Вести

Božiji prst.Ovih dana, na sajtu „Istina“, čiji je vlasnik Petar Milatović, pojavio se tekst nekakvog Olivera Vulovića (kako tvrde, novinar iz Beograda),
Dušan Vučković, 02.10.2008

+++

pod neobičnim naslovom „Nećemo klovnove, hoćemo umove“. Naravno, čitaoci koji su u dužem vremenskom periodu pratili ono što se zbiva na stranicama elektronskog izdanja novine „Istina“, morali su primetiti, da svi oni, koji se tamo pojavljuju sa svojim „pisanijem“, moraju da našvrljaju po nekoliko afirmativnih rečenica u korist „srpskog Mojsija“ (Petra Milatovića). Otkako ga je „srpska Miledi“ (Mila Alečković) uzela pod svoje, kao najnovijeg kandidata, ne samo za „proroka“ već i za „srpskog Aramisa“, Milatovićevo samopouzdanje naraslo je od Ostroga do Östereich-a, preko dalekog „štapom rastavljenog“ Crvenog Mora, pa sve do Petrovih „zaključanih“ vrata iza kojih se „slavodobitno“ rasprostrla „Nebeska Srbija“. Milatović je saznao da je mio-aramisni „prorok“ onog dana, kada mu je Miledi „otkrila“, da se, u času dok je on deklamovao najnoviji „srpski dekalog“, iznad bečkog „prolomljenog“ neba pojavio krst od dva ukrštena mlaza nebeskih ptica, nakljukanih vatrom moćnog kerozina (pogledajte sliku „krsta“ iznad centra Beča, koji se, „Božjom voljom (!?)“, pojavio na nebu „u toku govora Petra Milatovića Ostroškog“).

Ujedanje nasitno

Ipak, mlađani Vulović, pre nego što je spevao nemušti panegirik „srpskom“ jurodivom Mozesu, znajući za red, prvu zahvalnost upućuje onoj gatalici, koja je Mojsija Milatovića učinila „prorokom“. Nekakvim „levacima“ (a bogme i dešnjacima) u Francuskoj, kaže Oli, bukvalno se tresu gaće, kada ih Miledi ošine svojim kosim srpsko-o-batalj(e)nim okom, u koje se, sa Kineskog zida, ulila sva silina velikog laoceovskog potoka i jingjangovskog („daj-da-ja-sama dadaišem“) životnog elana. Vulović zna da nije lako ući u društvo Miledinih „musketara“, ta da pored hvalospeva Mili i Mojsiju Milatoviću, obavezno mora svojim britkim „mačem“ da dokači i Nikolu Janića (ako on ne zna zašto, znaju Miledi i Mojsije). Dakle, iako uopšte ne zna zašto ga Miledi napujdava na ljude koje ne poznaje, Vulović izmahuje svojim naoštrenim očnjakom, tvrdeći da ima i onih ljudi (u srpskom rasejanju) „koji imaju i medije i novac i čitave sekretarijate i PR sektore, koji su se čak počeli baviti i sitnim nezgodama koje ovi dožive na nekom od svojih putovanja“.

Nećemo ulaziti u raspravu o tome, odakle Miledi i njen mojsijevsko-proročki Aramis unapred znaju da je neka nezgoda „sitna“, jer je jasno da je za njih svaka ljudska nevolja, koja se događa drugima, bezvredna i beznačajna, sem nečije smrti koja bi im, kako tupavo veruju, mogla biti od „koristi“.

Mobbing analitika

Veoma je indikativan Vulovićev napor da dodatno pohvali „prave organizaciono-političke institucije“, posebno one „u Americi“. Naravno, svakom čoveku koji iole nešto zna o delovanju srpske dijaspore u Americi, odavno je jasno, da sem KSU, na američkom kontinentu ne postoji drugo ozbiljnije društva. Panovićev SNO odavno je u čeljustima KSU, to jeste, u čvrstom i „dragovoljnom“ zagrljaju Đorđevića i njegovih razbojnika, koji su svoje bogatstvo stekli pljačkajući Srbiju, a docnije i Republiku Srpsku.

