logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет, Друштво    Аутор: obrisano    пута прочитано    Датум: 2.10.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

pseudo.JPGOdgovor na neka pitanja gospodina Vukotića

J.Bojić, 01.10.2008

+++

Verujem da će Dr Krstić dati odgovor u svoje ime, gospodinu Vukotiću, na njegovo pismo njoj upućeno preko pravoslavne tribune 25, septembra, 2008. Tako da ovo što ovde iznosim nije odgovor u ničije ime, nego u stvari jedan osvrt na nešto što mi je gospodin Vukotić, baš u tom pismu, skrenuo pažnju. Na pitanje na koje već mnogo godina i sam tražim odgovor, i naravno uz put na neka dodatna pitanja.

Kada gospodin Vukotić govori da su Srbi izdali Srbe, iskreno verujem da gospodin Vukotić to govori u svoje ime. A ne nikako u ime celokupne nacije. Jer Srbin onaj pravi i rodoljubivi ne izdaje svoj rod, ne stidi se svojega imena i porekla. Niti svoje vere i tradicije. Ako  gospodin Vukotić za Srbe smatra Borise, Jeremiće, Markoviće, Radoviće odnosno Razdorice, Djukanoviće, i druge to je onda nešto sasvim drugo.  No ja neću govoriti samo o izdajstvu, jer nije to bilo pitanje na koje godinama tražim odgovor.

A kada je u pitanju izdajstvo samo ukratko.

„Nasa je proslost sva tamom obavijena….“ Napominje Vuk St. Karadzic u svoim delima. Pa dodaje. „U carstvu otomanskom svaki je Turčin onaj ko je vere Muhamedanske.“ Dok kralj Crne Gore Nikola I nakricuje svojim viteskim Vojnicima. „Nemojte da  ubijate one, i da im nanosite bilo kavoga zla, koji su veru Muhamedansku primili u proslosti, jer ko zna kakva ih je nevolja naterala da to čine.“ Možda kada bi ste malo bolje po njima razgrnuli u nekima od njih i plemićke bi krvi bilo.

Ako se uzmu u obzir Omer pasa Latas, ili pak Mehmed paša Sokolovic, mozemo reci da je takve i zaista velika nevolja naterala da se poturče. Za njih izbora nije bilo.Takvi izgleda da i posle poturčivanja nikada nisu zaboravili na svoje poreklo, i nisu se na njega popljuvali. Mnogi su i zaista bili takvi kao oni.  Takvih ima i danas. Ali u vreme poturčivanja bilo je kao i u danasnje vreme ne mnogo viteških, nego onih koji su išli za interesom. To su vam oni najgori. Takvi ne samo da su izdajnici već i rak rana ne samo kod nas Srba, nego svugde i na svakom mestu gde se takvi pojave. Ništa bolji nije bio za Ruse Boris Senior, onaj što je pio vodku, ali koji je izgleda i pored te vodke, bolje razumeo Dinkica ili Djelica, ja njih ne raspoznajem, pa ga je najurio iz Rusije, a eto takvome se sada ukazala počast, da ‘unapredjuje“ srpsku ekeonomiju. S obzirom da su mu savetnici lunokrate sa reke Potomak, koji su jednu do skoro najrazvijeniju ekonomiju u svetu dovelu u kolapas. Veli juce u jednom interviju  Djoka  od predsednika da je Americka ekonomija u opasnosti. Onda neka i oni, koji od onih koji vode u propast, dobijaju savete, dobro razmisle kuda će i kojim će putem uskoro moći da idu. Ne kaze se uzalud da je Marko stigo kasno na Kosovo. Te zato ako ti koji dobijaju savete sa reke Potomak i dalje budu unapredjivali srpsku ekonomiju, onada će Marko kasno i do Beograda doći.

Dakle izdajstvo nije novijeg datuma kod nas. A i u svetu. Pitanje je ko izdaje?

Intelektualizam ili  pseudointelektualizam

To je u stvari ono pitanje na koje me je podstakao gospodin Vukotić, a na koje dugo vremena tražim pravi odgovor.

