Вести

“Srbi na ovim prostorima nisu se razilazili u velikim stvarima, već su se svađali oko sitnica” reče i osta živ prota Srboljub, kao da nikada nije ni živeo u emigraciji, a kamo li da je istraživački napisao knjigu o Srbima u Australiji.

V.V. Melburn, 28.09.2008

+++

U ovoj izjavi  sveštenika Srboljuba Miletića može da bude tačno samo to, da su se Srbi svadjali i oko sitnica, ali bilo je (i ima ih i danas) vrlo dubokih i velikih neslaganja. U Australiji je bilo malo srpskih doseljenika pre Drugog svetskog rata, pa se može reći da ovde srpska emigracija praktično počela da postoji dolaskom političkih emigranata (četnika i ljotićevaca) kasnih četrdesetih godina. Tu su nastale već prve duboke razlike (a nikako “sitinice”) jer su se na istom prostoru našli antifašistički borci Draže Mihailovića i vojvode Djujića i saradnici fašista -Zboraši. Posle je u ekonomskoj emigraciji šezdesetih godina došlo mnogo komunističko-jugoslovenskih orijentisanih Srba koji su stvarali klubove bratstva i jedinstva i veličali i slavili lik Josipa Broza, a što opet nisu “sitince” u odnosu na političke stavove srpske nacionalne emigracije. Na kraju i nesrećni crkveni raskol nije nastao oko “sitinica” već oko ozbiljnih razmimoilaženja u stavaovima, kako crkva traba da se odnosi prema bezbožničkom režimu na vlasti.

Zbog “svadje oko sitnica” nisu Srbi udbaši ubijali na najmonstruozniji i najkrvaviji način Srbe patrite i nacionaliste po svetu.

Današnje podele u srpskoj crkvi u Australiji na pristalice Mirka Dobrijevica (a gde spada i o.Miletic) i one druge koji opet stvaraju Slobodnu crkvu opet su daleko od “sitničavih” razloga. Na jednoj strni je želja za ujedinjenje sa rimokatoličkom i ostalim crkvama u jedinstvenu crkvu u Australiji, a na drugoj straini se insistira na očuvanju izvornog Pravoslavlja. Razlika daleko, baš daleko od “sitnica”.

Otac Srboljub uz saradnju nekoliko svoje braće u Hristu je pre nekoliko godina na opšte zgražavanje srpske nacionalne emigracije organizovao u crkvi “Sveti Car lazar” u Sidneju zajednički (!) parastos đeneralu Draži Mihailivicu i fašisti Dimitriju Ljoticu. Ovo može da se naravno shvati kao hrišćansko praštanje, pokušaj srpskog pomirenja, način da se stavi narodu do znanja da su se Draža i Dimitrije razilazili samo u “siticama”, ali izjednačavanje heroja i mučenika, đenerala u opancima i Ljotića čiji su vojnici pomagali u streljanju đaka u Kragujevcu je po meni zločin nad istorijom, pravdom i Bogom i ništa drugo.

V.V. Melburn