Вести

Srpski rezervisti ponovo marširaju. Ovi «naši» rezervisti zaista nemaju mere. U ovom «delikatnom» trenutku kada nas Evropa «hoće – neće» oni su se ponovo pojavili sa svojim zahtevima za nekakvim dnevnicama.

 N.Ž. 17.09.2008

+++

Pa valjda se zemlja brani zarad slobode a ne zarad novca? Nismo mi plaćenička vojska već narodnooslobodilačka, zar ne? Čuju se kritičari tih nečasnih postupaka rezervista. A reč rezervista polako postaje u svom značenju nešto prljavo, nečasno, nedostojno.

Hajdemo sada malo činjenicama. Kada se zemlja branila nisu je branili svi pod istim uslovima. Neki, uglavnom sirotinja, ljudi sa periferije društvenog života i nepripadnici vladajućih partija išli su «po spiskovima», a ostali su u uniformama paradirali po svojim dvorištima i gradovima «ratujući» preko dana u kafanama, a noću po kućama svojim ili onih koji su bili «dole» ili «gore» u zavisnosti kako se gledalo na stvari – žena. Kako je bilo onima «dole» ili «gore»? Pa sigurno ne niti lepo niti zanimljivo. Strah od smrti je najjači strah. Osiromašeni uranijum je nevidljiv, ali delotvoran. Blato, prljavština, smrad… Skoro tri meseca su (smo) živeli kao životinje da bi naravno, bili unapred izgubljenu bitku, ali smo je bili jer smo sebe doživljavali kao Srbe, mali, ponosan, istorijski narod koji koji smatra da i on ima mesto među evropskim narodima.

Završio je taj rat iliti «bombardovanje». Vratili su (smo) se.Imali smo mesec dana besplatne lekarske preglede koji su ionako bili besplatni i kraj. Briga o ratnim veteranima je završena. Sada idite kud koji mili moji i snalazite se u novonastalim okolnostima. Neki postraumatski stresovi, zavisnost od alkohola ili droga, rastureni brakovi, čudni pečati po telu ili naglo opadanje kose ili izlivi nekakvog nedoređenog besa, jeda – ma nosite se sa time to je vaš problem, a ne naš. I bi tako. Povremeno samo izađe poneki novinski članak o nekom «ludom» rezervisti i to je to.

Počeli «nezajažljivi» rezervisti da traže dnevnice. Hoće pare! Zamislite! Hoće da se obogate na muci ove napaćene zemlje Srbije. Pa jesu li to patriote ili ratni profiteri? Jajare! Tako su se «čitali» zahtevi rezervista od strane običnog sveta, a još gore od strane političara.

Predlažem drugačije «čitanje». Iz svakog rata koji je Srbija vodila, a vodila ih je puno, vraćali su se borci koji su odmah, kao da ih se njihovi stide, bili skrajnuti negde gde se ne bi videli. «Sve će to narod pozlatiti». Ma ne samo da su skrajnuti već su prokaženi kao ružni, prljavi i zli, a sada i alavi na pare. Ne, to su samo ljudi koji traže malo pažnje ovoga društva za ono što su morali da podnesu jer su se u jednom pogrešnom trenutku našli na pogrešnom mestu i doživeli pogrešno iskustvo. Država je te nesrećnike mogla za jeftine pare da «kupi» – lepu reč i malo pažnje, a ovako izazvala je u njima čuveni srpski inat i na kraju će morati da plati ono što nije umela da uradi na ljudski način. Pa onda neka i plati.

Dosta su srpski borci verovali da će narod sve da pozlati. Neće jer mi Srbi imamo neverovatno kratko pamćenje.

N.Ž. 17.09.2008