logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Свет, Друштво    Аутор: новинарство    584 пута прочитано    Датум: 14.10.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

S.SamardžićSlobodan Samardžić, bivši ministra za Kosovo i Metohiju. Bez represalija nad ljudima crnogorskog državljanstva, koji studiraju ili rade u Srbiji, ali otkazivanje gostoprimstva ambasadoru Crne Gore je propagandno oružje srpske vlade smatra Samardžić

+++

Profesoru evropskih odnosa na beogradskom Fakultetu političkih nauka, dr Slobodanu Samardžiću, mnogi analitičari zameraju da je radikalniji čak i od Šešeljevih radikala, naročito kada je reč o južnoj srpskoj pokrajini. NJegoševski, mudro, takvima je profesor Samardžić odgovarao “Tvrd je orah voćka čudnovata ne slomi ga, al’ zube polomi”, tvrdeći da je najtvrđi deo srpske opozicije DSS. Reporterskoj ekipa “Vesti” dr Samardžić je priznao da ga je, crnogorsko priznanje Kosova, ma koliko bilo očekivano, ipak potreslo, a da apatični i nemoćni srpski narod u Crnoj Gori i u Srbiji ne ume da se samoorganizuje i odupre vlasti koju kontroliše američka administracija. Za “Vesti” je još otkrio da ga je razočaralo razbijanje opozicije koja se “stavila pod kišobran vlasti”.

• Problem Kosova će se naći pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, odlučila je Skupština UN. Dan posle, Makedonija i Crna Gora priznaju nezavisno Kosovo, pobeda ili poraz naših pregovarača?

- Efekti navodne pobede Srbije uUN nisu trajali ni cela 24 sata, već sutradan su Crna Gora i Makedonija priznale nezavisno Kosovo, a u najavi su i priznanja nekih drugih država. Ova aktuelna vlast je sama govorila da je to mera koja će usporiti, ako ne i zaustaviti ostala priznanja, međutim demantovala ih je stvarnost, talas novih priznanja, za nas vrlo neprijatnih. Naši najbliži susedi svrstali su se u red onih zemalja koje su pod pritiscima SAD priznale Kosovo, a kada je reč o Crnoj Gori, što je za nas još bolnije, jer smo povezani dubokim istorijskim vezama dva naroda, odnosno jednog naroda u dve države. Sve to je loše po državu Srbiju, što je dokaz da vlada nije povlačila prave poteze.

• Šta dalje, posle proglašavanja crnogorskog ambasadora nepoželjnim u Srbiji, kakav stav bi trebalo da zauzme vlast prema studentima iz Crne Gore, prema njihovim građanima koji žive i rade u Srbiji?

- Ne mogu se sada praviti represalije nad stanovništvom ili izvoditi konsekvence nad ljudima crnogorskog državljanstva koji studiraju u Srbiji ili ovde rade. Treba voditi razboritu politiku međudržavnih odnosa. Otkazivanje gostoprimstva ambasadoru Crne Gore manifestno je i propagandno oružje za kojim je ova vlada posegla, kako bi mediji zabeležili, tobož, njihovu povređenost kao i u prethodnim slučajevima, povlačenje naših ambasadora iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova. Najozbiljniji potez bile bi tužbe. Prošla vlada, koju je predvodio premijer Koštunica, predlagala je da se države koje priznaju nezavisno Kosovo tuže Međunarodnom sudu pravde i to bi bila dobra politika odvraćanja od priznanja. Države koje bi priznale Kosovo bile bi u neprilici da odbrane svoj stav pred Međunarodnim tribunalom. U tom slučaju, Makedonija i Crna Gora, bez obzira na snagu svakodnevnog američkog pritiska, odustale bi od priznavanja.

Opozicija pod kišobranom vlasti

• Koliko je sličnosti između opozicije u Crnoj Gori i opozicije u Srbiji?

- U Srbiji su nekako sve stranke i opozicione i vladine pobegle pod kišobran vlasti, osim DSS-a. Kada pogledate izborne kampanje i današnju stvarnost, vidite dijametralno različite priče. Ko bi rekao da će Tomislav Nikolić glasati za SSP i da će u najgorem oficijelnom smislu stati pod kišobran evropejaca, a ko bi sumnjao u Dačićevu predizbornu iskrenost.

• Kao i mnogi Srbi i vi vučete korene iz Crne Gore, jeste li se čuli sa rođacima i prijateljima?

- Prilikom takvih istorijskih lomova, emocije su uvek iste, burne i bolne. Mnogi smatraju da je to priznavanje najveća istorijska sramota Crne Gore, ali izražavaju nemoć da bilo šta javno urade protiv toga. Nije cela Crna Gora separatna, ali u njoj je užasno zaparložena politička situacija. Milo Đukanović je nekako uspeo da pasivizira otpor opozicije. Nema nijedne ozbiljne i jake opozicione stranke koja bi se suprotstavila separatistima. Milova vlast ih je razbila, a narod je izgubio motiv za samoorganizovanje protiv loše vlasti koja deluje protiv njihovih interesa.

• Da li to znači da je narod u kolektivnoj apatiji, nemoćan bilo šta da promeni i upada u depresiju?

- Pojednostavljeno rečeno, da. Na nivou političkog predstavljana u Crnoj Gori nema jake opozicione stranke koja bi se borila protiv Milove vlade. Srpski korpus opozicionih stranaka razbio se na nekoliko sitnih stranaka koje su akciono nesposobne da urade bilo šta. To je naša stvarnost protiv koje ćemo morati da se borimo ko zna koliko decenija. Nažalost, nešto slično dešava se i u Srbiji i moraće mnogo godina i decenija da prođe da bismo nešto promenili.

J. OLUIĆ, VESTI 13.10.2008




1 коментар у вези “Najveća sramota Crne Gore!”
  1. Gospodin Samardjic je, naravno, potpuno u pravu. Steta sto se propustilo da se tokom ragovora vrati na pitanje, zasto DSS nije tada bila odlucila da taj srpki martirijum makar pokusa da prekrati stvaranjem jedne nacionalne koalicije sa onda jos neokrnjenom SRS i Socijalistima, u koje se jos vjerovalo. Ili se vec u tom vremenu naslucivalo ili cak raspolagalo pouzdanim saznanjima o prevratima unutar te dvojice potencijalnih koalicionih partnera strogo prosrpke orijentacije. Mozda se tako nesto i naslucivalo. Ali, ali! Takozvani “Socijalisti” od ranije razmazeni vlastodrsci, da sada makar ucestvuju u vlasti bilo s kim i Radikali vec nazuljanih zadnjica od vjecitog sjedjenja na tvrdim opozicionim klupama, najvjerovatnije da bi prigrabili jednu takvu priliku ponudjenu od jedine politicke partije u Srbiji koja raspolaze jednim nizom izvrsnih intelektualaca koji su cak i srpski patrioti, sto se za intelektualce ne moze niukoliko da tvrdi pausalno. Jedna pristojna i stabilna vecina u skupstini bila bi sasvim moguca. Po mojoj ocjeni, jedna takva opcija bila je realna i odrziva. Danas imamo jednu Srbiju izmedju zemlje i pakla. A ne izmedju neba i zemlje kako se neki tuze jer njima ne pada na pamet nikakvo adekvatnije poredjenje. Bacimo pogled na konkretan slucaj u Podgorici na temu u naslovu i poredimo sa protestima opozicije i opozicionih grupa protiv mjera i politickih koraka prozapadnog rezima u Beogradu. Na primjer protiv podmuklog hapsenja Radovana Karadzica i jos podmuklijeg izrucenja jednom politickom presudjivajucem “tribunalu” koji sa pravosudjem nema apsolutno nikakve slicnosti, zato sa srednjevjekovnom inkvizicijom i palenjem “vjestica”. Poslednja lomaca – sto nije nikakav slucaj – sa “vjesticom” u sredini, gorila jos krajem 18 vijeka u sjevernoj Americi, u koju se aktuelni beogradski vlatodrsci zaklinju. Da prekratimo: Izvjestaji u beogradskim listovima o poslednjim demonstracijama u Podgorici i prekomjerne reakcije tamosnje rezimske policije protiv demonstranata, podsjecaju neodoljivo na nedopustive i sadisticke postupke beogradsjkih rezimlijskih pandura opremljenih kao marsovci iz holivudskih filmova 60-ih i 70-ih godina strave i uzasa; sa batinama dugackih citav metar sa kojima i na mrtvo isprebijase jednog od demonstranata. I. sta se dogodilo? Nista! Pojeo vuk magarca. Bivsi komunista i danas toboznji “socijalist” a uistinu posilni jednog americkog potrckarala Tadica iznad kojeg drzi kisobran da mu frizura ne pokisne – ima obrza da tvrdi, kako policija pod njegovom komandom i palicom DS-Tadica, kako njegovi i Tadicevi zandari toboze nisu upotrebili neumjerenu silu kada covjeka namrtvo izbatinase. Kritika crnogorskih prodanih i bjednih dusa i njihovih uniformisanih siledjija, potpuno je na mjestu. Ali, onda molim, cemu izvjestaji sa dvostrukim arsinima u beogradskim medijima? Gdje se demonstrante i srpske patriote u sred njihove zemlje u pogrdnom tonu naziva “srpskim nacionalistima”, “klerofasistima” i slicnim “titulama” i rezimske uniformisane siledjije sa licencom da batinaju sve sto hoda na dve noge jer su demonstaracije i protesti usmjereni protiv medijskih prozapadnih ljubimaci na vlasti. Jedno je pouzdano – policijski sadisticki i rezimski batinasi, kako oni u Podgorici tako i ovde u Beogradu – prosli su jednu te istu prozapadnjacku skolu i trening. Jedni drugima mogu ruke da pruze. A sto je simptomaticno, i jedne i druge oklopljene rezimske pandurcine – u Srbiji i u Podgorici, stoje pod komandom bivsih komunista, danas toboznjih “socijalista”. Sve jedna te ista ljudska bagra. A, mene licno i nadalje muci pitanje – zar uistinu nije bilo moguce jedan takav antisrpski, necasni i neljudski sceanrio predvidjeti, pre nego sto Stranka gospode Kostunice i Samardjica rjesila da ide na izbore, ciji se krajnji ishod mogao vec tada da predvidi, naocigled jedne izborne kampanje koja ostavlja dovoljno vremena da se napisu scenariji kakve danas dozivljavamo u zivom.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo