Вести

Intervju: Rada Trajković. Očekujem da zvanični Beograd i predsednik Tadić promene stav prema misiji EU na Kosovu.

+++

– Verujem da će oktobar biti presudan mesec za nas. Mislim da će nakon septembarske sednice Generalne skupštine UN zvanični Beograd promeniti politiku prema Euleksu i napraviti s Olijem Renom i Havijerom Solanom dogovor o prihvatanju misije EU na Kosovu i bržem putu Srbije ka EU. SB UN više nije mesto gde se donose, već blokiraju rešenja, i zato se treba okrenuti ka EU. Realnost je da na Kosovu imamo vojno prisustvo Nato, dakle pre svega zemalja EU i SAD, a zemlje koje imaju vojno prisustvo uvek diktiraju i političko rešenje. U takvoj situaciji ne treba da se držimo samo stava Rusije, čije nas usluge samo vode ka zaoštravanju odnosa s evropskim zemljama i Amerikom, već da se okrenemo prirodnim partnerima, a to je EU.

Šta bi dogovor Beograda i EU trebalo da obuhvata?
– Dogovor s Briselom treba da bude dvostruk. Treba da se odnosi na dogovor o misiji Euleksa, koja će omogućiti funkcionisanje institucija i bolji život Srba na Kosovu. U tom smislu Srbija treba da se obaveže da neće primeniti ekonomsku blokadu Kosova, da neće destabilizovati mir, širiti ekstremizam i praviti nacionalni naboj kao što je to radio Koštunica. S druge strane, ostatak Srbije treba da dobije evropsku šansu. Očekujem da će EU ubrzati dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, koji bi Srbija mogla da dobije do kraja godine. Mi moramo povezati te dve stvari i nametnuti naša rešenja, a ne da kao u slučaju Unmika poslednji prihvatimo tu misiju i dobijemo rešenja na štetu Srba. Mi smo se tada javili kada se Unmik oko svega već dogovorio s Albancima, pa smo dobili administraciju po meri Srba onoliko koliko su to Albanci želeli.

Ipak, zvanični Beograd se jako protivi misiji Euleks, tvrdeći da je to vid priznavanja nezavisnosti i primene Ahtisarijevog plana.
– Takav stav Beograda nasleđen je od prethodne vlade i formiran je u najvećoj meri pod uticajem Rusije. To je prazna priča, koju je Koštunica koristio kao svoju propagandu. Jasno je da dogovor o misiji EU na Kosovu nema veze s priznavanjem nezavisnosti.
Dolazak Euleksa je više potreban Srbima nego Albancima. Misija EU treba da bude prisutna na celom prostoru Kosova i Metohije.

Ako biste mene pitali da li želim u Gračanici Euleks ili Unmik, rekla bih vam Euleks. Dosadašnja Unmik administracija odavno nije ništa dobro učinila za Srbe. Unmik je sve vreme štitio dobijanje državnosti Kosova i učinio sve da pomogne proglašavanje nezavisnosti. Veliki deo Unmikove administracije je vrlo korumpiran, oni ništa ne rade i predstavljaju balast daljeg razvoja prostora Kosova. Zato je za Srbe hitno da dođe misija EU, jer Srbi nemaju sudova, institucije, i stanje u srpskoj zajednici je katastrofalno loše.
Ukoliko Euleks omogući rad institucija i vladavinu prava, Srbima će biti mnogo bolje.

Vidite li promene u politici nove Vlade Srbije prema Kosovu?
– Nova vlast pokušava da delom promeni politiku prema Kosovu i to pre svega okretanjem i ka Zapadu. Ali nasledila je snažno mešanje Rusije i sada nije lako otrgnuti se iz tog zagrljaja zemlje koja preti kažnjavanjem Srbije zbog promene politike. Čitavu našu dosadašnju politiku prema Kosovu vodila je Rusija. Bili smo na pragu rata na severu Kosova kada smo osvajali železnice, sudove… Da je Koštunica kontrolisao i vojsku u tom trenutku, mi bismo sada gledali Južnu Osetiju na Kosovu. Rusija je trgovala nama, pokušavajući da našu spoljnu politiku drži kao taoca svojih strateških interesa. Sada je Rusija kosovski presedan promovisala u princip, zbog svojih interesa u Južnoj Osetiji i Abhaziji. Verujem da nova vlast u Beogradu to polako shvata i menja kurs. U tom smislu ima pomaka jer su vraćeni ambasadori u zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova, nema više snažne militarizacije Srba na Kosovu, kao što je bilo za vreme prethodne vlade. Dakle, ide nabolje.

Šta očekujete od naše inicijative da se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova?
– Iako ta inicijativa nailazi na snažan otpor nekih evropskih zemalja, mislim da je ona dobra. Time mi poručujemo da nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova, jer je ona zaista nelegalna i nema uporište u pravu. Treba naravno biti svestan da ni pozitivno mišljenje tog suda za nas neće uticati da zemlje koje su priznale Kosovo promene odluku. Ali u moralnom i svakom drugom smislu, to bi bila naša tapija i zaloga za budućnost. To bi sigurno onemogućilo Kosovo da stekne punu državnost i mesto u međunarodnim telima.

Koliko se, šest meseci nakon proglašenja nezavisnosti , promenio svakodnevni život Srba na Kosovu?
– Nije nam se život promenio koliko smo to očekivali. I dalje se živi loše. Srbima u enklavama je posebno teško. Institucije u Prištini su represivne i diskriminatorske. Otežava se život Srbima ispod Ibra. Srbi su šikanirani kad putuju, prelaze granične prelaze i nabavljaju hranu i lekove. Deo Albanaca iz Kosovske policijske službe maltretira Srbe, skidaju im tablice kad putuju, kažnjavaju ih po novim propisima s kojima mi nismo upoznati. I sad imamo problema s nabavkom lekova za zadravstvene ustanove Srba. Uvek moramo da tražimo intervenciju međunarodne zajednice da bi kosovski ministar zdravlja dopustio isporuku lekova.
I Srbi i Albanci danas žive teško, nikome nije mnogo bolje.

Šverc na granici

Kako gledate na to da je KPS postavio kamere na graničnom prelazu ka Srbiji kod Zubinog potoka?
– Rušenjem carinskih punktova ka Srbiji mi nismo pokazali političko opredeljenje, već opredeljenje za legalizaciju šverca. Od toga su profitirali samo šverceri i među Srbima i među Albancima. Sada Albanci kupuju jeftinije gorivo nego građani Srbije, imamo šverc i mafijašenje. Nemanje institucija na severu Kosova je unazadilo život tamošnjih Srba. Bilo je samo pitanje trenutka kada će međunarodna zajednica krenuti s uvođenjem reda. Počelo se s kamerama na granici, kako bi se registrovao ulaz robe i smanjio šverc. Proces povratka carine će biti postepen, i konačno mora biti sproveden u dogovoru s Beogradom.

Pitali smo Srbe i Albance kako žive posle proglašenja nezavisnosti KosovaFatmir Šeholi
– Dobili smo ustav, zastavu, državne simbole, eto i pasoše, ali sve to bar za sada znači prazan stomak, strah za budućnost i ništa drugo. Kosovska nezavisnost je samo virtuelna stvarnost od koje koristi ima samo uzak krug ljudi koji preko kriminala i korupcije nastoje da učvrste položaje stečene po osnovu učešća u OVK.
Najviše strahujem, a mislim da delim mišljenje većine Albanaca, od toga što kosovsku nezavisnost ne priznaju islamske zemlje i što vlada Hašima Tačija plaća multietničnost kosovskog društva izdvajajući, po receptu Slobodana Miloševića, na račune lojalnih Srba milione evra.

Mirsad Šukri, (uz molbu „bez fotografisanja“)
U Prištini skoro da nema običnog Albanca koji nije ogorčen na „samoljubivu vlast Hašima Tačija“. Dobili smo štap. Šargarepa je na tacni Tačija, njegovih pristalica i naredbodavaca. Pitam se da li je neko razmišljao da naša država mora imati budžet, da se ne može živeti od donacija uz kriminal koji se jedino sliva na Kosovo. Sve drugo nas zaobilazi. Početkom septembra krenuće talas protesta i socijalnih nemira, jer se plate profesora kreću od 160 do 195 evra. Ne znam kako će vlast odbraniti nezavisnost jer se zastava, himna i pasoši ne jedu. Nemamo više koga da krivimo za situaciju u kojoj živimo. Ono što smo tražili, dobili smo.

Jevta Aleksić
Mnogo se promenilo, siromašniji smo. Jedni drugima otimamo parče hleba. Koliko do juče posao smo tražili kod Albanaca, sada oni rade kod Srba po Gračanici. Srbi imaju pare, a Albanci moć. Dnevnica od šest do osam uveče u građevini je od pet do deset evra. Sve je više prosjaka i beskućnika. Mnogo albanskih kuća je na prodaju. Nemaju od čega da žive. Palo je u vodu njihov san o državi. Molićemo Srbiju da nam otvori granicu i dokazivati da nikada nismo imali pasoš Nezavisne države Kosovo. (Aleksićeva porodica se posle jednogodišnjeg potucanja po beogradskim trotoarima vratila u Gračanicu)

Nebojša Nikolić
Nezavisnost je ubrzala proces „budzašto“ prodaje nekretnina. Sve srpsko je na prodaju. Ljudi strahuju da će doživeti sudbinu Srba u Albaniji ili Hrvatskoj. Niko ne želi da bude asimilovan i da ga se odrekne matična država koja je tek sa proglašenjem nezavisnosti shvatila da mora preispitati ko koristi pola miliona evra mesečne pomoći iz budžeta Srbije. Zar je trebalo da se nezavisnost dogodi da Vlada podvuče crtu i kaže dosta je bilo kriminala. Plašim se da će cenu zaokreta platiti samo Srbi južno od Ibra, jer je jezgro kriminalaca u Severnoj Mitrovici zarad lažne nacionalne politike samo ojačalo svoje pozicije.

Dragiša Mirić
Nezavisnost Kosova je dobra stvar jer su Albanci tek sad shvatili da je mir na Kosmetu održavala i plaćala Srbija. Sve je palo u vodu. Vlasti u Prištini su na ražnju. Niti znaju kako napred niti sa kim. Budžet je prazan. Kriminal i korupcija haraju. Unmik spasava kožu i vruć krompir prebacuje u ruke EU, čiji predstavnici mole Srbe da ulaskom u kosovske institucije spasavaju obraz Nemačke i SAD, da opravdaju milijarde evra uloženih u stvaranje virtuelne nezavisnosti. Na njihovu žalost, sirotinjski džep i albansko-albanski sukobi ubrzo će srušiti temelje nazovidržave Kosovo.
N. Zejak

Autor: Katarina Preradović | Foto:FoNet | 24.08.2008. – 00:01

izvor: BLIC

Redakcijski komentar

Probni baloni žuto-crvene koalicije začinjeni „ekspertskom“ analizom gospođe Rade Trajković. Ko će samo da čeka do Oktobra!
urednik