjih podela i dilema, a od Crkve se očekuje da kaže kuda da ide Srbija, šta Crkva misli o EU, o međureligijskim odnosima, o ekumenizmu, o korupciji i privatizaciji… Crkva treba da se više angažuje oko političkih pitanja, ali ne sa stanovišta dnevne politike, već sa stanovišta etike. Ona prosto treba da ukaže na put i zato bi bilo dobro da se izabere novi patrijarh koji bi mogao da odgovori na ove izazove. Međutim, ne bi bilo dobro da se odluka o izboru novog patrijarha donese bez konsenzusa. Crkvi je potrebna sabornost. Ako ne bude bilo konsenzusa na Saboru, bilo bi bolje da pitanje izbora odlože za sledeći Sabor u maju – kaže za „Blic” Živica Tucić, poznavalac crkve i verski analitičar.

Tucić objašnjava za „Blic” da u SPC ne postoje jasni frontovi onih koji su za izbor novog i za ostanak starog patrijarha. Prema njegovim rečima, predstojeći Sabor može početi kao redovni, kako je i zakazan, a da se dopunom dnevnog reda pretvori u izborni.
– Ako se pređe na izbor novog patrijarha, na to može imati veliki uticaj „geografski element” jer je mnogo vladika poreklom iz Bosne, pitanje da li su kandidati obnovitelji ili konzervativni po pitanju liturgije, ali i stav države prema tome šta očekuje od novog patrijarha može imati veliki uticaj na izbor – objašnjava Tucić.

Za najjače kandidate za novog poglavara SPC trenutno slove mitropolit Amfilohije Radović (izjasnio se da ne bi želeo da bude novi patrijarh), vladika Irinej niški i vladika Hrizostom žički.

Izvor „Blica” iz dobro obaveštenih izvora tvrdi da mlađi episkopi žele da istaknu svoje kandidate i da su njihovi favoriti episkop dalmatinski Fotije i budimljansko-nikšićki Joanikije, koji se do sada nisu negativno eksponirali ni u crkvenoj ni u široj javnosti. Isti izvor tvrdi da, s druge strane, niški episkop Irinej uživa podršku takozvanog bosanskog lobija.

Da podsetimo, kandidati za novog patrijarha su sve vladike koje imaju „staž” duži od pet godina i njih je ukupno 35. Oni tajno među sobom glasaju i trojica vladika koji dobiju najviše glasova ulaze u „žreb”. Među trojicom kandidata slučajnim izborom bira se „prvi među jednakima”. Kao kuriozitet i primer da licitacija ne mora ništa da znači u Patrijaršiji rado podsećaju da sadašnjeg patrijarha Pavla niko nije pominjao kao favorita prilikom prethodnih izbora.

Podele u crkvi

Najveće podele u crkvi, koje će svakako uticati na izbor novog patrijarha, nastale su po pitanju da li treba unositi novine u liturgiju, kao i po pitanju saradnje sa drugim religijama. Među „novotarcima” se nalaze gotovo sve mlađe ili medijski popularnije vladike: episkop lipljanski Teodosije, bački Irinej, penzionisani vladika zahumsko-hercegovački Atanasije, episkop jegarski Porfirije (odnedavno na čelu Republičke radiodifuzne agencije), vladika šumadijski Jovan… U red „konzervativaca” koji su za stari način služenja u crkvi i smanjivanje saradnje sa drugim religijama ubrajaju se uglavnom starije vladike, javnosti poznate kao bosanski lobi (vladika banjalučki Jefrem, banatski Nikanor, zvorničko-tuzlanski Vasilije Kačavenda) i imaju jako uporište među emigracijom.

Zeleno mastilo privilegija patrijarhaPatrijarsi se po vizantijskom pravilu i u duhu tradicije potpisuju zelenim mastilom i jedino takav potpis ima validnost ispod zvaničnih akata.

