logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Политика, Актуелно, Свет, Друштво    Аутор: новинарство    1.187 пута прочитано    Датум: 13.10.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Crvene ženske čizmice ispod mantijeNova srpska politička misao u Glasu-Javnosti: Kulturna politika u Srbiji (1). Kulturni rat u Srbiji vodi ovdašnja frakcija transnacionalne elite, koja izrazito dominira kulturom i medijima. Kako taj rat izgleda, može se videti na primeru Biljane Srbljanović i njene drame „Pad“

+++

Slučaj drame „Pad“ izabrali smo zato što je naša transnacionalna elita borbenija u pozorištu nego u likovnim umetnostima. Biljana Srbljanović je u tim krugovima uzdignuta u „kultnog pisca“. NJoj se, na B92, daje prvo mesto na listi VIP blogera, a uvek se ističe da je ona „najprevođenija i u inostranstvu najigranija srpska dramska spisateljica“.

Ideja drame „Pad, koju je prihvatio direktor Bitef teatra Nenad Prokić, a režirao Gorčin Stojanović, najbolje se može videti iz desete scene. NJeno je štivo Biljana Srbljanović sa ponosom okačila na svoj B92 blog. Glavni junak ove drame, razume se, onaj rđavi, jeste vladika Nikolaj Velimirović. NJega Srbljanovićeva zove „pop Nikolaj Stratimirović“.

Scena se najavljuje opisom odaje u kojoj, na odru, leži mrtvo dete Jovan, dok njegovi roditelji u tuzi i očaju sede pored njega. Evo kako, po spisateljici, izgleda početak te scene: Pop Nikolaj Stratimirović i crkvenjak Glogov uz buku ulaze. Stratimirović u pravoslavnoj mantiji, preko nje pancir. Glogov u crkvenjačkom odelu, preko njega pancir. I ne samo što su pop i crkvenjak upali „uz buku“. Oni su očigledno toliko bahati da čak ni ne primećuju da je u sobi odar! Nastavljaju da galame, a crkvenjak osorno pita ucveljenu majku: „Snajka, ima li nešto da se popije?“ Sunčana ne ustaje. Gleda mrtvog Jovana, dodaje spisateljica, da ne bi bilo zabune zbog nepriličnosti pitanja. Kako bi potcrtala koliko su Nikolaj i njegov crkvenjak ogavni, Srbljanovićeva ih dodatno ogovara opisujući njihovo ponašanje i izgled. Crkvenjak neprestano prdi, pljuje i istresa nos na pod: „Glogov pljune. (…) Glogov se usekne. (…) Glogov prdne“. A Nikolaj, koji, kao što smo videli, preko svešteničke odore nosi pancir-prsluk, kako sedne – ispod mantije zablistaju njegove crvene ženske lakovane cipelice. (…) Sunčana maše glavom, a Stratimirović lakovanim cipelicama. Poetično, zar ne?

Najzad, zlehudi roditelji nekako uspevaju da Nikolaju i crkvenjaku objasne da pred njima leži mrtvo dete. „Šta to bi, snajka“, pita crkvenjak, pokušavajući da odgonetne uzrok nesreće. – Jesi l’ postila? – Nisam. – E, pa zato. Jesi li se prala? – Jesam. – Još gore! Uključuje i Nikolaj sa sledećim objašnjenjem:

„Evropa, kolevka ljudskog greha, nesreću je u ovaj dom donela! Vodovod, vodovod, vodovod! Kanalizacija, kanalizacija, kanalizacija! To su ta dobra koja nam je podivljala Evropa donela. A šta će to poštenom čoveku? Šta će mu česma kada je čist iznutra! (…) U šta veruješ? U nauku. Čemu se diviš? Kulturi. E, pa znaj majko, nauka i kultura dete su ti ubile!“

Jer „šta je to kultura“, propoveda dalje Nikolaj. „Parče hartije i gipsani stub. Šta je nauka? Gomila laži i jevrejskog podmetanja.“

Aha! Nikolaj, crkvenjak, i uopšte popovi, ne samo da mrze vodovod i kanalizaciju, nauku i kulturu – oni mrze i Jevreje. Štaviše, oni su i koljači. Kada im domaćin kaže da njegova porodica i nije verujuća, uslediće ovo.

Nikolaj: – Niste, je li? Glogove, nož! Glogov pruža Stratimiroviću kamu.

Domaćin: – Šta ćeš s tim? Dobro, čekaj, kad ste već ovde… Stratimirović zgrabi jabuku i jednim naglim udarcem preseče je na pola. Dakle, da se domaćin nije dosetio i pozvao Nikolaja da ipak obavi opelo, odvratni mantijaš bi ga sigurno zaklao!

