Вести

Naši političari su rešeni da se u Srbiji odmah primenjuje sve ono što druge zemlje neće da primene ni kao članice EU.

Slobodan Antonić; 18.09.2008

+++

Uporedo sa temama koje zauzimaju prve stranice novina odigravaju se i drugi događaji. Oni su značajni za našu budućnost, ali se o njima slabo govori. Nekada čovek pomisli da se to radi namerno. Kao da se javnosti daje zvečka, da bi se zabavila, dok veliki igrači ne završe posao.

Tako se ovih dana, uporedo sa našim svesrdnim bavljenjem Nikolićem, otvorio proces čije je ime: „jednostrana primena Prelaznog sporazuma i SSP”. Svi znamo da je Savet ministara EU u ponedeljak odbio da odmrzne Prelazni sporazum. Kako bi nas utešio, Oli Ren je predložio da Srbija počne sama, jednostrano, da primenjuje odredbe SSP-a koje su do nje. Tako će Srbija dati još jedan znak svoje rešenosti da ostane na putu evroatlantskih integracija.

Iste večeri, preko medija obratio nam se hor bivših i sadašnjih političara. Oni su nam objašnjavali kako je Renova ideja odlična. Rečeno nam je da se od Srbije pre svega očekuje da jednostrano smanji ili potpuno ukine carinu za veći deo robe iz EU. Istina, srpska roba će i dalje na granicama EU biti carinjena. Ali, uveravali su nas, korist ćemo imati svi. Dobićemo tržište puno kvalitetne robe. Kao potrošači, bićemo prezadovoljni. Jednako će biti zadovoljni i briselski službenici. Oni će još jednom moći da se uvere da „Srbija na taj način sama radi na ubrzanju svog evropskog puta” (Goran Svilanović, „Politika”, 17. septembra, str. 5).

U tim radosnim analizama samo dva pitanja ostala su bez odgovora. Prvo – kako se neko u Srbiji već ranije nije setio tako genijalne ideje? I drugo, sa kojim parama će srpski potrošači da kupuju tu robu? Preduzećima, u kojima srpski potrošači zarađuju platu, evropska tržišta ostaće jednako (ne)pristupačna kao i do sada. Sa druge strane, ta ista preduzeća na domaćem tržištu dobiće jaku konkurenciju. Hiljade radnika ući će u kategoriju „nezaposlenih potrošača”. A nezaposlenom potrošaču svejedno je kakva ga sve roba čeka u prodavnici.

Najgore je od svega što mi uopšte ne znamo šta sve još iz SSP-a naši političari mogu početi jednostrano da primenjuju. Sam tekst SSP-a (sa aneksima) ima 720 strana. U našoj javnosti pažnja se prvenstveno obraćala na onu rečenicu o Kosovu. Međutim, kao što su upozoravali neki stručnjaci, u tih 720 strana SSP-a nalaze se i neke druge važne, ali sporne odredbe. Na njih je, recimo, ukazivala Maja Kovačević, nekadašnji šef Kancelarije za pridruživanje SRJ Evropskoj uniji(2001–2003), u tekstu objavljenom u „Politici” 24. aprila 2008.

Maja Kovačević je tada protestovala što su naši pregovarači uključili u SSP i odredbu po kojoj se preduzećima iz EU daje pravo sticanja vlasništva nad nepokretnostima u Srbiji. Po toj odredbi stranci se izjednačavaju sa srpskim privrednim društvima i u pogledu korišćenja javnih dobara. Kovačevićeva je ukazala da su mnoge zemlje, koje su sklapale SSP, izričito ograničile mogućnost da firme i pojedinci iz EU postaju vlasnici prirodnih bogatstava i zemljišta. Tako su Estonija, Letonija, Litvanija, Slovačka i Mađarska propisale da stranci ne mogu da kupuju poljoprivredno zemljište i šume u narednih sedam godina od učlanjenja tih zemalja u EU (sa mogućnošću da se taj rok produži za još tri godine). Češka je postupila slično ovim zemljama, a Poljska je istu restrikciju proširila na čitavih 12 godina! I Slovenija je ostavila mogućnost da može primenjivati sličan mehanizam tokom sedam godina od učlanjenja. Albanija i Hrvatska su, upozorava dalje Maja Kovačević, u svojim SSP izričito isključile mogućnost da u tim državama stranci kupuju zemljište. Jedino je to dopustila Srbija. Daleko pre učlanjenja, pa čak i realno daleko pre zvaničnog sticanja statusa kandidata.