Kada govoimo o intelektualnoj srpskoj sredini ili pak eliti, ja bih svakoga, pa i gospodina Vukotića,  želeo upitati da li takvi govore o stvarnoj ili pseudointelektualnoj sredini. Onom pseudointelektu, koji je kao previlegovan faktor proizvela komunisticka kuga? U tu svrhu podsetio bih  na Rose  Lane, koja je sve što je od škole imala, bila je to srednja škola i zavrseni telegrafski kurs. Ali to joj nije smetalo da postane jedan od najuspešnijih trgovaca u nekretninama, i da bude jedna od najvećih imena u američkom novinarstvu. Koja je prilikom pre nego je otišala za Moskvu još rane 1920, kao ubedjeni komunista, iz Moskve se vratila sa sledecim natpisom, u jednom američkom časopisu:

Vratila sam se iz SSSR, i nisam više komunista. Ja verujem u individualne slobode, i ono što sam tamo videla, ne pokalapa se sa mojim viđenjem sveta.“

Ova žena, nikada nije cenila ni dvopartijsku diktaturu američkog establišmenta, koja se danas pretvorila u diktaturu ratne partije i, koja izbore sprovodi proforme radi. Ne spominjem tu ženu samo zarad njenog razubedjjenja u komunizam, već zarad nečega od čega bi se mnogim intelektualcima a pogotovu mnogim pseuduointelektualcima trebale da otvore oči. Kada je ona u tom svom putašestviju po Rusiji koju su harali i globili ondasnji internacional šovinisti, zastala negde mislim u Karkovskom regionu, u nekom tamošnjem selu, i upitala jednog ruskog seljaka da joj kaže šta on misli  o komunizmu. I gle čuda dobila je sledći odgovor koji je ovako opisala:

„To je nešto preveliko, reče seljak. Mnogo veliko. Ali na vrhu veoma malo. Tako nešto ne može da funkcioniše. U Moskvi su samo ljudi, ali znajte ljudi nisu isto što i Bog. Ljudi imaju  jedino ljudske glave, i sto glava zajedno ne mogu napraviti jednu veliku glavu. Ne. Jedino Bog poznaje Rusdiju.

Šta sada da kažemo za ovoga seljaka, koji je prorekao  ,,intelektualni,, komunizam? Da li je on bio intelektualac, prorok, svetac…? Šta o tome, i kako, o tome da razmišljamo. Jedan seljak iz krakovskog regiona je prorekao sudbinu ,,naučnog,, komunizma??? Intelektualne ekonomske misli. Koja se tu pred nama posle sedamdeset godina mrcvarenja srušila kako kula od karata. A zašto? Pa jednostavno onih 254 koliko ih je bilo u politbirou usijanih internacional šovinističkih glava u Moskvi nisu od svoje nadmenosti, iskrivljenih ubedjenja i krvavih ruku, mogli da čuju ovu  a, i da jesu, da li bi je razumeli, izrečenu u ovih 7, i slovima sedam rečenica jednog seljaka, preveliku mudrost, o njihovoj zabludi. A od tih 254 onako uz put da napomenemo preko 200 su bili Jevreji, a samo 24 Rusa.  Ostali su bili Gruzini, Litvanci, Poljaci iz Rusije, odnosno današnji Ukrainci.

Usporeditimo sada tog seljaka sa onim internacional šovinistima iz Moskve.

Internacionalni šovinisti, su svoju intelektualnu svest gradili na teoriji splačina Nemackog Žida, i na kraju propalice, Karla. Da, taj Karlo koji nikada nije radio, i koji ni sam ne bih razumeo seljaka iz Krakovskog regiona, jer je seljak znao da se bez motike hleb ne stvara, je kao bojagi napisao veliku teoriju naučne ekonomije. A kada od neradnika neko uči ekonomiju i kako se stvara parče hleba, taj ga nikada jesti neće, vec se jedino može zadovoljiti splačinama. Kažem slačinama, jer ono što je Karlo sastavio u njegovom Kapitalu nije bilo ništa drugo do same splačine, bačene u mase da se vidi da li će neko da ih kusne. I da svi ljudi ne imaju podjednak ukus, uspeo je on i te kako da i to dokaže. Stvorio je dakle Karlo ne intelektualac, ne seljak, prvi internacinalno šovinisticki svinjac  iz koga smo eto i mi Srbi dobili tu kako gospodin Vukotić ih  naziva inteligenciju. Prva generacija. Stambolića, Minića, Rankovića, Tadića, Dapčevića, Đilasa, Markovića, Vukomanovića i tako redom. I eto taj ,,intelekt ,, koji nije razumeo seljaka iz Krakovskog Regiona, stavio je ispred sebe Šlosera, nakačio na njega maršalske činove, a videli smo kako na šloseru stoje maršalske epolete, pa se danas čudimo šta se to sa nama zbiva.

Zato i treba da se zapitamo kada govorimo o inteligenciji prvo šta je to u stvari intelektualac. Da li je to neko ko je po profesiji akadmeskog nivoa stekao to zvanje? Ili je neko kao ovaj seljak prirodno nadaren, ili pak Sveti Sava, koji je svoju intelektualnu gradju stvarao marljivim monaškim radom? Ili Njegoš, koji je takodje samo sa dva razreda škole stvorio veću gradju nego svih onih sto i više usijanih glavurdi u Moskvi, koji nisu razumeli da ih Nemacki Žid Karlo uči ničemu drugom nego masovnim ubistvima, odnosno megalomanskom kriminalu?

Intelektualac onaj pravi ne prodaje svoj obraz, čast, slavu, rodoljublje, patriotizam, ni za kakve pare. Niti zarad materijalnih dobara, ruši državu, i ubija nedužne domaćine, koji su tu državu gradili. Na jednom mestu, veli Milovan Đilas, u svojoj knjizi “Vlast“ ovako: Na rastanku nam Čerčil prosto molećim glasom reče. “I nemojte proganjati seljake, oni su neddužni i bezopasni.“

Ove što ih spomenuh u našem kontestu, koji su ispred sebe za vodju stavili  šlosera da ih vodi, nisu čak mogli da shvate da ispred sebe nemaju ništa drugo nego što jednom moj otac rece, običnog  ovna. Po nihovom lidera. Ti su nam na žalost porodili Bosnce, Makedonce, Crnogorce, i boga pitaj šta, sve i kako. A izrodili su Borise Juniore, Miloseviće, Djindjiće, Dinkiće, Djelice, i boga pitaj jos koje i kakve. Ti se danas utrkuju da ono što su naši predci, koji se nisu prsili diplomama, znali mnogo više nego tih stotinu koji su oduzeli pravo Božije, da je on jedini, koji nas kako reče ruski seljak,  može razumeti. Ti uglavnom masa nesposobnih i gotovo neuračunljivih se dakle prosto utrkuju da veliko delo naših slavnih predaka potpuno dokrajče. Obične ljudske glave nemaju Božiju pamet i moc. Ali kominternovski, i njihov porod deminternovski moderni internacional šovinisti, ne razumeju seljake.

A tu Srbiju nisu stvarali oni, nego stvarali su je seljaci, sa puškom u ruci, koji su znali da se sa Bogom ne mogu usporediti, već su zarad njegove spoznaje, i slave, gradili veliko delo. Danas i već ravnih pola veka to veliko delo ruše nitkovi, koji sebe smatraju da su intelektualci.  I koji misle da imaju glavu veću od Boga. Oni koji su umislili da im je glava veća od Božije, ne znaju takvi, da ma koliko oni mislili da im je ta glava ogromna, ne shvataju pak da je šuplja i da je porozna.

Više sam puta govorio i spominjao. Da su takvi koji sebe smatraju u ime nekakvih stečenih diploma, da su prevazišli i samoga Gospoda, da su takvi niko i ništa. Jer oni nisu išli u škole, da steknu znanje nego diplome i zvanje.

U pismu Dr Krstić; Vukotić v Trifković, Vukotiuć u odbranu Miloševića

Ne branim Truifkovica od Vukotićevih napada, nego mi se čini da  on  njega ne poznajete dovoljno. Trifkovćeva izjava da je se poveriti Miloševiću isto što Lordu Drakuli da vam menja krv, po meni je na svome mestu. Jer Trifkovic je u duši antikomunista, koji je poverovao Miloševiću da se promenio i od jednog aparatčika postao rodoljub. No kada je video da ovaj ide sunovrat, on se debelo pokajao. A čovek kada govori iz pokajanja kaže nešto što mnogi ne mogu dovoljno da razumeju. Vukotić je našao  za shodno radi neke odbrane, samog Miloševića, bar je tako sebe predstavio, da citira Trifkovića u kontestu Milošević, kako bi, izgleda, to je bio pokušaj spasao Miloševića. Ali, zato ne spominje, da je istu takvu izjavu dao taj isti Srdja Trifković za Solanu, kada je ovaj stvarao ustav Srbije i Crne Gore.  Rekavši, tada, da je Koštunica napravio fatalnu geršku, jer, veli Trifković,  poverovati  Solani da sačini ustav, Srbije i Crne Gore je  ravno staviti sebe u situaciju da vam Lord Drakula menja krv. Kako sada gledati na ovakvu izjavu? I smatra li neko  da će CNN kada Solana crkne, pisati o njemu kao Balkanskom kasapin? Kao što se Vukotić poziva da je CNN zahvaljujući ovakvoj  Trifkovićevoj izjavi u vezi Miloševića, da je baš zbog toga taj CNN došao do konstatacije da je Milošević Balkanski kasapin. Mnogo pre ove Trifkovićeve izjave CNN je Miloševića krstio imenom Balkanskog kasapina. Dok i zaista ne Milošević, nego Solana lični prijatelj vazalnog kneza iz Beogradskog pašaluka Jeljcinovog imenjaka Borisa Juniora,  je i zaista bio pravi kasapin na Balkanu. CNN za sigurno neće tako nešto napisati o Solani, niti pak da je Junior deformitet, ali,  i ja i Trfikovic smo jednom  raspravljajuči o Solani, stavili ga u istu ravan sa drugim dvojnikom, kasapinom nad kasapima, Ričardom Holbrukom.

Pa zato ako je gospodin Vukotić mislio da odbrani Milosevića, za sve ono što je on učinio svojom svojeglavošću, kao jedan nadmeni komunistički aparatčik, kome se ne može zameriti da je bio intiligentan, i da je imao bar malo dostojanstva,  za razlku recimo od vazala Borisa Juniora, koji je em glup, em neobrazovan, em devijantan, em sluganja vrhunska. Ali koliko je ovaj Boris žuti imenjak Jeljcinov, sluganja naspram modernih internacionalnih šovinista, kao što su Medjedina Olbrajt, Zbignjev Brižinski, Holbruk, i ovaj Djoka od predsednika, dotle je taj Miloševivić klečao na kolenima pred šizofreničnim Markovićima. I umesto da zaista služi nacionalnim interesima, služio je on i te kako  interesima Markovića. Zato ja bi onu izjavu Trifkovićevu da je Milošević bio cinik koji je eksploatisao nacionalne interese, zarad svojih, zamenio samo na drugi način. Da, Milosević jeste bio cinik koji je eksploatisao nacionalne interese, zarad interesa Markovića. Tek kada je stigao u Hag, a tada je bilo sve kasno, tek se tada uspeo osloboditi balasta Markovića, i naravno šloseraja, i tek se tada uspeo donekle iskupiti. Njegovo držanje pred haškom inkviziciom, je bilo dostojnstveno i na nivou. Tu mu i Trifković odaje priznanje.

Inače da je malo bio vispreniji, i da je njegovoj Mirjani, posekao ona tri prsta sa kojima je držala ono pero, iz koga je siktala (Da bi me rezmeli čitajte spisanije Dr. Mirjane Markovic u čsopisu Duga iz sredine devedesetih) na Srbe preko Drine, i da je razumeo, da je ono kako je on postupio sa Srbima iz Kraine bila izdaja, koja je skratila front odbrane, mnogo bi bolje prošao. Izdajom Kraiških Srba, i izdajom Radovana Kardžića, Milosevic je svesno, ili nisvesno doveo sebe u situaciju da vodi oskudnu bitku na Kosovu. Na Kosovu mi smo uvek poraženi.

Mada sve ovo što sam do sada napisao se odugotežilo, ali raspravljamo o ozbiljnoj temi. Te zato neću moci da zaobidjem, a da kada je u pitanju kontekst alianse Marković –  Milošević ne spomenem, jedan moj doživljaj. Smatram ga interesantnim.

Dok sam živeo u Beogradu, radio sam sa jednim čovekom čije ime ne želim  da spomenem. Bio je dobar čovek. Bio je pošten, Bio je inteligentan. Prosto zaljubljen u knjigu. Bio je čak i savetnik nekim ondašnjim kako smo ih mi zvali držoglavnim. Ali na njegovu nesreću bio je ubedjeni komunista. No bio je iz Crne Gore, iz vredne i dobre familije, iz nacionalne i patriotske familije.

Jednom dok se Jozef Šloser skitaro nekuda dole po Crnoj Gori, nekim čudom nabaše baš u kuću njegovoga oca i majke. To se Jozefu, nikada nije dogodilo, da svrati u kuću seljaka. Zbog čega se to baš tada, desilo? Bog će sveti znati. Na to je ovaj moj prijatelj bio veoma ponosan. I uvek je o tome pričao, veličajuci Šloserovu ulogu. Nekako sam prelazio preko naših oprečnih ubeđenja, prijalo mi je njegovo društvo i ona Crnogorska bistrina i oštrina. Iako se ideološki a pogotovu politički nismo slagali, nekako smo tu razliku potirali, jer i on je bio poznavalac naše nacionalne istorie, sa onog izvornog dela. Hoću reći prave istorije a ne pobednički ispisane. To nas je dovodilo u zajedničko druženje. Dirno me je neobično jenog momenta, a to je kada sam sa suprugom polazio za Kanadu.

Napustajuci komunistički kazamat, verovao sam da neće biti te sile koja bi me nazad u tu ludnicu mogla vratiti. Mislio sam tada da je to žalostan, ali i poslednji dodir sa zemljom otačastva moga. Predvideo sam krah komunizma. Nisam očekivao da če biti onako brz. I po nas Srbe toliko katstrofalan. Govorio sam tada da je komunizam sistem koji samoga sebe uništava. Amerika lažno sebi pripisuje da je ona srušila svinjac  što se zvao komunizam, to nije tačno, jer je i ona sama od sebe svinjac, koji propada na sličan način. Nisu komunistima krivi za propast ni Jeljcin ni Gorbačev. Na kraju oni su njihov a ne moj produkt. Komunizam je samoga sebe uništio.

Na aerodromu se beše skupilo dosta moje i ženine rodbine. No i moj se prijatelj nije oglušio i posramio. Raspitao se za moj let i došao da me isprati. Čak doneo je jednu flašu šljivovice. Dakle lep gest od jednog i zaista drugara i prijatelja.

Prošle su godine, nekako se i naša komumnikacija prekunuala. Kada pre neku godinu boravih u Beogradu, raspitam se za njega, i drugi jedan poznanik mi nabavi njegov telefon. Pozovem ga, pa se dogovorimo da se nadjemo u Miloševom konaku. I tako dok smo sedeli tamo menjali smo iskustva i teme. Dotako smo se i alijanse Milosevic – Markovic. Osuo je paljbu po njima. – Ma znaš kažem ja njemu ma ko drugi da je bio u to vreme ne bi mnogo pomoglo. “More čuj odbrusi  on meni. U vreme kada se komunizam raspao, vidi njega sada,  Mirjana trči u Kinu. To se tako ne radi.“

To se i zaista tako ne radi, a pogotovu ne kada se u  Dugi pišu antisrpski članci. Ne mislim ono što je moj prijatelj tada mislio da je bilo pametno da Mirjana ide u Vašington. Jer sa njenim “šarmom“ pored Monike nije mogla imati prođu, taman da je bila spremna da liže od pazadi, a ne kao Monika s preda.

Dobro domaćinstvo, kao što nam govori primer iz Rusije, gaji intelektualca bez i škole.

A od Mirjane može biti samo Dr i ništa Više

Trebalo je sedeti kod kuće. Jer prava domaćica prvo gleda svoju kuću i brine da se iz njenog odžaka dim puši. Ali Mirjana je bila Dr. Marković. Intelektualka. Pa je požurila u Kinu.  Da li i zaista? Da li je i ta Mirjna  ikada bila inelektualka?

Moj odgovor je, da nije. Današnji svet je obremenjen pseudointelektualizmom. Uzeo sam možda nezgodan primer. Mirjana potiče iz alkoholičarsko šizofrenične familije Markovića. Svi znamo kakav je, i ko je bio njen stric Dragoslav. Lovočuvari su ga pijanog iznosili iz lovišta. Neki govore da su ga po beogradskim kafanama viđali notorno pianog. Ima i drugih.

Pre neki dan me pita kći:

– Tata, da li znaš da su u Nemačkoj pre Drugog Svetskog rata umesto drva u pećima ložili novac da se greju? Novac bio jeftiniji od drva.

– Da znam, odgovaram ja.

– Pa tata kako ti to sve znaš? Gde si ti to učio?

– U školi kao i ti. Oh ne, ne samo u škli, nego od ljudi koji su to vreme preživeli. Od njih mnogo više nego u školi.

– Tata danas je bankromptirao Lindman Braders, jedna od najstarijih bnaka u Americi. Šta ti misliš šta je razlog tome? I zabrinuto pita kako će se to sve odraziti na nas?

Objasnio sam joj šta je i zapravo uzrok, i razlog ovoj čitavoj ekonomskoj pometnji u ovo naše vreme.  I da je ovo samo početak. Bila je veoma zabrinuta. Ona se brine, a onaj koji bi trebao da nespava i koji je sveo ovo zakuvao izgleda da ga ni briga nije. Aliansa Ćeni – Buš snom mrtvijem spava.

U biografiji  Đoke od predsednika stoji da je Završio Yale. Slabo šta je on  tamo studirao, jer to se malo prikriva od javnosti. A u stvari studirao je istoriju. Koliko on poznaje istoriju vidi se iz njegovih nastupa, izlaganja i govora. Međutim studirao je Đoka još nešto, o čemu se opet slabo govori. Završio je vojnu pilotsku školu. U biografiji stoji da je u klasu primljen kao najgori po rangu. Dakle privatni Yalski koledž, mu nije mnogo pomogao, da se “intelektualno usavrši“. Zato niko možda nikada neće saznati, kolkog je uticaja izvršila njegova familija na vojnu pilotsku školu Teksaške nacionalkne garde, da ga tamo prime.

I eto takav je na “slobidnim’ i “demokratskim“ izborima izabran za četrdeset i trećeg predsednika Amerike. Da bi nedavno taj isti previlegovani “intelektualac“ zatražio od Kongrsa da mu odobri 780, i slovima, sedamstotina i osmdeset milijardi dolara, da iskupi krimanalne šefove, američkih finansijskih institucija, koji su zajedno sa njegovom politikom permanentnog rata i priznavanja geografskog područja Kosmet za kao nekakvu nezavisnu državu, uspeli konačno da sruše jednu do nedavno najuspešniju ekonomiju sveta. Super “intelektualci“’.  Da se podsetimo jedan od tih bankara sa Volt Strita je i nama svima dobro poznati Dik Holbruk. Sef jedne od banaka koju čeka ista sudbina kao Lidman Bross.