U nastavku saznajemo i da Nikolaj kao „uzrok naše patnje“ vidi i sledeće stvari na slovo p: „pentijum“, „penicilin“, „peting“, „pederastiju“, „penetraciju“, „penis“, „Pentagon“… Šta bismo tek saznali da je Nikolaj izneo celu azbuku omraženih pojmova? Za nesrećnu majku, koja u početku ne pokazuje znake religioznosti, Nikolaj veli: „Da se manje školovala, ne bi ona meni tako odgovarala.“ Kako bi joj probudio veru, Nikolaj izvodi „program“ pod nazivom:

„Recimo NE civilizaciji!“. Tokom tog programa, Nikolaj je podučava (način pisanja je Srbljanovićeve):

„U pauzama ratovanja, između dve bitke, napada na kafiće, džamije, crkve, obore i sela, naš narod morao bi mnogo više da se moli, i to ne za milost, već za novi boj! U slučaju totalnog i unapred izgubljenog rata, naš narod treba da se pod hitno – MNOŽI!!! Kada se u izabranom narodu rodi muško dete, njegov boravak ovozemaljski samo je proputovanje ka večnoj blaženoj smrti. Život je ljudska izmišljotina, medicina – opasan porok, obrazovanje je tuđinska nakaza, a mir neprirodno stanje u koje čovek greškom zapada!“

Pošto ju je Nikolaj ovako „ubedio“, sirota majka ipak postane religiozna. NJoj je preko potrebna sveštenička uteha i moli Nikolaja, koji hoće da ide, da ostane: „Zašto nas ostavljaš? Sad, kad sam ti poverovala? „ Međutim, nikakvo preklinjanje ne pomaže, Nikolaj bezosećajno veli da ima druga posla.

Kako bi ga zadržala, očajna majka izjavljuje da je dete na odru – Nikolajev sin! Ali, Nikolaj hladno odgovara: „Očinstvo nikada nije dokazano!“ A crkvenjak na to dodaje: „A meni si govorila da je moje!“ Žena nastavlja da preklinje, sada već sa jasnom erotsko-mazohističkom notom u glasu: „Ostani, molim te, tvoja sam, tebi se predajem…“ Ali, ni to ne pomaže. Na kraju, žena očajno i slomljeno pita: „Nikolaju Stratimiroviću, kakav si ti to božji čovek?!“ A Nikolaj se „široko nasmeši“ i „veselo kaže“ – i time se ova, deseta scena efektno završava: „Lažni. Zar se ne vidi?“

Pisac može mrzeti neki svoj lik. NJen Nikolaj je tipična propagandistička karikatura, psihološki plitka i neuverljiva. On kao da je sišao sa nekog plakata kompartijskog Agitpropa iz 1945. godine. On kao da je lik iz neke propagandističke predstave koja se igra u kineskom selu 1966, ili neke druge godine Kulturne revolucije. Razlika je jedino u tome što su se takva propagandna pojednostavljivanja činila u ime „bolje budućnosti i socijalizma“. A Srbljanovićeva to radi verovatno u ime „bolje budućnosti i evroatlantskih integracija“.

Slobodan Antonić, Filozofski fakultet, Beograd

izvor: Glas-Javnosti, 12.10.2008




1 коментар у вези “Crvene ženske čizmice ispod mantije”
  1. E BAS JE POGODILA OVA KO ZNA STA JE MRS .MISS,ILI MS,ILI NESTA CETVRTO .BILJANA ,BILJANA ,AMA NE ONA STO “PLATNO BELESE ” TI BOGME “PADE “U DJAVOLSKE KANDZE ,KAD TAKO LAJES GORE NEG ROGATI I REPATI NA SVETOGA VLADIKU NIKOLAJA. NA NAJVECEG SRBINA POSLIJE SVETOG SAVE.MORAMO VOLITI GRESNIKA ,A MRZITI NJEGOV GRIJEH .TI SI IDEALNA ” KULTURNA RADNICA” DA NAUCIS ZATUCALE SRBE I I OSLOBODIS IS “NJIHOVIH MITOVA.”
    E LUDA ZENSKA GLAVO .PROBUDI SE DOK TI JE VRIJEME.NE PRODAJI TVOJE NAJVECE BLAGO ,OD GOSPODA DAROVANU DUSU ZA SAKU PISLJIVIH DOLARA I TREN SVJETSKE SLAVE .
    UZMI CRNA CERI ,PA PROCITAJ KNJIGE SVETOGA VLADIKE.MOLI MU SE DA TI OPROSTI TVOJE ZLOMISLI, UVREDU NJEGOVE SVETE LICNOSTI.NE OKLIJEVAJ .
    BOZJA KAZNA STIZE SVE KLEVETNIKE ,I TEBE CE ,AKO SE NE POKAJES.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo