Вести

Ziloti, revnitelji pravoslavne vere, žale zalutale bogotražitelje, sledbenike „Duge“ u misiji provociranja ortodoksnog pravoslavlja.

+++
Vladavina đavola počiva na tri stuba – globalnoj ekonomiji, globalnoj vlasti i globalnoj religiji

Mir monaštva srpskog zilotskog manastira Novi Stjenik na Kučajskim planinama pored Bora već duže od mesec dana remete pripadnici neohipi pokreta „Reinbou“ (Duga) golim telima i paganskim ritualima, koji provociraju zilote.

– Iskreno žalimo zalutale duše, poslate ovde da ispipaju „puls“ naše jadne Srbije, obezbožene i rasrbljene do te mere da ne može da se odupre ni agresivnoj masovnoj golotinji na rođenoj zemlji. Ta golotinja uživa podršku marionetske vlade u službi Novog svetskog poretka, svedoči jeromonah Akakije.

Ne odustajemo od svoje misije

Uprkos očiglednim provokacijama, monaštvo manastira Novi Stjenik je otvorenog srca primilo sve bogotražitelje koji su ušli pod krov svetinje. Jer, kako kaže monahinja Nina, koja sa pridošlicama iz celog sveta razgovara odličnim engleskim jezikom, „naše je da misionarimo, da posejemo seme vere, pa će se negde i primiti“. Zato su u manastiru držana predavanja o iskonskoj pravoslavnoj veri i duhovnosti, koja su pomno slušali sledbenici „Reinbou“ pokreta i najavili da će doći i dogodine jer je to što su čuli jako interesantno.

Srbi najrevnosniji

Među sledbenicima „Duge“ bili su i mnogi Srbi, jer da nije njih u Kučajske planine ne bi ih prispelo više od hiljadu. Glavni ljudi za Internet vezu su tek stasali Uroš i Aca, obojica iz Beograda, inače veoma dobri i pažljivi ljudi, koji su verovatno bili zaduženi da u precizno lociranoj planinskoj nedođiji organizuju raj na zemlji, jer u pakao ne veruju. I na tome im treba odati priznanje, jer na teritoriju koju su „okupirali“ bez validnih dozvola državnih organa, nije niti će ikada kročiti mnoga srpska noga.

Manipulacije mozgom

Maja, sledbenica „Duge“ iz Sombora kaže da je katolkinja, ali da je mišljenje njenog parohijskog sveštenika o učešću u kampu ne interesuje. Ona je rekla da joj prija tehnika meditacije produbljenim disanjem, i posle toga vrćenje u krug oko svoje osi. Reporteri „Pravde“ saznali su da se ovom tehnikom iritira nervus vagus i usporava rad srca, a okretanjem u krug jedna polovina mozga prima manje krvi (ishemia) i manje kiseonika (hipoksia), što omogućava da se u mozgu među hiljadama misli iskristališe samo jedna. Učitelj meditacije svoje učenike time dovodi u antifiziološko stanje koje oni doživljavaju kao otkriće, i u kome se lakše manipuliše ljudskim umom.

Policija ćuti

– Zvali smo policiju da spreči ovu, za srpski narod, nezapamćenu sramotu, i da zaštiti nas od mogućeg požara zbog stalnog paljenja vatre, ali nam oni odgovaraju da su nemoćni – priča Akakije u ime monaštva manastira Novi Stjenik, za čijom trpezom istovremeno ruča desetak sledbenika „Duge“, ugošćenih čistotom i ljubavlju pravoslavne hrišćanske duše.
– Među nezvanim posetiocima manastira ima i mnogo dobrih ljudi. U to sam se lično uverio tokom dve nedelje koliko je 50-ak njih svakodnevno ručavalo za manastirskom sofrom, i nudilo se da pomaže monaštvu u svakodnevnim poslovima, dodaje Akakije:

– Nažalost, većina njih i nije svesna da u ovu zabit pravoslavne zemlje Srbije nije stigla slučajno, i da ima misiju koja, takođe, nije slučajna. Nesrećnici veruju da su vođeni zajedničkim Bogom ili kako oni kažu, dobrom energijom, ovde stigli u potrazi za mirom i ljubavlju, a da su povremeni incidenti koje pojedinci među njima izazivaju samo puki sticaj okolnosti. Oni ne znaju da vladavina đavola, koja ide ka svom vrhuncu, počiva na tri stuba – globalnoj ekonomiji, globalnoj vlasti i globalnoj religiji. U funkciji ovog poslednjeg, oni su dovedeni da provere mogućnost pravoslavnog otpora. Njegova snaga raspoznaje se u ćutanju države i srpske oficijelne crkve, koje se ni oglasile nisu povodom skorašnjeg veoma drskog gaženja moralnih, tradicionalističkih principa Srbije i skrnavljenja svetinje – kaže jeromonah Akakije.

Orgijanja u noći punog meseca

Sledbenika „Duge“ je u šumama oko manastira na stotine. Vidi se to po mnoštvu parkiranih automobila sa raznim registarskim tablicama. A i oni sami naviru neočekivano iz šume. Motre na svoje obnažene kompanjone, da slučajno ne bi oskrnavili manastirsku svetinju. Jer, pre izvesnog vremena monah Maksim je „udelio“ vaspitne mere nekima od njih, pa su pobegli glavom bez obzira.

– Pouke radi, klepio sam golaća nekoliko puta! Tek da mu dam do znanja da granice nemorala sa Zapada ne može više da pomera na Istok. Jeste naša vera i ljubav slaba, ali Bog još nije ostavio Srbiju, i još ima Svetih otaca koji se mole za naš spas od tih što prizivaju nikog drugog do đavola udaranjem u bubnjeve, paljenjem vatre i ritualnim igranjem u njenom krugu. Stalno naglašavaju da su tolerantni, valjda zato što ovde šire svoju golotinju, a skidaju plakate kojima ih podsećamo da treba da poštuju gostoprimstvo Srbije – poručuje monah Maksim.

Da se ne radi samo o uživanju u netaknutoj prirodi, potvrdila je i mati Jelisaveta, čija je brvnara sa manastirskom baštom najbliža potoku sa koga svake večeri goli sledbenici „Duge“ šumsku tišinu razbijaju neartikulisanim vrištanjem uz tam-tam ritmove.

– Ovakvo orgijanje se ovde ne pamti! To njihovo urlanje, koje objašnjavaju kao energetsko pražnjenje, stravično deluje u noć, baš u vreme između jedan po ponoći i pet ujutro kada mi čitamo molitve. Najstrašnije je bilo u Noći punog meseca, kada su imali svoju centralnu proslavu. Prolaze oni pored nas, i javljaju se, ali ja im samo otpozdravim, bez ikakvog daljeg razgovora – kaže najstarija monahinja.

U kampu bezbožnika

A igumanija Efrosinija Nikolić, starešina srpskog manastira Novi Stjenik, baš je odlučila da reportere „Pravde“ džipom odveze na lice mesta, uz napomenu da ona neće dalje od početka kampa, da svoj pogled ne „uprlja“ golotinjom.

Svedoci smo, neki od sledbenika „Duge“ odmah su prišli i poljubili ruku mati, iskazujući joj poštovanje i srdačno joj nudeći da hranu koja pretekne posle njih ostave manastiru.
– Dođi sestro – izgovorila je srpskim jezikom markantna crnka, a onda snažno prigrlila i iskreno izljubila potpisnika ovoga teksta u njegovom drugom pokušaju da uđe u kamp „Reinbou“. Njen autoritet bio je očigledan i nesumnjiv, za razliku od nekolicine kampera koji su se predstavljali kao „jedan od organizatora, jer vrhovnog vođe nemaju“, a sami nisu smeli da nam odobre ulazak i fotografisanje jer tako nalažu „principi“.

Dok smo ljubazno izmenjivale zvanične pozdrave, pored nas su prolazila razgolićena deca „Duge“ sa gajbama voća i povrća, tek nabavljenog kod homoljskih seljaka i spremanog za kampere koji su odlučili da još uživaju u lepoti prirode koju su sami narušili plastičnim flašama, kesama i ostacima hrane.

– Bila sam ja i u Guči, i na beogradskom protestu protiv hapšenja Radovana Karadžića. Pitala sam se šta će onolika policija tamo, i onako specijalno opremljena, a onda sam i njih pitala jesu li ti građani kriminalci kad je njih toliko!

Naša sagovornica je konstatovala da je Srbija lepa zemlja, ali da ona jedva čeka da se vrati u svoj Izrael. I napisala nam svoje ime, da zapamtimo, Mihal Sagi Savariego, sve sa svojim češko-litvansko-špansko-turskim rodoslovom. Jer, to potvrđuje njenu veru u zajedničkog Boga!

Rekla je Mihal i da će sa Kučajskih planina pravo na Kosovo, pa u Bugarsku pre Izraela, a dogodine u „Reinbou“ kamp u Ukrajinu…

Udar na pravoslavlje

– Nisam iznenađena – konstatovala je igumanija Efrosinija.
– Ukrajina je još jedna pravoslavna zemlja na meti antihristovog globalizma, u kojoj će 21. oktobra ove godine započeti Sabor Istinski Pravoslavnih Crkava – zilota celog pravoslavnog sveta, sa ciljem da se organizuje jedinstven front borbe protiv ekumenizma i globalizma. To će biti istorijski događaj u delu spasavanja pravoslavlja.

– Što se toga tiče, Srbija je potpuno „ispuštena“ zemlja. Jer, još od patrijarha Germana, Srpska crkva je napustila sve kanone pravoslavlja i krenula putem unije sa katolicima. Priznavanje primata papi kao poglavaru pravoslavnih crkava, a onda i unija sa katolicima, ozvaničeni su još pre nekoliko godina zajedničkim molitvenim opštenjem na katoličkoj misi o Vaskrsu u beogradskoj crkvi Svetog Krista kralja, kojoj su prisustvovali ceo Sinod i patrijarh Pavle. Srpska crkva je odbacila učenje Svetih otaca, a obavezala se da će da prizna tajne katoličke crkve, da im pričešće bude zajedničko, a jedno krštenje važeće za sve hrišćanske zajednice – navodi mati Efrosinija.

Baš zato, najžešći udar na srpsku duhovnost dogodio se na mestu najortodoksnije pravoslavne vere, u manastiru Novi Stjenik.

– Sveti Sava je napisao knjigu „Zakonopravila o crkvi i državi“, koja je u osnovi Ustava SPC, ali koje se, nažalost, ne pridržava oficijelna crkva. Naš najveći istoričar i vizantolog, akademik Miodrag Petrović, štampao je „Zakonopravila Svetog Save“, ali neko uporno brani da ova knjiga dopre do javnosti – poručuje mati Efrosinija.

Nevenka Stojčević; PRAVDA; 09.09.2008