Вести

Kako je kod nas krenulo ide po onoj izreci „Oj, Todore, Todore, svakim danom sve gore“. A najgore je to što oni koji koji imaju ne samo vlast, nego i dužnost da ispravno upravljaju rečju (Tvoje ja) Njegove istine od toga odstupaju. Ne svi!

 dr. Mateja Matejić – protojerej-stavrofor, 30.09.2008

+++

Bogu hvala, imamo mi još istinskih episkopa koji pravilno upravljaju rečju Božije istine. Ali ima i onih koji odstupaju. I odstuapnja su sve brojnija.

Počelo je time da što je vekovima bila praksa Svete srpske Pravoslavne Crkve. Poučili su nas da je pogrešno na kanonu evharistije čitati molitvu Svetome Duhu koja se čita i na trećem času. A čime su to zamenili: izdiranjem na pojca i narod i to upravo na kanonu evharistije!

Opominju nas da je sveštenik dužan pokoravati se episkopu kao samome Hristu. A šta da radimo ako se taj episkop ne pokorava Saboru? I takvi episkopi izgovaraju „Vjeruju“ i deveti član toga „Vjeruju“ koji glasi – „I u jednu svetu, sabornu i apostolsku Crkvu“.

Šta ako taj episkop nije pastir nego vuk u jagnjećoj koži? Šta ako taj episkop koji je i profesor budućim sveštenicima i možda episkopima propoveda i uči jeres? Da li da prihvatimo da je homoseksualnost nešto prirodno – nije sa neba palo (citat iz njegovog predavanja!). I da li da ga slušamo, poštujemo i prihvatimo njegovu jeretičku nauku po kojoj duša nije besmrtna? Pa ako je on u pravu i mi prihvatimo njegovu nauku, onda nam nisu potrebni ni episkopi, ni sveštenici, ni Crkva, jer ako duša nije besmrtna onda neće biti ni Strašnog suda, jer nema kome da se sudi, a onda nema ni raja ni pakla.
U bogoslovijama su nas učili i mi smo sve dosad praktikovali da za Sveto pričešće koristimo samo agnec (jagnje: deo na prosfori na kome je utisnut žig IS HS NI KA, s tim što se deo IS stavlja u putir, sa HS se pričešćuju oni koji služe svetu liturgiju (ili onaj jedan koji služi) a sa NI i KA vernici. Pretvaranje hleba i vina u telo i krv Hristovu se za vreme evharistije obavlja na taj način što onaj koji služi svetu liturgiju, pokazujući na AGNEC izgovara, „I učini ovaj Hleb telom Hrista Tvoga“. Zatim, pokazujući na putir, izgovara: „A to što je u čaši ovoj Časnom krvlju Hrista Tvoga“. A onda svešenik (ili episkop, ako on služi) osenjuje agnec i putir krsnim znakom izgovarajući: „Pretvorivši ih Duhom Tvojim Svetim“.

Da napomenemo da su na diskosu pored agneca čestica za spomen Bogorodice, devet častica za devet činova, i čestice (mnogobrojne) za zdravlje živih i za pokoj duša preminulih. Ali te čestice nisu deo agneca, i njima se ne pričešćuje, nego ih samo po završetku liturgije upotrebe ili sveštenik ili, a ako je đakon sasluživao, onda đakon.

Tako je to bilo vekovima! E, ali nije više! Ovih dana mi je telefonirao jedan sveštenik iz Zapadno-američke eparhije (koja u svom nazivu nema ni srpska ni pravoslavna). Nisam bio kod kuće kada je telefonirao, ali mi je ostavio poruku na telefonskoj sekretarici u kojoj me pita da li znam da episkop te Zapadno-američke eparhije, kada služi, pričesti se delom agneca označenim sa HS, i ako ima saslužujućih sa njime i oni tako isto. Onda izruči sa putira sve što je na putiru i sa time pričešćuje vernike, pa ko šta dobije. Da li su se onda vernici pričestili telom i krvlju Hristovom ili česticom za žive, ili česticom za mrtve ili nekom od devet čestica za devet činova? Da li je to Sveto Pričešće?

Požalio sam se jednom čestitom sluzi Hristovom i evo šta mi je odgovorio:

Nažalost nije on jedini u našoj Crkvi. Grkofilska struja to čini i ne znam čime to objašnjavaju. Zašto se oni (Vladike i sveštenici) ne pričešćuju česticama izvađenim za žive i usnule?

Dobro bi bilo da episkopi na to pitanje odgovore.

dr. Mateja Matejić
protojerej-stavrofor