Вести

Albanci traže podelu bivše jugoslovenske republike. Skopskim zvaničnicima, EU i ambasadi SAD upućen zahtev da se dozvoli formiranje Republike Ilirida što se ocenjuje kao uvod u stvaranje velike Albanije

+++

Ove zahteve saopštio je predsednik Albanskog nacionalnog pokreta Ilirida (ANDI), Nevzat Halili, dodajući da će se sa novim imenom „Makedonija – Ilirida“, država uskoro identifikovati kao ravnopravna unija Makedonaca i Albanaca.

Traže otcepljenje od 1992.

Glavni ideolog i predsednik Albanskog nacionalnog pokreta Ilirida Nevzat Halili priznaje da se zalaže za redefinisanje unutrašnjeg uređenja zemlje, gde bi nosioci suvereniteta bili Makedonci i Albanci. To bi, veli, bio samo nastavak realizacije volje Albanaca izražene na referendumu o Iliridi 1992. godine, kada se čak 99 procenata Albanaca u severozapadnoj Makedoniji izjasnilo za otcepljenje i stvaranje posebne države Iliride.

„Većina Makedonaca, zajedno sa državnim institucijama, protiv je mogućih promena imena, bez obzira na to da li će Makedonija postati članica NATO-a ili EU. Ako su nosioci državnih funkcija i makedonski narod protiv ovih integracija, niko ne može prinuditi Albance da budu žrtve makedonske tvrdoglavosti“, kaže Halili.

On se zalaže da se i institucije „Republike Iliride“ uključe u proces razgovora o imenu. Istovremeno, poziva sve gradonačelnike Albance da kao prvi oficijelni jezik počnu primenjivati albanski, a potom makedonski.

Prete i oružjem

Ucenama i pretnjama da će ponovo uzeti oružje u ruke, Albanci su pre nekoliko godina izdejstvovali novu teritorijalnu podelu Makedonije. Tako su dobili tridesetak čisto albanskih opština. U 16 od njih vlast se danas nalazi potpuno u njihovim rukama, a uticaj centralne vlasti tamo je gotovo zanemarljiv.

Prethodno je, u pismu poslatom Skupštini, političkim partijama u Makedoniji, EU, Oebsu i ambasadorima SAD i Albanije, Halili zatražio da počnu razgovori sa državnim i međunarodnim institucijama u pravcu redefinisanja Makedonije.

„Naša opredeljenja zasnivamo na prirodnom pravu ravnopravnosti i slobode svih naroda u civilizovanom svetu, garantovanim posebnim izjavama i rezolucijom Ujedinjenih nacija“, napisao je Halili.

Ideja „Prizrenske lige“

Svako pominjanje imena „Ilirida“ kod Makedonaca izaziva opravdanu zebnju. Tim pre što je reč o „državi“ iznedrenoj iz „Prizrenske lige“, koja u suštini znači zalaganje za Veliku Albaniju, što je san gotovo svih albanskih političkih partija.

ANDI je organizacija radikalnih Albanaca koja je nakon vojne krize 2001. godine i raspuštanja ONA počela da deluje u Makedoniji, a zalaže se za preuređenje države i formiranje Republike Iliride u zapadnom delu zemlje. Ona predlaže tri oficijelna jezika – albanski, makedonski i engleski. Predsednik državne zajednice „Makedonije – Iliride“ birao bi se svake četiri godine – dve godine bi bio Albanac, dve Makedonac. Za oba državna entiteta, ANDI predviđa da imaju svoje armije, policiju i sudstvo, a međusobne granice bi se odredile tokom stvaranja nove unije „Makedonija – Ilirida“. U Skoplju se zahtev za stvaranje Iliride ocenjuje kao prvi korak ka ostvarenju sna Albanaca o velikoj Albaniji.

D. LJ. JOKSIĆ; 11.09.2008; VESTI