Вести

Od koga u međunarodnoj zajednici očekujete da zaštiti Srbe na Kosovu i Metohiji i njihovu imovinu i ko može garantovati bezbednost pravoslavnog naroda na Kosovu?

+++
– Mi, kao pravoslavni hrišćani, svu pomoć i zaštitu očekujemo samo od Gospoda Boga našega. Iskustvo nas uči da od međunarodne zajednice ne možemo da očekujemo nikakvu zaštitu za Srbe i njihovu imovinu na Kosovu i Metohiji. Sve garancije koje je međunarodna zajednica obećavala srpskom narodu u proteklih devet godina (a nije ih bilo malo), sagorele su u pogromu marta 2004. godine kojeg su šiptarski zločinci izvršili nad našim narodom. Obaveza i odgovornost za bezbednost pravoslavnih Srba na Kosovu i Metohiji leži na državi Srbiji čiji smo mi građani. Vreme će pokazati koliko su i ta naša nadanja opravdana. Od stava i doslednosti Beograda u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta države Srbije, zavisiće i stav i zaštita koju s pravom očekujemo od naše jednoverne i jednokrvne braće Rusa, kojima smo za dosadašnju podršku i zauzimanje na međunarodnom planu, veoma zahvalni.

Da li su albanski zvaničnici u Prištini nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti pokušali da stupe u kontakt sa Vama i da li oni garantuju bezbednost Srbima i imovini SPC?

– Niti su pokušavali da uspostave bilo kakav kontakt, niti bismo Mi na to pristali i da je pokušaja bilo. Mi Srbi, koji živimo na teritoriji Srbije, u delu koji se zove Kosovo i Metohija, poznajemo i priznajemo vlasti u Beogradu za koje smo na izborima glasali, dok „vlasti“ takozvane države Kosovo, niti znamo niti priznajemo. U tom kontekstu od njih niti imamo niti očekujemo bilo kakvu garanciju za bezbednost Srba i imovine SPC. Oni su jasno svoje lice pokazali u proteklih devet godina (a i kroz vekove ranije), pogotovu 17. marta 2004. godine.

Kolika je vrednost uništene crkvene imovine na Kosovu i Metohiji i koliko je do sada obnovljeno srpskih svetinja? Ko je dao sredstva za obnovu?

– Vrednost uništene crkvene imovine je neprocenjiva. Ona obuhvata ne samo nepokretnu imovinu – građevine, nego i kulturnu vrednost koju su pojedini objekti imali, kao i duhovnu sadržinu koja se u njima rizničila vekovima. Građevine se i mogu obnoviti, ali kulturna i duhovna vrednost se nikada i ničim ne mogu nadoknaditi, niti objektivno vrednovati. Obnova srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji teče paralelno na dva koloseka. Jedna je nasilna i neodrživa koju sprovode SE (koji i daje sredstva) i Privremene institucije samouprave na osnovu Memoranduma, koji je potpisala (bez Naše saglasnosti kao nadležnog Episkopa) i sprovodi Sinod. U domenu te „obnove“, koju vodi KSO a izvode šiptarske firme (dakle, oni koji su ih i uništavali), rađeno je ponešto na pojedinim objektima uništenim u martovskom pogromu 2004. godine, ali ništa nije obnovljeno u pravom smislu niti vraćeno u funkciju svoje namene. Drugi vid održive obnove je onaj koji vodi i sprovodi Eparhija raško-prizrenska uz pomoć i finansijsku podršku države Srbije (Ministarstvo vera, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, Koordinacioni centar), a za potrebe našeg monaštva i vernog naroda. Tu da pomenemo samo neke: manastir sv. Arhangela kod Prizrena, man. Devič, man. Banjska i više parohijskih crkava.

Da li i nakon samoproglašenja nezavisnosti u kosovske manastire dolaze novi iskušenici i iskušenice i kako se odluka o nezavisnosti odražava na duhovni život u manastirima?

– Da, i posle tog bezakonog čina, u naše manastire pristižu novi iskušenici i iskušenice željni duhovnog života. Ta odluka Šiptara o nezavisnosti, nema apsolutno nikakvog značaja ni uticaja na duhovni život u našim manastirima, koji se odvija prema predanju i monaškim pravilima Svete Crkve Pravoslavne.

U kojoj enklavi je situacija najteža i gde bi pomoć bila najpotrebnija?

– Svuda je teško, svuda ima problema i potreba, ali smatramo da je ipak najteže u metohijskim povratničkim selima, kao i u selima Novobrdske opštine. Mi prema našim moćima i mogućnostima nastojimo da pomognemo tim našim paćenicima, ali su i naše snage i moći nedovoljne da podmire sve potrebe našega naroda. Ipak, blagodarni smo Bogu i zahvalni braći koji sa raznih strana pokušavaju da nam pomognu.

Kada možemo očekivati povratak dela moštiju svetog kralja Milutina u njegovu zadužbinu Banjsku i dokle se stiglo sa obnovom tog manastira?

– Povratak dela moštiju svetog kralja Milutina jeste ideja koja je s vremena na vreme oživljavana i u prošlosti, ali nikada do sada nije realizovana. U zadnje dve godine proces je ponovo pokrenut, i on je u toku. Sveti sinod bugarske pravoslavne crkve odluku o ustupanju dela moštiju doneo je, kako smo obavešteni, pre skoro dve godine (2006), ali se dalje ništa nije uradilo. Manastir Banjska se obnavlja intenzivno. Veliki poduhvati su pred nama. Možda sveti Kralj čeka da pripremimo dostojno mesto za njegov povratak, ili, možda čeka, da se mi bolje duhovno pripremimo i udostojimo da ga dočekamo. Očigledno da još nismo spremni. Ali nadamo se da će do toga ipak doći u doglednom vremenu.

30. avgust 2008. 08:36
Srna: Intervju sa Episkopom Artemijem
Izvor: Srna

Ilustracija -novinar.de