Zato se možemo zapitati da li će, kao deo paketa dokazivanja „evropskog puta”, i ova odredba SSP-a biti primenjena? Uostalom, zašto da ne? Što da naši bogataši, koji su pokupovali na hiljade hektara oranica po Vojvodini, nešto ne zarade? Za neke od njih kažu da su pravili ovu vladu. Što da im se ne dozvoli da naplate taj težak posao?

Nešto duboko nije u redu sa našom javnošću. Ona prečesto postavlja pogrešna pitanja i bavi se pogrešnim temama. Poljska, članica EU, ne dozvoljava privrednim subjektima iz EU da kupuju zemlju, čekajući da EU konačno dozvoli Poljacima da se mogu legalno zapošljavati po celoj EU. Srbija ne samo da nije članica EU. Ona još nije ni kandidat za članstvo u EU. Srbiji ni SSP nije ratifikovan. Na Srbiju se čak ne primenjuje ni elementarni Prelazni sporazum. Ali, naši političari su rešeni da se u Srbiji odmah primenjuje sve ono što druge zemlje neće da primene ni kao članice. A pitanja koja bi slobodna i odgovorna javnost postavila jesu: Zar je moguće da nema granica našem (samo)ponižavanju? Zar je moguće da smo toliko bedni? Ili se to samoponižavanje i dešava samo zato da bi neko postao još siromašniji, a neko još bogatiji?

politički analitičar

Slobodan Antonić; POLITIKA
[objavljeno: 18/09/2008.]

+++

Nepodnošljiva lakoća pridruživanja

Maja Kovačević, POLITIKA, 24.04.2008

Koja strategija je rukovodila naše pregovarače da u SSP-u prihvate odredbu po kojoj se preduzećima iz EU daju ista prava kao i srpskim privrednim društvima u pogledu dobara od opšteg interesa?

Odluka EU da pošalje misiju na Kosovo i priznanje nezavisnosti Kosova određenog broja njenih država članica otvaraju novo poglavlje u odnosima Srbije sa Unijom. Treba biti realan, suočiti se sa situacijom u kojoj se Srbija našla, ne ponašati se kao da se ništa nije dogodilo u našim odnosima, i u novim okolnostima sagledati položaj Srbije u procesu pridruživanja. Ključno pitanje je na kojim osnovama će se graditi dalji odnosi Srbije i EU.

Umesto osmišljavanja strategije Srbije u novim okolnostima, pridruživanje je, po ko zna koji put, predmet pojednostavljenih poruka. Razmotrimo samo neke od njih.

U žaru političke kampanje, sa središnjim pitanjem da li potpisati ili ne Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ovom sporazumu se pripisuju svojstva koja on uopšte nema. Tako čujemo da će nam potpisivanje ovog sporazuma omogućiti pristup „značajnim razvojnim fondovima”, što je više nego diskutabilna tvrdnja. EU će u periodu od 2007. do 2013. pružati bespovratnu finansijsku pomoć svim zemljama zapadnog Balkana, u vidu programa pod nazivom Pretpristupni instrument (IPA), čiji korisnici su Hrvatska, Makedonija i Turska, Srbija, Crna Gora, Kosovo, BiH i Albanija. Raspolaganje ovim sredstvima ni u kom smislu nije uslovljeno potpisivanjem SSP-a. Razlika između zemaljaje uobimu predviđenih sredstava, ali ni to nije direktno u vezi sa statusom zemlje u procesu integracije, već je rezultat odluke EU. Tako je, na primer, za 2008. godinu po glavi stanovnika predviđeno oko 33 evra za Hrvatsku, 35 za Makedoniju, ali samo 7 za Tursku, iako je i ona kandidat, dok će Srbija dobiti 25 evra, BiH 19, a Crna Gora čak 53.

Takođe, kaže se da potpisivanje Sporazuma znači bolji život, veću zaposlenost, dodatni priliv stranih investicija i privredni razvoj Srbijeuopšte. Možeda bude, ali ne mora da znači – to pre svega zavisi od politike Vlade Srbije. Od 2000. godine preko 95 odsto proizvoda poreklom iz Srbije može da se uvozi na tržište EU bez plaćanja carine, a u roku od šest godina od stupanja SSP-a na snagu, mi bismo morali da ukinemo carine na uvoz proizvoda iz EU. Ukoliko bi SSP bio potpisan ove godine, tržište Srbije bi 2014. bilo potpunootvoreno za gotovo sve proizvode iz 27 zemalja EU.

U tom kontekstu tema br. 1 trebalobi da bude šta je do sada učinjeno i šta će se učiniti da se podigne konkurentnost naše privrede pre ukidanja carina na uvoz proizvoda iz EU. Uprkos političkim proklamacijama o evropskim integracijama mi nismo obezbedili slobodnu konkurencijuna tržištu Srbije, dozvolili smo dominaciju proizvođačkih kartela i trgovinske monopole, omogućili da jedan broj preduzeća dobija subvencije bez kontrole, slabili smo institucije zadužene za borbu protiv korupcije, sprovodili privatizaciju koja je u nemalom broju slučajeva izazivala ozbiljne sumnje, i da ne nabrajamo dalje. Da smo drugačije radili, u mnogo većoj meri bismo se približili evropskim standardima nego što bi to učinilo puko potpisivanje SSP-a.

I najzad, od parola u predizbornoj kampanji, ne čuju se izuzetno važna pitanja, kakvo je na primer: koja strategija je rukovodila naše pregovarače da u SSP-u prihvate odredbu po kojoj se preduzećima iz EU daje pravo sticanja vlasništva nad nepokretnostima, i ista prava kao i srpskim privrednim društvima u pogledu javnih dobara/dobara od opšteg interesa. Učijem interesu je to učinjeno? Naime, mnoge zemlje su i u procesu pridruživanja iz domena primene gore navedene tipske odredbe izričito isključile prirodna bogatstva, poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište. Od novih članica EU, Estonija, Letonija, Litvanija, Slovačka i Mađarska su zadržale ograničenja u pogledu kupovine poljoprivrednog zemljišta i šuma tokom sedam godina od učlanjenja, sa mogućnošću produženja za još tri godine, Češka slično, Poljska zadržava restrikcije čitavih 12 godina, a Slovenija može primenjivati poseban mehanizam tokom sedam godina – podsetimo: od učlanjenja. Što se našeg regiona tiče, Albanija i Hrvatska su u svojim SSP izričito isključile jednaka prava nad navedenim dobrima. Od brojnih razloga za ovakvo postupanje, navedimo samo jedan: cene poljoprivrednog zemljišta u zemljama Centralne i Istočne Evrope, kao i na zapadnom Balkanu su neuporedivo niže nego u EU, i opravdana je bojazan da bi se zemlja kupovala samo u špekulativne svrhe.

Na kraju recimo: nije potreban SSP za sprovođenje odgovorne i strateški osmišljene reforme. Nije potreban za poštovanje zakona, za borbu protiv korupcije, monopola, tržišnu ekonomiju, borbu za zaštitu životne sredine i strategiju ekonomskog razvoja Srbije. SSP je jedno od mogućih sredstava za strateško uključivanje Srbije u jedinstveno tržište EU. Stoga, ne treba verovati frazama da je SSP neophodan kako bi se sprovodile reforme u Srbiji. Neodgovornost i zloupotrebu javnih poslova zbog ličnih i partijskih promocija ne treba sakrivati iza evropskih integracija.

šef Kancelarije za pridruživanje SRJ Evropskoj uniji 2001–2003.

Maja Kovačević; PPOLITKA
[objavljeno: 24/04/2008.]

Podebljanja i format teksta -novinar.de