Вести

Može li Benedikt XVI da poseti Crnu Goru. U rimokatoličkim krugovima veruju da bi Sveti arhijerejski sabor SPC dao zeleno svetlo za papinu posetu Podgorici.

+++

Pozivi bez odgovora

Svetozar Marović je još 2003. godine, posetivši Vatikan kao predsednik zajedničke države Srbije i Crne Gore, pozvao u posetu papu, i preneo mu pozdrave patrijarha Pavla, a crnogorski predsednik Filip Vujanović je ponovio poziv prilikom susreta sa papom početkom 2006. godine. Ti pozivi kada je reč o Crnoj Gori važe i danas, kažu u Podgorici.

U Patrijaršiji SPC u Beogradu napominju da nije dovoljna samo Amfilohijeva saglasnost, već i prethodno odobrenje Svetog arhijerejskog sabora, dok u Rimskoj kuriji podsećaju da je Vatikan „teokratska država“ i da „papa ne ide u zvanične inostrane posete sve dok pored državničkog ne dobije i poziv duhovnog poglavara većinske religijske zajednice, ili barem njegovu saglasnost da nema ništa protiv, uz obavezu da se i on sa papom sastane na svojoj kanonskoj teritoriji“.

Vatikan ne priznaje Dedeića

Katolički visokodostojnici tvrde da se u slučaju papinog dolaska u Crnu Goru, Benedikt XVI „ni u kom slučaju ne bi sastao sa predstavnicima nekanonske tzv. crnogorske crkve i njihovim tzv. arhiepiskopom Mihailom Dedeićem, jer Rimokatolička crkva priznaje samo kanonske sestrinske hrišćanske crkve„.

– Verujemo da to ne bi bio problem, naročito posle prošlogodišnje odluke sa pravoslavno-katoličkog susreta iz Ravene kada je papi priznato dostojanstvo prvog među jednakima u hrišćanstvu. Osim toga, nije nepoznato da je mitropolit Amfilohije naklonjen negovanju što boljih odnosa sa Vatikanom i u tome nije jedini u SPC. Takođe, nije samo on od pape Jovana Pavla Drugog dobio na poklon krst i biskupski prsten, već je istim znamenjima darivan i episkop bački Irinej Bulović. Tad su njih dvojica, februara 2003, po povratku iz Vatikana doneli i patrijarhu Pavlu 100.000 dolara kao lični papin poklon za SPC – podsećaju u rimokatoličkim krugovima u Beogradu.

S druge strane, profesori crkvenog prava i poznavaoci kanona objašnjavaju da sa crkvenog stanovišta za Benediktovu posetu Crnoj Gori „nije dovoljan samo Amfilohijev blagoslov, budući da Mitropolija crnogorsko-primorska, iako je kanonska, nema autokefalni status, pa joj je za papinu posetu potrebno i zvanično odobrenje Svetog arhijerejskogsabora, najvišeg zakonodavnog tela srpske crkve“.

– Kada je Racingerov prethodnik papa Vojtila, 22. juna 2003. dolazio u Republiku Srpsku, Sabor nije odobrio da se patrijarh Pavle u Banjaluci sretne sa njim, već je samo data saglasnost vladici banjalučkom Jefremu da ode na kolektivni prijem u Banjalučku biskupiju za predstavnike svih religijskih zajednica povodom Vojtilinog dolaska. Jedan od razloga za takav stav bio je između ostalog i taj što je Jovan Pavle Drugi držao bogosluženje u Petrićevcu, na posedu franjevačkog samostana iz kojeg je februara 1943. započeo pokolj nad više od 2.200 Srba u banjalučim selima Drakulići, Motike i Šargovac – podsećaju u srpskoj Patrijaršiji.

Mitropolita Amfilohija, i pored više telefonskih poziva, juče nismo uspeli da dobijemo kako bi komentarisao najavu papinog dolaska u Crnu Goru.

R. LONČAR; VESTI; 12.09.2008