Вести

Očigledno je da ima onih koji nam zameriše, što na prošlim izborima za šefa kuće Strave i užasa, sa reke Potomak predložismo da se bira Đoka. Jer, vele Đoka priznaje Kosovo za državu. Kao da Đoka zna šta je to Kosovo. Ili pak šta je to država u opšte.

+++

Sada su u jeku pažnje najnoviji izbobri za novog šefa i podšefa te staršne kuće sa reke Potomak. Nikako ne bi bilo dobro da se tamo usele Obama i Bajden. Za Obamu kako tako, ali Bajden, je ludak svoje vrste, a pored toga jedan katastrofalan patološki lažov. Sada useliti dvoicu muškaraca u kuću strave i užasa, zbog toga što su oni istog pola, u ovo vreme homoseksualizma, još više je jedan razlog da to nije dobro činiti u ovom momentu. U Americi je obrazovanje takvog karaktera da više ne raspoznaju ni magnetne, a nekamo li seksualne polove. Jer ta kuća više služi za zabavu nego li za politiku, a oni nisu zabavlajači, te i to nije dobro za kuću na obali reke Potomak. Ipak je lepše useliti tamo Saru i Makaina. A kada je Sarino ime i tu ima dosta zađevica. Da budemo malo ovako precizniji. Pa da kao Bleograđani, poput, Đilasa, ljubavnog para Tadić – Jeremić, neizostavne Sonje Userko, petokoloinaškog B92, kod njih, njeno se ime malo drugačije izgovara nego onako kako se piše, ier su se oni poenglezili. Naravno kod Engleza to je još savršenije, ne samo da se kod Engleza ne izgovara kako se piše, već se mnogo drugačije misli, pa je tako u engleskom govornom području naravno laž upotrebljena u političke svrhe, te je tako laž jedino popularna politika. Istina nikako.  Istina je za naivne. Tako da se Sara na engleskom, u opšte ne izgovara tako, kako se piše. To pravilo je za naivne Srbe, kojima sude za izmišljene i izmontirane genocide. Već u stvari njeno se ime izgovara Sera. E sada što anglo – saksi ne znaju pravo značenje reči sera, na srpskom, to je njihov problem. Ali to, pošto se Bleograđani malo keze kada govore, i malkice zatežu da bi se malo poenglezili, i te kako će im odgovarati kada im ovo Sera uleti na jezik. Ima to bolje da ih zategne, nego Makdnaoladovi ham – burgeri, kada se začine galofaksom. Kuća sa Potomka ne služi mnogo za politiku. Ta profesija je je za otmene. Ona je ovako više postala istrument z… i kako rekosmo zabave.
Sinoć nisam gledao debatu između Sere i Bajdena. Imao sam malo interesantnija i preča posla. Pomogao sam komšiji, koji je Poljak, da prepravimo jedno metalno bure u roštilj, i sušaru za meso. On voli da lovi, pa ćemo mi ove godine da pravimo užičkiu pršutu, od jelenskog mesa. Zar to nije bolje i lepše, nego gledati kako se Sera vrcka da privuče pažnju Borisa Juniora, recimo, ne znajući, pa dobro, ona i tako ništa ne zna, da je Junior zaljubljen u Kurjaka a ne u kurjakovicu Seru.

I tako ja sa mojim komšiom dok prepravismo bure, popismo malo viskija, a ja ne mogu da mu odbijem, taj napitak. Ne zato što je to bilo omiljeno piće Vinstonovo, nego zato što je red da se poštuje domaćinska. Ne htedoh da ga razočaram da mu stavim do znanja, da ja viski, pa i kad je onaj čuveni Džoni Džoker, ne smatram ni za kakvo piće. Jer za mene jedino voće može da se upotrebi za dobro piće. A ne krompir, ječam, ili kukuruz. U istinu on kod mene kada dođe pije Kalvados. No kada je video cenu, kalvadosa, ipak se čovek opredelio za Čerčila. Radije nego za Napoleona. Zar i to nije demokrtaski. I ispravno, jer je čovek pametan. Bolje demokratski, da ga jeftino lupe po džepu, nego kao glupi Amerikanci drmokratski, pa ih sada sve to drma ne smo po džepu, nego nekima se u glavi trese, dok se Sera okolo vrcka.

