Вести

U.S. Dismembers Serbija! Amerika raskomadala Srbiju!  / – West Condemns recognition of Kosovo! Zapad osudio priznavanje Kosova!

Časlav M. Damjanović; 28.08.2008

Snilo se babi što je babi milo…

Naravno, prevario sam vas! Stvarni naslov je “Russia dismembers Georgia“ – “Rusija raskomadala Gruziju“, a stvarni podnaslov je “Zapad osudio priznavanja Južne Osetije, Abhazije“.

A drugi naslov… drugi naslov je zapravo “citat dana“: “Božijom voljom i dobrom voljom partija i neumornim radom partija, dobra nam je šansa da ćemo uspeti“. To ne kaže ni Boris, ni Čeda, ni Oliver, ne, to kaže dežurna deva. Kondoliza.

“Rusija raskomadala Gruziju“

U napisu Betsi Pisik “Rusija raskomadala Gruziju“ u “Vašington tajmsu“ od 27. avgusta, nezavisnost Južne Osetije i Abhazije stavljena je pod znak navodnica!

To, zar ne, znači da priznavanje “nezavisnosti“ od strane pravoslavne Rusije nije ni izbliza onako ozbiljno kao što je bilo na primer priznavanje Kosova od strane antipravoslavnog Zapada!

Međutim, citirana su dve neverovatno čudne, i vrlo hrabre izjave Vitalija Čurkina, ruskog Ambasadora u UN:

Prva, da je ovo: “Potpuno nova realnost“!
I druga: “Ne plašimo se ničega, uključujući i izbijanje Hladnog Rata“!

Navedeno je i obećanje Dmitrija Medvedeva kojim je propratio proglašenje nezavisnosti:
Vojna reakcija na postavljanje američkog raketnog sistema u Evropi!

Sve ove uzjave propraćene su komentarima da je ovo prvo proširenje ruske teritorije od propasti Sovjetskog saveza, da Rusiju pod milim Bogom ne interesuju optužbe Zapada, i naravno, da je pod ogromnim znakom pitanja koliko će Južna Osetija i Abhazija biti zaista nezavisne!

Subliminalna poruka je da bi jedino pod NATO-ovom Gruzijom bile zaista nezavisne… naravno, nezavisne kao Kosovo!

Poseban pasus posvećen je Čurkinovoj izjavi da priznavanje nezavisnosti Južnoj Osetiji i Abhaziji “nema apsolutno nikakve veze sa NATO-ovim priznavanjem nezavisnosti Kosova!“

To je zlonamerna indoktrinacija američke publike – zato se “demokratska indoktrinacija“ u propagandi američkih medija nikad ne stavlja pod znak navodnica!

Tako ispada kao da Amerika nema nikakve veze ni sa proglašenjem nezavisnosti Kosova niti sa zvaničnim priznanjem te nezavisnosti!

Naprotiv, ispada kao da je otmica Kosova delo isključivo NATO-a! Citiran je takođe i nenamešteni predsednik Gruzije: Rusko proglašenje nezavisnosti nema “zakonsku snagu“! I – Gruzija ne odustaje od pristupanja NATO-u! Jedino kad Amerika otima, i jedino kada se otimaju pravoslavne zemlje – to onda ima “zakonsku snagu“!

Američki predsednik Buš, koji je bio toliko “začaran“ olimpijadom u Kini, pogotovo Felpsovom pravednom zlatnom medaljom u leptirovom stilu, da kada su ga obavestili da su ruske vojne snage sprečile gruzijsku invaziju Južne Osetije, jedva je razabrao da ruske trupe nisu umarširale u Atlantu u američkoj državi Džordžiji, izjavio je da će staviti veto i da Amerika neće dozvoliti da većinski pravoslavne Južna Osetija i Abhazija budu međunarodno priznate kao nezavisne države.

Devičanska gospođica Rajsova, koju vidim mnogi nazivaju “pirinčara“, i to s pravom jer se naduva na prazno baš kao pirinač čim ga uhvati “heat“, izjavila je naravno da je ruska akcija “neodgovorna“ i da su “Južna Osetija i Abhazija unutar međunarodno priznatih granica Gruzije i da te granice ne mogu da se menjaju“!

Da li bi iz toga moglo da se shvati da Kosovo nije bilo unutar međunarodno priznatih granica države Srbije?

Slično mišljenje izrazio je i mađarski Jevrejin koji je danas na čelu EU, osudivši rusku akciju kao “suprotnu principima nezavisnosti Gruzije, njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta“ koji su priznati Poveljom UN-a i rezolucija Saveta bezbednosti!

Činjenica da ni predsedniku Francuske ne pada na pamet da je i Kosovo takođe deo države priznate Poveljom UN-a dokazuje da današnji poćoreci smatraju da pravoslavne države ne zaslužuju suverenitet… ali, sve zajedno… odjedanput je očigledno da Zapad – bulazni!
Zapad je, naravno, bulaznio i do sada… ali sada bi čak i onim uštogljenim Srbima, pa čak i gradonačalnicima sa ponosnim i čojstvenim prezimenima, pa čak i čojstvenim mitropolitima, i bez obzira da li su kratke ili uskraćene pameti trebalo da postane jasno da su “začarani“ baš kao i Buš koji je jedva razabrao da Rusi nisu ušli u Atlantu…

Zašto? Zato što im je ćureća pamet popila mozak. Zato što su ćureću pamet proglasili za političku misao.

“Potpuno nova realnost“!

Koja je to Čurkinova “nova realnost“? Koja je to Čurkinova “nova realnost“ u kojoj se Rusija “ne plaši ničega, uključujući i izbijanje Hladnog Rata“? Koja je to Čurkinova “nova realnost“ – i to “potpuno“ nova?

Ta potpuno “nova realnost“ svakako nije “realnost partije“!
Ta potpuno “nova realnost“ svakako je realnost hrabrosti da se slobodno stane na stranu prinicipa, pravde, istine i savesti!

Da je dosadašnja realnost bulažnjenja zaista na udaru dokazuje i konvencija američkih takozvanih Demokrata u Denveru. Posle do suza rodoljubivog govora Mišel Obame – govor Hilari Klinton bio je prazno lupetanje, zapravo psiho-analitičko grcanje koje je iskazalo užasno otsustvo osećanja i savesti… koje je dokazalo užasnu zlonamernost veštačke nameštenosti političke podobnosti čije smo već dugo žrtve – u slučaju dobrog dela Srba i dobrog dela američkih Jevreja “začaranih“ ovim ispraznim i zlonamernim trabunjanjem – Hilari je uprkos oduševljenja Bila Klintona i Džozefa Bajdena, i naravno sućutnog zadovoljstva senatora Šumera, uspela jedino da iskaže užas otsustva savesti!

Da je dosadašnja realnost bulažnjenja zaista na udaru dokazuje i deva Kondoliza:
“Božijom voljom i dobrom voljom partija i neumornim radom partija, dobra nam je šansa da ćemo uspeti“.

Pre svega ovo je prvi put da Kondoliza spominje Boga… Međutim, ove njene reči zaslužuju zaista sverdnu analizu. Dobra volja – partija! Ne Amerike, ne rodoljublja, ne Amerikanaca, ne ljubavi prema svojoj zemlji – nego neumoran rad – partija!

Americi daju šansu za uspeh – partije! Deva priča istu deklamaciju kao Boris. I još gore! Deva priča istu deklamaciju kao mitropolit!

Osim što joj Bog ne znači pod milim Bogom ništa – što je i logično jer je Devu na položaj postavio globalni Centralni komitet iz Davosa (da Buš nije prihvatio Kondolizu i generala Pauela uopšte mu ne bi bilo dozvoljeno da bude izabran, zato se Pauel posle izvukao iz igre) – ni Davos Bog takođe ne interesuje.

Prema tome, šta znači Kondolizino pominjanje Boga? Znači očajanje!
Znači ona je svesna onoga što Čurkin naziva “novom realnošću“ i zbog toga je očajna.

Pošto se ovako tupavo poziva na “snagu partije“ – iz toga proizilaze dva zaključka:
Ona Ameriku uopšte ne smatra nacionalnom državom i shodno tome suverenom državom već isključivo kao pltformu za postizanje globalističkih ciljeva. Prema tome, iako očajna zbog “nove realnosti“ ona se uzda da će partije – čije levičarstvo u slučaju takozvanih demokrata, a anacionalnost u slučaju obe partije dokazuju da partije jesu strogo kontroliasne – da će partije biti te koja će čak i u “novoj realnosti“ obezbediti ciljeve koji su u Kondolizinoj dogmatičkoj ćupendri zacrtani u Davosu i školovanju pod tutorstvom madam Olbrajtove koju su studenti u Ohaju svojevremeno proglasili Half-Bright.
Kondoliza ovim rečima otkriva sebe kao petokolonaša istovetnog Tadiću.

Međutim, drugi zaključak koji proizilazi iz njenog otupavljenog davoskog devičanstva je zapravo neuporedivo značajniji:

“Nova realnost“ nije partijska realnost.
“Nova realnost“ je realnost principa, hrabrosti i savesti.

Prema tome, pitanje je da li govorimo o stvarnom završetku Drugog svetskog rata?
Iako su globalističke mahinacije nepojamne nama običnim smrtnicima, iapk, ako predpostavimo da se zaista radi o konačnom napuštanju lažnog pravedništva, pa čak i diktature lažnog pravedništva nad moralom i pravdom, i o napuštanju diktaure partijaške političke podobnosti – onda zaista govorimo i o stvarnom završavanju Hladnog rata – o završavanju nakaradne anomalije koja nas je pokorila onog trenutka kada je srušen Berlinski zid – nakaradne anomalije koja se začela izdajstvom u Drugom svetskom ratu, a zato da bi ta anomalija, zapravo izdaja, sazrela u neizličivi rak – zato je Hladni rat i bio lansiran… iako najveštačkija mahinacija od svih globalističkih mahinacija u poslednjih sto pedeset godina.

Iako je teško zamisliti da bi u današnje vreme Putin i Medvedev bili zaista u stanju da povuku neke drastične poteze na svoju ruku, i iako je podjednako nezamislivo da čak i potpuno nova realnost takođe nije najnovija globalistička nameštaljka – na kraju krajeva Amerika je već odavno na nišanu i možda je sada konačno odigrala svoju ulogu – ipak, očigledno je da je na pomolu neki veliki preokret.

Boljšoj perelom

Orkestriran ili ne, povoljan po Pravoslavlje ili ne, ipak, očigledno je da se neka promena događa.

Zato u ovom trenutku moramo da aktiviramo srpsku nacionalnu savest i da se oslobodimo političke, kulturološke i ekonomske pete kolone – ali takođe i da sebe preokrenemo u savesne Srbe koji ne bulazne i koji se ne “začaravaju“ – već deluju za dobrobit svoje nacije i svoje nacionalne države.

Jednom rečju, da bi smo prestali da budemo talog moramo se osloboditi šljama – šljama nametnutog u Sinodu, u tajnoj policiji, u Skupštini, u sredstvima obaveštavanja, u banci, u školi – ali i onog šljama u nama samima.

Časlav M. Damjanović; 28.08.2008