Вести

Prenosimo intervju sa gospodinom Željkom Kotoraninom na temu: Monah (svešteno lice) kao predsednik državnog organa -Republičke radiodifuzne agencije.

novinar.de, Avgust 2008

+++

– Poštovani gospodine Kotoranin, može li jedan monah u ovom slučaju (vikarni) Jegerski vladika Porfirije (Perić) da bude član jednog državnog tela kao što je RRA?

Dobro je što se postavlja pitanje da li episkop – u ovom slučaju episkop Jegerski gospodin Porfirije – može da bude član, odnosno predsednik saveta RRA. Čini se da je najbolje razmatrati ovo pitanje po Pravilima, odnosno kanonima Svete Crkve čiji je on, rekosmo, episkop.

Da kažemo, već u kanonima apostolskim, tri su kanona koja direktno razmatraju ovo pitanje.

Prvi od tih kanona, to je 6. apostolski, u svom integralnom tekstu određuje sledeće:

Episkop ili prezviter ili đakon neka ne uzima na sebe svetovne poslove inače, neka bude svrgnut.

Sveti Sava, u svom Zakonopravilu, isti kanon navodi sledećim rečima:

Primajući na sebe svetovne poslove, svešteno lice postaje nesvešteno.

Dakle, o čemu se ovde radi?

Tumači Sveti Sava da sveštenom licu – on računa episkopa, prezvitera i đakona – nije dozvoljeno da na sebe uzima svetovne poslove radi svog, naglašavam reč svog, sramnog dobitka.

Dakle, ovde su očigledno poslovi vezani za svetovni, necrkveni karakter ali su okrenuti ka, današnjim rečima rečeno, profitu samog sveštenog lica, koje ih obavlja To bismo danas rekli, da on obavlja menadžerske poslove a ranije bi se to reklo poslove starateljstva, poslove uprave imovinom drugih lica.

Sveti Sava u tumačenju ovoga kanona, dalje se oslanja na 3. kanon IV Vaseljenskog sabora, a o tome ćemo govoriti kada dođemo do toga.

Prelazimo na kanon 81. Apostolski, koji je vrlo zanimljiv. On govori u integralnom tekstu sledeće: Rekli smo – ovde se očito podrazumeva šesti kanon – da episkop ili prezviter ne treba da se upušta u javne službe, ovde je sada upotrebljena reč služba dok u šestom kanonu na koji se pozivaju, stoji reč posao, odnosno poslovi ili poslove. Očigledno je da se pod svetovnim poslovima u stvari ne podrazumevaju svakakvi poslovi, nego službe. To je ono bitno. Naime, svešteno lice može da se bavi poslom, recimo da obrađuje vlastito imanje, to je necrkveni posao ali nije ničija služba.

Osamdeset prvi kanon rasvetljava dakle, da su u pitanju službe.On u produžetku govori da svešteno lice treba da se bavi samo crkvenim službama, neka se dakle ubedi ili da to svetovno služenje više ne čini ili neka bude svrgnut, jer po zapovesti Gospodnjoj niko ne može dva gospodara služiti.

To je dakle, integralni tekst sa malim osvrtom na reči služba i poslovi. Da znamo šta se u ranijem, šestom kanonu podrazumeva pod rečju: svetovni poslovi. Podrazumevaju se svetovne službe koje donose dobitak sveštenom licu, a on je sraman zbog toga što je ostvaren obavljanjem necrkvene službe. Njegova sramota je u tome što je ostvaren protivno Pravilima Svete Crkve.

Ovo je 81. kanon u Zakonopravilu Sveti Sava privodi..sledećim rečima:

‘Episkop koji se upušta u upravljanje javnim stvarima, nije episkop.

To je tekst kod Svetoga Save. U tumačenju Sveti Sava govori da onaj episkp koji se prihvata upravljanja javnim stvarima i ne usmerava sebe na crkvene potrebe -bilo episkop, – sada u tumačenju proširuje, pa govori, i prezviter ili đakon, mora da prestane to da čini, ili ako se ne pokori, da se izvrgne, jer po rečima Gospodnjim ne može sluga dvoma gospodarima služiti.

Ovde vidimo upravo, da se pod javnim službama, ovde kod Svetog Save, javnim stvarima podrazumeva bavljenje državnim poslovima, državnim službama, i zato se ovaj kanon i u jednom i u drugom tekstu poziva na reči iz Svetoga Pisma, da ne može sluga dvoma gospodarima služiti, odnosno, niko ne može dva gospodara služiti. Očigledno je da je jedan gospodar Gospod Bog u svome Carstvu, i to je crkvena služba, a drugi gospodar je car i to je javna služba, državna služba caru.

Ako pogledamo 83. pravilo, kanon Aposltolski, u njegovom izvornom tekstu stoji sledeće:

Episkop ili prezviter ili đakon koji je u vojnoj službi i hoće da zadrži i jedno i drugo tj. i rimsku vlast i svešteničku upravu neka bude svrgnut, jer šta je carevo caru, a šta je Božje Bogu.

To je dakle izvorni, puni tekst toga 83. kanona.

Kod Svetoga Save u Zakonopravilu stoji ovakvav tekst 83. kanona:

Sveštenik vojnik -.nesvešten je, jer carevo pripada caru, a Božje Bogu.

U tom značenju sveti Sava govori o episkpu, prezviteru i đakonu koji se bavi vojnim poslvima. Sveti Sava govori da takav koji hoće da zadrži poslove i vojne i svešteničke mora da se izvrgne.

Podvlacim reči carevo caru, a Božje Bogu. Jer, one su jevandjeljsko razmeđe.

Iz ovih kanona možemo videti sledeće: da su sve tri vrste službi kojima se kao necrkvenim može baviti svešteno lice, osuđene, a to su naime bavljenje službama u privatne svrhe, bavljenje službama u državne svrhe i bavljenje službama u vojne svrhe.

– Kome služi u stvari vladika Porfirije: Gospodu ili predsedniku Vlade Srbije g.Cvetkoviću?

E, sad, valjda je svima jasno iz ovoga da se episkop Jegerski, gospodin Porfirije ne može baviti poslovima vezanim za Republičku radiodifuznu agenciju koja je državnog karaktera, i koja agencija je pri vladi i koja dakle, ima nad sobom određene strukture vlasti, jer se time jedan episkop dovodi u poziciju da je činovnik u vladi nekog predsednika vlade ili druge strukture vlasti. On koji je dobio najveću vlast – episkopsku, srozava se na nivo činovnika. Neizvesno je da li on kao činovnik ovim radom dobija platu za ovaj svoj posao. Kažem, neizvesno, jer ja ne znam, ali nameće se to kao pitanje. Već samo po sebi to pitanje srozava njegovo episkopsko dostojanstvo.

Mogao bi episkop Porfirije da kaže da su ovi Apostolski kanoni koje smo do sada citirali izdani u vreme Rimske države koja je bila bogoborna pa da je to uzrok ovakvih tekstova kanona ili zabrana. Međutim, postoji čitav niz drugih koji se pozivaju na ove kanone, a ovi Apostolski kanoni ne govore o bogoboračkoj rimskoj državi kao razlogu zabrane koju izriču.

Jedino 83. kanon pominje rimsku vlast. To je jedino gde se pominje rimska vlast, ali to je rečeno obzirom na to što je u to vreme Crkva bila zapravo u granicama Rimskog carstva, prema tome,. nije ni mogla biti nikakva druga vlast nego rimska. Nije rečeno: bogoborna rimska vlast.

Videćemo da se kod IV Vaseljnskog sabora u trećem kanonu govori, naravno, o pojavi da su se članovi klira bavili, današnjim rečnikom rečeno, privatnim biznisom – upravljanjem imanja ljudi svetovnjaka iz čistog srebroljublja i da su oci to zabranili, osim ako je zakonom pozvan taj sveštenik na neophodno staranje o maloletnima ili mu episkop njegov naloži staranje o crkvenim poslovima ili o nezbrinutim licima ili o udovicama ili licima koja naročito potrebuju crkvenu pomoć. Ovde se radi o upravljanju kad episkop pozove. I to je bavljenje svetovnim poslovima, ali oni su u okviru nekakve crkvene humanitarne orgnizacije, što se ovde izričito i govori, pa se dozvoljavaju radi straha Božjega.

Doznao je sveti sabor, da neki članovi klira iz gadne pohlepe za dobitkom uzimlju pod najam tuđa imanja i pothvaćaju se svjetovnih poslova, pak, zanemarujući službu Božiju, obilaze kuće svjetovnjaka i radi srebroljublja primaju se da upravljaju njihovim dobrima. Određuje prema tome sveti i veliki sabor, da u naprijed niko, ni episkop, ni klirik, ni kaluđer nema uzimati pod najam imanja, niti preduzimati vođenje svijetovnih poslova, osim ako nije pozvan zakonom da primi skrbništvo nad maloljetnima, čega se ne bi mogao otkazati, ili mu episkop grada poruči, da vodi staranje o crkvenim poslovima, ili o sirotima, ili o udovicama, koji su bez zaštite, ili o osobama, koje osobitim načinom potrebuju crkvenu pomoć, radi straha božijega. Koji se poslije ovoga usudi prestupiti ovu naredbu, neka podlegne crkvenim kaznama.

Ovaj 3. kanon u stvari služi Svetom Savi, kao što rekosmo, za tumačenje šestog kanona Apostolskog i mi ćemo se vratiti sada tome šestom kanonu da pročitamo kako je lepo Sveti Sava govorio o tome.

…Ako negde, govori Sveti Sava, mimo zakona budu pozvani da uprvljaju imovinom mlade i nedozrele dece koja im je ostala od roditelja, ili im se nekako drugačije naloži da zastupaju udovice i sirote i nemoćne da vode – neka ne daju u ruke grabljivcima njihovu imovinu. A ako i druge nekakve svetovne poslove ima, pa se, upozori da odustane od njih, ne pokori, nego i dalje ostane da njima upravlja – lišen da bude čina svoga.

Drugim rečima, ako negde mimo zakona budu pozvani, znači, ako se mimo zakona – bez zakona – pozove svešteno lice da upravlja imovinom mlade i nedozrele dece, to će se smatrati dozvoljenim u Crkvi ako je po pozivu episkopa. Tekst tumačenja 6, kanona Apostoldžkog je gotovo isti kao izvorni tekst 3. kanona 4. Vaseljenskog sabora sa rečenom dopunom

Dakle vidimo vezu koju je Sveti Sava uspostavio između trećeg kanona IV Vaseljenskog sabora i šestog kanona Apostolskog.

Očigledno je da su Oci IV Vaseljenskog sabora imali pred sobom starije kanone, konkretno šesti kanon Apostolskih pravila. I tu, u njemu, su našli temelj za nadogradnju.

No, oni se nisu zadržavali samo na trećem, nego su izneli i sedmi kanon IV Vaseljenskog sabora.

U tom kanonu kažu sledeće:

Oni koji su jednom stupili u klir ili manastir odredismo da ne mogu stupati ni u vojsku ni u svetsku službu što može značiti i čin ali i položaj-

Znači ne mogu uzimati svetovni čin ili položaj, inače koji se na ovo drznu i ne pokaju se da se vrate na ono što su Boga radi, ranije izabrali, neka budu anatemisani.

Ovaj kanon predviđa anatemu za one koji se budu bavili vojnom službom ili sveovnom službom, odnosno za one koji uzimaju svetovvni čin ili službu.

Sveti Sava kaže u tumačenju tog 7. kanona sledeće: ako neki monasi ili crkveno sveštenstvo – monasi, naravno, napustivši manastir, a sveštena lica – sveštenstvo, pa izmenivši odeću – stupe u vojno zvanje ili prime mirski čin, a ne pokaju se i ne vrate se, niti hoće da uzmu svoj lik koji ranije Boga radi poneše, prokleti da budu.

Slično ovom pravilu propisuje 8.novela cara Lava Mudrog ne dozvoljavajući monasima da ponovo prime lik, tj. službu mirjana.- Gospodine Kotoranin da li možemo da povuc(emo neku paralelu izme?u ovog c(ina vladike Porfirija (Peric’a) i prakse kod rimokatolika da preuzimaju poslove u državnim službama.

Dakle, stvar je u tome, da ukoliko jedan monah ili jedan klirik poželi da stupi u vojno zvanje, odnosno čin, ili da primi mirski čin – pod mirskim činom upravo se podrazumeva ovo što u integralnom tekstu stoji, svetovnu službu – odnosno svetovni čin, odnosno svetovni položaj, neka je anatema, obzirom na to što će zameniti odeću, što zapravo znači uzimanje odeće ili prikladne vojnicima – to su uniforme, ili prikladne državnim činovnicima, a ostavljanje odeće koja pristoji monasima, odnosno sveštenim licima.

Ovde postoji jedno istorijsko tumačenje ovog kanona koje nije toliko bitno. Bitno je to da kanon govori da stupanje u klir i stupanje u monaštvo predstavlja prekid sa mogućnošću daljeg ili kasnijeg bavljenja vojnim ili svetovnim državnim službama,

I tu je dakle tačka.

Ovaj kanon je donet 451. godine. I može se izjednačiti, osim u oštrini svoje kazne, sa 81. i 83. kanonom Apostolskim. U 5. veku rimska vlast nije bila bogoborna.

Postoji i deseti kanon VII Vaseljenskog sabora, koji, možemo reći, ništa novo u svojoj odluci, u svojoj zabrani, neće doneti, ali je zanimljiv zbog toga što se on poziva kao na svoje uporište, da to što Oci određuju da klirici ne smeju uzimati na sebe svetovne i građanske poslove, pošto im je božanstvenim kanonima zabranjeno da to čine, kako se u kanonu kaže.

Ovde se govori i o tome da onaj klirik koji se nastanio kod svetovnih velemoža ako ima vremena koje mu preostane od crkvenih poslova, bilo bi dobro da vojvodine sluge i decu poučava čitajući Sveto Pismo, jer je – kako se u obrazloženju kanona kaže – zato i dobio sveštenstvo. Ako pogledamo još 11. kanon I – II Sabora. videćemo u osnovi istu stvar. Zanimljiva u tom kanonu je ta činjenica što oni, Oci toga I – II Carigradskog sabora, uporište svoje zabrane prezviterima i đakonima da uzimaju na sebe svetovne vlasti ili poslove ili tzv. starateljstva u kućama svetskih načalnika, nalaze u rečima Gospoda Isusa Hrista, da niko ne može dva Gospodara služiti.

Ovo smo već videli – ovo obrazoloženje – tako da se sve to sklapa u jednu divnu, jedinstvenu rekli bismo paletu, jednu simfoniju. Svi kanoni se slažu – i Apostolski, sakupljeni u doba bogobornog Rima, i oni docniji…

Ovome bi valjalo dodati 16. kanon Kartaginskog sabora koji ovo isto govori ali zapravo bez isticanja sankcije

Dakle, valjda smo dokazali i pokazali da episkop jegerski gospodin Porfirije nema nikakva prava da sa svoje arhijerejske uzvišenosti silazi i prihvata da bude član ove RRA, a još manje da bude predsednik saveta RRA.

 – Gospodine Kotoranin da li možemo da povuc(emo neku paralelu izme?u ovog c(ina vladike Porfirija (Perića) i prakse kod rimokatolika da preuzimaju poslove u državnim službama.

Pa tu paralelu je povukao sam episkop Jegerski gospodin Porfirije. On je kazao da Srbija pokazuje svoje demokratsko lice upravo time što je on kao svešteno lice izabran za člana, a potom i za predstenika saveta RRA. On je tu paralelu povukao i ta paralela je jako dobra.

On je još jednu, bolju paralelu povukao. Naime, ukazao je na to da u mnogim državama zapada i Amerike sveštena lica preuzimaju državnu odgovornost, odnosno službe uprave itd. Pa, hoće da kaže zašto isto ne i on…

Očigledno je da on to govori o «crkvama» na zapadu i Americi, mi ne znamo na koje je on to crkve mislio, ali možemo da predpostavimo da se radi upravo o katolicima i protestantima, jelte. Pogledajmo ko tamo zauzima upravna mesta pa će nam biti jasno

Dakle, postoje dve paralele od samog gospodina episkopa i možda mogu i ja da povučem još neku moju paralelu, ali bojim se da će biti vrlo bleda pri ovim paralelama koje je povukao sam episkop gospodin Porfirije