No da se vratimo na temu polemike Sera i Bajden. Kažem nisam bio zainteresovan da gledam polemiku, jer nije interesantno. Nego kada se vratih kući beše pokasno, a od onog džokera meni se malo pridremalo. Prilegnem na kauč. Moja supruga ode da zatvori apoteku, i ostavi uključen, onaj što bi moj otac rekao bučuk, u koga milioni bulje i dozvoljavaju da ih silnim lažima obmanjuju i mame. Pa ja. Vidim ja da je moj otac i zaista bio u pravu. Nikada on nije voleo da gleda u taj bučuk iz koga izleću nekave slike. Jer bučuk je jedna neobična naprava. To je u stavri jedan okrugli drveni kotlić, u koji se sipaju zobene ili pak pšenične mekinje, pa se pomešaju sa soli, i onda je to mamac za stoku. Najlakše je tako primaiti goveče ili jagnje sa paše, onda ga zgrabiti za vrat ili rogove i pravo na klanicu. Tako se i na tu spravu što je mnogi zovu TV, a eto to moj otac zove bučuk, mame i obmanjuju mase, te mamac je mamac, pa se zato i ja  pitam  kako je to moj otac primetio da su televizija i bučuk jedno te isto? Pa zar nije tako? Eto ti Amerikanci preko tog bučuka ih namame budale, kao recimo, Đoka od predsednika, pa onda sada i Makain, pa jedan Bul, koji nikako neće da objasni, da li je ono što je on u ovalnoj kancelariji radio sa Monikom bilo ovaljivanje ili nepravilni odnosi.

I tako eto i meni malo dođe od te debate između Sere i Bajdena. Sera kao prava miss Floride, izlazi prva i prilazi govornici. Bogami, kada omanu pozadinom. Bolje ona to izvodi, nego splav na Drini. Propagandistička odelenja, pobesnele američke elite tvrde da je to dobro radi šarmiranja masa. Možda. I ja se slažem. A kada Sera priča to je da se od njenih gluposti valjaš od smeha. Žao mi je što ja nikada nisam umeo tako da šarmiram i zavodim mase, kao Sera. Dobar je to biznis. U to ne treba sumnjati. Baš onako po engleskom. Jedno pišeš, drugo izgovaraš a treće u stvari misliš. Problem je jedino u tome što su Anglo u manjini na ovom svetu, pa sada samo i jedino mogu sebe da obmanjuju. Nešta je malo Sera govorila, jer to što sam ja video je bio insert, pravo da kažem pojma nemam o čemu, a mislim, da ni ona nije imala pojma.

Zato, iako će mi neki zameriti, ja predlažem Srbima koji žive u Americi da nikako ne glasaju za Obamu i Johana. Nego za Seru i Makaina. A evo i zašto. Do sada je kroz tu neobičnu kuću sa reke Potomak, prošlo 43 šefova i isto toliko podšefova, za nekih tu, manje ili više dvesta godina. U tom periodu, dešavalo se svašta. Recimo čak i jedan građanski rat, u kome se nenacinalistička nacija, gore isklala i iskasapila, i gore izmučila ratne zarobljenike glađu, nego i u jednom drugom ratu što ga je istorija zabeležila. Onda napravljena je jedna deperesiona kriza za koju je jedan od odgovornih, koji nikada nije odgovarao za počinjeni kriminal, bio deda ovoga Đoke od predesdnika. Solženicin je opisao strahote jednog Gulaga koji je izmislio krvožedni Gruzin Žugašvili. A da li je neko valjano opisao depresioni Gulag što se zvala Amerika u doba tridesetih godina? I da li će sada kada pokradu u ime ekonomske krize $ 780 milijardi, opet zna se ko, potomci onih što su tridesetih u ime slične krize poktrali milione, koji u poređenju sa današnjim vremenom gotovo su ravni sa miliardama, napraviti najveći gulag, koji je ikada postojao, u ljudskoj istoriji. Mnogi koji su gladovali tridesetih, nastavili su da i dalje gladuju u Američkom Gulagu. Ko mi ne veruje, neka ode na centralnu pijacu (East Market) u Detroitu. Neka sedne da negde tamo popije kafu. Pa će videti koliko će mu za desetak minuta prići i moliti ga da im plati doručak ili ručak, govoreći kako gladuju.

Ne, Gulag iz tridesetih nikada nije bio izlečen, nego samo zalečen. Tako i ovoga puta. Neće sa sedamsto milijardi dolara kriza biti rešena, nego proširena. A pošto nema više Žugašvilija, njega je zamenio Sakeršvili, ali ne gaospodar, nego sluga, da im podvikne sa njegovom Kominternom. Bogami biće belaja.

Zato Sera je potrebna da sredi domaćinstvo, ko pribogu Mirajana za vreme Slobodana, u kući sa reke Potomak. Jer sinoć su je na bučuku što ga spomenuh pokazali kada je se pozdravila, sa Johanom i krenula da ide. Dobro ona omanjuje, i još bolje šarmira. Kada par Makain – Sera dođu u sadašnju kuću strave i užasa, onda će ovaj Makain, koji je jedini gori i gluplji od Đoke od predsednika, koji je u nju ušao. Navodno Đoka i jeste prošao prijemni ispit za vojnu pilotsku školu. A ovaj nije ni to položio, nego ga je na vojnu vazduhoplovnu akadimju progurao njegov otac, koji je bio mislim admiral po činu. Zato kada Makain postne šef kuće sa reke Potomak, onda će ona naravno postati luda kuća. Nadajmo se, a to i svi drugi očekuju da će Makain, koje zbog bolesti, koje zbog starosti, brzo da crkne. Onda će celokupno domaćinstvo u toj kući preuzeti Sera. E to je izuzetno dobro, a koliko je dpbro još više je važno. Od tog momenta Sera više neće biti po Beograđanskom i Londonskom Sera. Nego po erskom Sara.

Sada će od Sera dok ne postane Sara ova do juče luda kuća biti pretvorena u Javnu kuću. Sera će biti šef. Dok se to sve izdešava, Srbija mora Jeljcinovog imenjaka da zameni sa Erom. Jer za boga, Srbi jednom moraju da nađu pravog vođu posle Miloša. Miloš jeste bio nepismen, ali kao pravi Era, umeo je on svojom bistrinom, a ne kao Sera šarmom, i omlaćivanjem pozadinom, da nadmudri mnoge. Jer Srbija je u poslednjih dvadeset godina probala, Crnogorca Miloševića, pa onda Bosanca Đinđića, pa onda opet Jeljcinovog imenjaka Borisa, koji je isto kao i Milošević Crnogorac, za nijasu je i malo bolji od njega. Borisova mama vela da je iz ustaške familije. U vreme, da kada se Sera pretvori u Saru, biće pravi momenta da dođe ponovo da vlada Srbiom Era. Sada kada Era zavlada Srbiom, onda on mora pravo u javnu kuću na Potomak da na pravi način sredi odnose sa tom i takvom kućom. Za to ima mnogo razloga. I ranije je bio pokušaj da se ta kuća pretvori u javnu. Mislim kada su bili nepravilni odnosi sa Monikom. Ali oko toga su, mnogo tada zatezali. Zato Era je sada veoma važan, a ne Jeljcinov imenjak. Jer kažu da jedino je Era razumeo pravilno poslovanje javnih kuća.

Davno je to bilo, kada je negde Era stigao u javnu kuću. Tamo se zna kakva su pravila. Svi se radi cenzure, kao kada se bira papa, naravno poskidaju, pa tek onda prolaze pored portira. Kada je stigao Era on vele stavio ruke na leđa, pa maršira pored portira. Opominje ga portir i kaže:

– More Ero, pa nije to tako lepo.

– Šta to nije tako lepo? – pita njega Era.

– Pa Ero, zar ne vidiš da ovuda svi prolaze i drže ruke napred, dole između nogu.

– I? – čudi se Era.

– Pa pobogu Ero, zar ne bi bilo pametno da i ti tako postupiš? – pita ga portir.

– Slušaj ti. Ja nedam da od ovuda gde mi ruke stoje niko skače. A ovamo s preda neka skače ko god hoće, jer ja ne zatežem, nego natežem. – Odgovorio je Era.

Te zato nije dobro pred Saru slati Borisa. On je jadan i “sramežljiv“, i može da drži ruke napred. Tako da, bila u javnoj kući Sera ili Sara nije bitno, bitno je da ona ne voli one koji drže ruke napred. Pa naravno, Bela kuća nije crkva. Kome je još tu da se bogu moli? A isto tako kao što vidimo Era ne zateže nego nateže. Natezanjem se jedino mogu srediti drugarice sa reke Potomak. Bar tako misli Era. A drugovi? – Za njih šaljemo rado Borisa Juniora da se sa njima kolektivno i internacionalno zategne. Boris za razliku od Ere pozadinu ostavlja otvorenu za zatezanje.

Janko Bojić