Pravo potpisa zelenim mastilom je isključivo privilegija patrijarha među sveštenstvom SPC. Ostavku je patrijarh Pavle upravo potpisao ovakvim mastilom.

Nužan boravak u bolnici

Patrijarh Pavle primljen je na VMA 13. novembra prošle godine potpuno iscrpljen, sa upalom pluća praćenom visokom temperaturom. Ova bolest sama po sebi, prema mišljenju lekara, nije bila toliko teška, ali lečenje je bilo utoliko komplikovanije pošto je imao 93 godine i hranio se isposnički. Zdravlje poglavara SPC počelo je da se komplikuje još u decembru 2005. godine, kada je pao i polomio karličnu kost. Više puta je bio na rehabilitaciji u banjama Selters i Koviljača. Zdravstveno stanje patrijarha srpskog Pavla je sada stabilno, ali prema mišljenju lekara, svaki izlazak iz bolnice mogao bi biti koban po njega. Patrijarh je, po svim vestima sa VMA i iz Patrijaršije, u stabilnom, ali krhkom stanju. Svestan je, komunikativan, sarađuje tokom nege i rehabilitacionog tretmana i redovno uzima lekove. Dan provodi u krevetu ili sedeći u fotelji, čita molitve i novine bez naočara! Redovno prima posete. U SPC su potvrdili za „Blic” da „nemaju nade da će patrijarh uskoro izaći iz bolnice”.

izvor: BLIC,

Autor: Ekipa „Blica” | Foto:A. Dimitrijević | 24.10.2008. – 07:30

+++

Patrijarh zatražio povlačenje

24. oktobar 2008. | 02:08 -> 21:03 | Izvor: B92, Beta

Beograd — Patrijarh srpski Pavle podneo je molbu da mu se na predstojećem Saboru SPC-a 11. novembra odobri „povlačenje iz aktivne službe“, saopštila SPC.

O njegovoj molbi danas je obavešten Sinod SPC, koji je molbu patrijarha prosledio Saboru, kao jedinom nadležnom da po njoj postupa. Patrijarhov zahtev podnet je, kako se navodi, na osnovu člana 111 Ustava Srpske pravoslavne crkve. Patrijarh će biti razrešen dužnosti, na sopstveni zahtev, na redovnoj sednici Sabora SPC, koji će biti održan 11. novembra.

Na Saboru 11. novembra, blizu 50 vladika imaće pravo da predlaže kandidate, da bira i da budu birani za novog patrijarha.

Svaki od članova Izbornog sabora treba da zaokruži tri kandidata, a broj kandidata smanjuje se kroz krugove glasanja sve dok ih ne ostanu dvojica.

„Kada ostanu dvojica kandidata, primenjuje se pravilo žreba. Iako je žreb odlučujući faktor, nije tajna da na izbor patrijarha mogu uticati mnogi spoljni faktori – iz društva, države…“, objašnjava sociolog religije Mirko Đorđević.

Beogradski mediji pisali su da je patrijarh Pavle podneo ostavku 12. oktobra na zakonit način i pred zakonitim telom.

Nezvanični izvori govore da je patrijarh Pavle ostavku podneo 12. oktobra i to pred celim Sinodom, da je ostavka zavedena u arhivi Patrijaršije i da ju je patrijarh potpisao samo za njega rezervisanim zelenim mastilom i pored svog imena stavio krst.

Ovakva procedura važna je jer ima najava da bi pojedini arhijereji, ako se ostavka pojavi na Saboru, mogli tražiti utvrđivanje njene autentičnosti.

O ostavci patrijarha dugo se spekuliše jer je 94-godišnji poglavar Srpske pravoslavne crkve već skoro godinu dana na lečenju na Vojno-medicinskoj akademiji.

