Вести

Sve ovo što se dešava u Srbiji izaziva tugu, gađenje, smeh…onda je jasno kakva su dešavanja u Srbiji. Mi Srbi kao da živimo sami na planeti, pa imamo pravo da budemo ljudi, antiljudi, da budemo pristojni, nepristojni, pametni i iznad svega blesavi.
Z.D. 17.10.2008

+++

Sve dnevne novine u Srbiji po šablonu pišu iste teme na isti neprofesionalan način. Ako je ubica nekog ubio, do detalja opisuju način ubijanja, kao da smo svi u službi istrage, pa treba svaki detalj da se zabeleži.

Ako je otac silovao ćerku (što je teže od težeg) do detalja opisuju šta je sve taj otac radio tom nesrećnom biću, kao da se traži tema za horor ili mašta za pornografiju.

Ako je u pitanju političar, isto. Ako je u pitanju mafijaš, opet isto.

Niko nema kulturu novinarskog poziva.

Danas Srbija ima sliku novinara istu kao i sliku policajaca kursista.

Onda imamo „komediju“ Kursadžija. Kao da je autoru ove maloumnosti (od „Kursadžija“) dobro došlo što je Srbija izgubila Kosovo pa sad se ima tema za dobre viceve (na račun gubitka).

Oktobarska jutra su sad okićena i temom oko smene-nesmene Patrijarha Pavla.

Piše se bez mere i bez poštovanja prema onome o čemu se piše.

Stavljaju Patrijarhovu sliku na naslovne strane svojih ofucanih, nekvalitetnih novina, bez da vode računa kakve će naslove i slike staviti pored teme o Patrijarhu.

Tako imate novine u Srbiji koje su na naslovnu stranu stavili sliku Patrijarha i iznad njegove slike (tačnije njegove glave) stavili sliku obnažene žene i naslova teme kako su njoj ispale…(deo njenog tela).

Nemojmo se pitati zašto nas svet gleda očima primitivizma i razmišljanjem da ove primitivce (Srbe u Srbiji) treba „satanizovati“ (jer njihov progon protiv nas nije u svemu cilj svetske globalizacije, već tu u mnogome ima i istine da takvi kakvi se pokazujemo i kako niko više ne vodi računa o javnom kodeksu pristojnosti, sami doprinosimo da se svet pita šta je vrednost da Srbi postoje).

Nemojmo se pitati zašto se sada lik Patrijarha pretvorio u „ping-pong“ lopticu i reketiraju ga od vladika do vladika, od novinara do naroda.

Isto se nemojmo pitati zašto danas imamo sliku ovakvih predstavnika vere i pitati zašto to Patrijarh Pavle nije sprečio dok je bio u snazi.

Svima nam je jasno da Patrijah već duži period nije u stanju da obavlja svoju dužnost, da dužnost mesto njega obavljaju drugi, pa odatle stanje njegovih godina opravdava zašto se ponašaju kao pušteni iz pritvora.

Ali ako se pitamo zašto ih nije sprečio, kažnjavao, rasčinjavao, kada je bio u snazi i tako sprečio da se i onda i danas ponašaju kao pušteni iz pritovra, odgovor možemo dobiti odmah ako iskreno sagledamo ko smo i šta smo.

Mislim da ni sam Patrijarh nije imao snagu da se bori sa onim što je zgražavalo njegovu molitvenu dušu, da se sam pitao da li se danonoćno nalazi u košmarnom snu i da sve ono što njegove oči vide nije vid, nije istina, već jedan pakao mašinerije laži, farisejstva.

Jer dok sve ovo gledam, slušam, čitam, ne verujem da je istina…naježeno mislim da je košmar nad košmarima…da će se bar neko od nas probuditi, ustati, sabrati i sve ove košmare uništiti.

Smatramo da se nad Srbijom sprovodi satanizacija. Istina je da se sprovodi, ali je istina i to da Srbi sami žele da žive, govore, pišu kao što je i satanističko orgijanje. Hteli to da priznamo ili ne, istina je ipak tu, sami želimo da satanski živimo. I nemojmo zbog toga više nikoga da krivimo, iza bilo koga da se krijemo.

Pogledajmo u sebe, svoja dela, skoro isto ćemo naći i u onom do sebe, naći u celokupnoj slici današnjeg srpskog življenja.

U Srbiji samo mali broj Srba živi, samo mali broj srpskih Srba, mali broj pravoslavnih Srba, sve drugo su progonitelji svega što nosi jedan pošten srpski život (kako progonioca s napolja, tako i progonioca iznutra).

Mislim da kao nacija treba sami da pljunemo na sebe, i da se sami pred sobom postidimo, dok još imamo vremena da u sebi i ono malo ljudskog, moralnog, nacionalnog i hrišćanskog ponesemo…dok ne uništimo sve što nam sačinjava postojanje.

Z.D. 17.101.2008