Ni njegov predhodnik Klinton nije bio ništa bolji. Taj hokštapler, ne zna gde su započeti veliki svetski ratovi u prošlom veku. Po njemu ispade da su, i prvi, i drugi započeti u Srajevu??? I on ima diplomu, još je čak bio jedno vreme državni advokat, odnosno kako bi smo mi rekli javni tužilac. O kavom se advokatu radi možda najbolje svedoči slučaj Virdžinije Brodrick koju je kako to neki vole da kažu prisilio na seks. Pa je kao takav čovek pronašao Karla del Ponte. I gospođu Arbur. A narvno i Moniku, sa kojom ne zna da li je imao seks, jer, to što su oni radili,  on je opisao, kao nepravilne odnose.

Ostavimo na stranu kriminalne ratove koje je nastavio da Vodi Đoka posle Bula. Pogledajmo malo dublje u ovaj kako su to novinari krstili bili krizni fond od 780 milijardi dolara. Ništa drugo nego jedna smišljena krađa, državnog novca. U neka normalna vremena ovaj Đoka od predsednika bi bio osuđen na vešala. Ali to je nekada bilo. Za manju sitnicu Harding je glavom platio.

Može Haška inkvizicija da osudi Kardžića, za izmišljeni i izmontirani genocid, i zato što je stao na čelo svoga naroda da ga baš upravo spase od genocida. Ali zato ne može ni jedan sud, pa ni haška inkvizicija da osudi onoga koji je svojom politikom doveo jednu prilično veliku zemlju da u njoj narod umire od gladi. I ne samo u njoj ,nego zbog njegove politike, u svetu ginu milioni zbog nepotrebnih ratova koje je ta politika izazvala. E to nije genocid. I nije jer, Mečkasta Olbrajt veli da genocid nije realnost, nego interes.

Dakle da li su Đoka, Bul, Medved Olbrajt i tako redom? Svi oni imaju diplome. A da li ih te diplome čine intelektualcima iji budalama? Pogledajte u njihova dela, i šta oni govore. Ova Medvedasta Olbrajt nije samo odvalila da je genocid interes a ne realnost, nego reče jednom, a ja sam zanemeo, da su Američki resursi neiscrpni. Amerika ne samo da predstavlja jedva nekih 22% od površine sveta, već i ono resursa sa kojima je raspolagala je svedeno na minimum. Gde je danas ta Mečkasta Olbrajt da ponovi sebe. Da joj se u lice nasmejem. – Da li su oni intelektualci? Za nekoga možda i da, ali za svakog normalnog oni su najobičnije sirovine.

Intelektualizam se ne gradi samo kroz školu, već i pre i posle nje. Onako kako su nam nekada oni naši stari učitelji govorili. Prvo domaće vasoitanje, pa onda sve ostalo. Intelektualizam se gradi kroz permanentno životno iskustvo, prvo ono nasledno, pa onda ono životno iskustvo. Pošten i častan rodoljub, ne mora da bude učen u školi samo. Nego to rodoljublje mu treba da ostane iz nasleđa ugrađeno i usđeno u njega. Ljubo Kaljević, Nikola Pašić, Nikola Petrović, Kralj Petar I. Jovan Avakumović. Svi su se oni školovali. Neki u Beču neki u Parizu, Neki u Cirihu. I postizali mnogo veće uspehe, nego neki Šutanovići, Dinkići, Kandići  i boga pitaj koji drugi. Ovi predhodni su se sa tih škola vraćali, sa potkovanim znanjem i usđenim naslednim rodoljubljem i patriotizmom. A po vrh svega su, u duši bili domaćinski vaspitani. Oni su cenili i poštovali ona dela borbe svojih predaka koja su im u nasleđe ostavili njihovi dedovi i očevi. Oni su znali da je internacionalizam zabluda i prevara. Šta bi Jovan Avakumović danas rekao za EUtopiju i Beogradske Eutopiste. Nisu sebe mnogo isticali da su intelekrtualci, oni su znali da o tome njihova dela govore.