Vidimo da Vulović tu pominje i „Briselski institut 4S“, o kome autor ovih redova nema preciznijih saznanja, sem da se tu nalaze Srbi s Kosova i Metohije, koji su, reklo bi se, krenuli „u Evropu“ sa iskrenom željom da pomognu svojoj braći na Kosmetu i da promovišu istinu o Srbima i srpskoj državi. Ne dao Bog da se u njihove redove infiltriraju Miledi i njeni „puleni“, jer čega se takvi dotaknu to ostaje zatrovano i beskorisno za duži vremenski period.

KSU i evropski Srbi

Vrlo je čudno (ako ne i zagonetno), zbog čega su se Miledi i Milatović okomili takvom žestinom na predsednika Srpskog saveza (Švedska)? Bez ikakvog konkretnog povoda, ovo dvoje srpskih „desperadosa“ pokrenulo je divlju, krajnje primitivnu kampanju protiv Nikole Janića, kao da im je on nekakvo zlo učinio. Postavlja se pitanje, šta bi to moglo da se krije iza takvog pokušaja jedne orkestrirane (planske) harange? Konačno, na kakav su se put Miledi i Mojsije odlučili, kada im je unapred jasno, da će im u takvom „putešestviju“ najviše zasmetati Nikola Janić? Zapravo, najvažnije je pitanje, ko stoji iza ovo dvoje intelektualnih liliputanaca? Da li je to KSU, koji je istu razbijačku politiku u biću srpske dijaspore vodio u prethodnim godinama, koristeći za svoje neljudske (razbojničke) ciljeve „dvojac“ – Miledi i Sima Mraović (sa Đorđevićem kao kormilarom)? Ovog puta, izgleda, Sima Mraović, kome je ostavljeno da „pimpuje“ iz prikrajka, zamenjen je Milatovićevom „nesumnjivom harizmom“.

Svi Miledini klovnovi

Pričom o nekakvim „stotinama srpskih doktora“, Miledi je uspela da ubedi jedan deo polupismene Milatovićeve „elite“ (tipa priučenog „eksperta“ za „umove“ – Save Vidanovića), da je srpski problem u tome što ljudi sa „dr“ titulama (kakva je „Resavka“ Miledi) nisu na čelu srpske „duhovno-moralne“ obnove. Naravno, niko normalan nema ništa protiv obrazovanih ljudi, pogotovo onih s najvišim titulama, koji su svoja zvanja stekla poštenim radom, a ne na „lepe oči“. Nijedan ozbiljan čovek (sa „dr“ titulom ili bez nje), nikada se neće uključiti u kolo u kome se nalazi osoba koja nije u stanju da napiše jedan najobičniji članak, a da ga ne prepiše (ukrade) od onih koji ni do čega u životu nisu došli drugačije, sem svakodnevnim upornim radom. Naši pravi „doktori“ i, uopšte, temeljno obrazovani ljudi, nemaju vremena da se bave seksualnim uz-buđenjima i debelim frustracijama nedovršene (felerične) srpske komunalne „princeze“.

Nesrećni Vulović nije shvatio da kroz njega „umovima“ kliče plitkoumna Miledi, koja u srpskom slučaju, lako dolazi glave nabeđenim srpskim „musketarima“ („elitnim“ intelektualnim naivčinama). Pričajući o „klovnovima“ Oli-Vuli, čini se, nije ni blizu toga da shvati da se ozbiljno kandidovao za ulogu harlekina u Miledinoj „komediji prevarantske umetnosti“. Ipak, šta da kažemo za mlađanog Olivera, kada u Milinu zamku upadaju „provereni“ srpski „intelektualci“, kakav je, na primer, Brana Crnčević, koji čak radosno prežvakavaju ono što srpska Miledi „ispljune“.

Dušan Vukotić, 02.10.2008