Kako patrijarh podnosi ostavku

Publicista i poznavalac prilika u SPC Mirko Đorđević kazao je za B92 da je Sinod dobro uradio što je zvanično saopštio da je patrijarh Pavle podneo molbu kako bi prestala nagađanja da li je patrijarh podneo ostavku ili ne.
[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=rQcbJhgYrCw]
Đorđević kaže da je teško reći da li je patrijarh to uradio pod pritiskom. On kaže da će molba biti prosleđena Saboru, koji odlučuje o njoj. On kaže i da je važno da se molba publikuje kako bi se videlo da ju je patrijarh podneo u prisustvu svedoka.

„Ako je patrijarh dao ostavku, ona mora biti data u prisustvu zakletih svedoka vladika iz Sinoda ili Sabora, data u pismenoj formi i potpisana zelenim mastilom po staroj vizantijskoj tradiciji“, kaže on.

„I to je jedini verodostojni potpis patrijarha srpskog, koji se ne može skenirati i zloupotrebljavati, jer takav faksimil postoji i u Sinodu, koji se posebno čuva“, kaže Đorđević.

„Po Ustavu SPC, on se bira na doživotno služenje, osim ako Sabor u redovnom postupku ne prihvati amandmane da se promeni Ustav i da se onda promeni procedura“, zaključuje Đorđević.

Đorđević nije želeo da licitira sa imenima mogućih naslednika, ali kaže da nije nikakva tajna da traje „ljuta borba za vlast između dveju struja“ u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koje predvode mitropoliti Amfilohije i Artemije, dodaje Đorđević.

On kaže da ne treba zaboraviti ni uticaj paracrkvenih krugova u Beogradu koji su, kako on kaže, veoma uticajni. „Sve se to događa u senci politike“, zaključio je Đorđević.

A urednik Verske informativne agencije Živica Tucić je istakao da Srpska pravoslavna crkva treba da do Sabora 11. novembra „ublaži razlike koje postoje i da sa punom odgovornošću izabere nekog ko će biti u stanju da vodi crkvu u oklonostima kada pred državom i društvom ima mnogo unutrašnjih i spoljnopolitičkih izazova“.

Mogući naslednici?

Kao novi patrijarh najčešće se pominje mitropolit Amfilohije Radović, koji od maja obavlja dužnosti za koje je inače zadužen patrijarh, ali je on ranije rekao da ne želi da bude izabran.

Vladika Amfilohije doktorirao je teologiju u Atini, a pre nego što je pre 18 godina izabran za mitropolita crnogorsko-primorskog, bio je episkop banatski.

Pamti se njegov nenajavljeni govor na sahrani premijera Đinđića u kome je uvredio porodicu pokojnog premijera i iznosio političke stavove, a sukobljavao se i sa vladikom raško-prizrenskim Artemijem.

Redovno posećuje Srbe u Haškom tribunalu, a više puta je sumnjičen da u svojoj mitropoliji skriva optužene za ratne zločine.

Pored Amfilohija, kao naslednici patrijarha Pavla pominju se i vladike niški Irinej i žički Hrizostom.

Vladika Irinej, koji se smatra jednim od najbližih saradnika patrijarha, završio je postdiplomske studije u Atini, a niški episkop je već 33 godine. Irinej je medijima izjavljivao da veruje da patrijarh razmišlja o povlačenju jer je već godinu dana u bolnici.

Vladika žički Hrizostom bogoslovske studije završio je u Americi, a bio je i na mestu episkopa zapadnoameričkog. Medijsku pažnju privukao je proterivanjem zilotski nastrojenih monahinja iz manastira Stjenik kod Čačka.

Jedan od kandidata je i episkop zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije. I on je na postdiplomskim studijama bio u Atini, zamonašio se u manastiru Ostrog, a na čelu ove episkopije nalazi se devet godina.

Javnost u Bosni i Hercegovini nezadovoljna je njegovim izjavama kako su genocid u Srebrenici, zločini u Prijedoru, Bijeljini, Foči bili „greška“.

Da li će neko od ovih vladika postati 45. srpski patrijarh ili će biti iznenađenja, znaće se na velikom Saboru zakazanom za 11. novembar.

+++