Ipak dok ovo pišem Đoki od prdesdnika ne prođe njegova i zamisao njegovih trabanata, ideja o krđi državnih para. I ko mu je srušio plan, je u stvari njegova sopstvena partija, 2/3 republikanaca u kongresu nisu glasali, za njegov lopovski plan. Možda bi ovo trebalo da bude dobra opomena onima koji kusaju sa korita u koje splačine sipa lunokratija sa reke Potomak? Na njihovu žalost. Neće oni to moći da shvate. Jer oni nemaju domaće vaspitanje. Nisu ga ni imali od koga primiti i naučiti. Njihovi su očevi kusali druge splačine, one koje im je u korito sipla moskovska Kominterna.

Ipak najlepša je domaća trpeza. Lepši je i jedan tanjir ukusnog domaćeg jela, nego gomila splačina sa strane. Ali to znaju intelektualci, a ne oni koji su umislili da su intelektualci.

Da polako počnem da  privodim  priču kraju. Ne intelektualci i intelektualizam. Oni nisu problem srpskom nacionalnom biću, danas. I tu gospodin Vukotić pravi veliku grešku. Problem srpskom nacionalnom biću su pseudointelektualci, i bogami pseudoradnici. I jedni i drugi nemaju kretivnih sposobnosti, i jedni, i drugi nisu dorasli svoga zalogaja. I jedni, i drugi su samo u jednom spremni. A to je da lakim putem podmiruju svoje zahteve. Takvi su neprincipijelni i podložni manipulacijama.  Najviše korumpciji.

Ah, kako su nekada komunisti režali na vredna seoska domaćinstva, govoreći onako podrugljivo. “One seljačine.“ Od tih “seljačina“ ne može se reći da su svi bili anđeli, i među njima je bilo raznih da kažemo baraba. Ali  jedan pseudointelektualac, a mnogo ih je izrodio komunizam, koji je sam od sebe bio pseudoteorija, gori je od hiljdu seoskih barba. I seoska baraba, kada ga napadate, on će da se brani. A kada ga prikujete činjenicama, on će da se ponizi. Pseudointelektualci, oni niti se brane, niti priznaju greške i grehove. Oni se ponašaju kao prostitutke.

Takvi dakle su isporučili Kartdžića Haškoj inkviziciji. Ne zato što je on bilo šta kriv, i bilo kome zgrešio. Nego zato što ih je sve nadrastao i nadvisio. I tu se slažem u potpunosti sa gospodinom Vukotićem. Kardžić je se jedino mogao odbraniti dok ga haški inkvizitori nisu dokopali u svoje ruke. A ko je tome doprineo? Ne slažem se sa gospodinom Vukotićem, da je to učinila srpska intelektualna elita. Ne to su učinili pseudointelektualci, koji su kao i spomenuti Đoka od predsednika studirali istoriju, na previleguiju,  da bi od svega što su naučili bilo kako srušiti tuđu građevinu. Ili srušitirušiti državu i ekonomiju.

A šta je sa istoriom? Tu oblast pseudointelektualizam nikada neće moći da izuči?

Janko Bojić; 01.10.2008

P.S.

Toj knezovi nisu radi kavzi,

Nit su radi Turci izjelice,

Al je rada sirotinja raja.

Kada je došlo tesko vreme za Otomansku imperiju, koja je bila primer humanosti u odnosu na Americku , Turci su prvo isekli knezove. Koji nisu bili radi kavzi. Zašto ti knezovi nisu bili radi kavzi? Noriega veli da vasingtonska banda nema milosti niti imalo morala za  bilo šta ili bilo koga. Ona namami prvo zrtvu na mamc, onda je iskoristi, ta zrtva moze biti bilo ko, individua, drzava, citavi narodi. A kada vise zrtva ne sluzi svrsi, Vasingtoin, je stegne za gusu i uskrati joj da dise. Koliko je intelekta potrebno da se ovaj fenomen imperijalizma bilo u seci kneziva, ili u Norieginom slucaju razume?




2 коментара у вези “Pseudo intelekt”
  1. … [Trackback]

    […] Info on that Topic: novinar.de/2008/10/02/pseudo-intelekt.html […]

  2. … [Trackback]

    […] Read More here to that Topic: novinar.de/2008/10/02/pseudo-intelekt.html […]


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

„СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ“
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo