logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Друштво    Аутор: новинарство    1.526 пута прочитано    Датум: 24.08.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Episkop ARTEMIJEPovodom pobune koja je izbila u manastiru Visoki Dečani protiv nadležnog Episkopa raško-prizrenskog dr Artemija, donosimo Zvaničnu Belešku, sastavljenu od strane Episkopa Artemija, o tim događajima i njihovim uzrocima, kako bi se, između ostalog, doprinelo istinitom informisanju javnosti.

Izvor: Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska, 24. август 2008. 11:10

+++


POBUNA U MANASTIRU VISOKI DEČANI

Avgust 2008. godine

ZVANIČNA BELEŠKA

Ono što se događalo u manastiru Visoki Dečani 21. i 22. avgusta 2008. godine pripremano je pune četiri godine. Od izbora tadašnjeg igumana Teodosija za našeg Vikara sa titulom: Episkop lipljanski. Beše tada euforija izbora vikarnih Episkopa (četvorica na jednom Saboru, maja 2004. godine).

Nažalost i ja njega tada predložih. Mislio sam da dobijem pomoćnika i saradnika, a dobio sam suparnika i protivnika, koji je to neposredno posle hirotonije, i pokazao (slučaj manastira Gorioča, pitanje pokretanja Tužbe protiv četiri evropske države – na Vidovdan 2004. godine, i dalje, oponiranje svih mojih poduhvata u borbi sa nepravdom, i u cilju zaštite našeg naroda i naših svetinja. Poznata čuvena sprega sa Griboskim iz Vašingtona, tajno dopisivanje sa njim i miniranje naših napora. Naročito od 15. decembra, kada je otvoreno krenula borba i pritisak za povlačenje već podnete Tužbe u Strazburu. Ta borba je detaljno opisana u tadašnjim aktima, saopštenjima i td. Onda dolazi famozni Memorandum, i pozicija koju Teodosije zadobija od strane nekih Episkopa, članova Svetog arhijerejskog sinoda i sabora, pre svega od Mitr. Amfilohija i bivšeg ZH Atanasija.

Zahvaljujući toj podršci, Vladika Teodosije se otpadio, bratiju dečansku – nije uspeo sve – indoktrinirao protiv Nas. Sejao je spletke po drugim manastirima naše Eparhije, među sveštenstvom, pa i među narodom. Koristio je svaku priliku da pokaže posebnu „brigu“ za ugrožene, za decu, za povratnike… Onako avesalomski. Dajući utisak i dojam da Vladika Artemije ne brine o narodu, o crkvi… Naročito je ustao protiv mojih saradnika. Posebno protiv o. Simeona. Iz zavisti. Taj svoj animozitet uspeo je da prenese na još neke manastire, pa i na neke Episkope, sa kojima je izuzetno blizak – Amfilohije, Atanasije, Grigorije, Joanikije…).

Takav opak rad traje već četiri godine. Trpeli smo i podnosili shvatajući našu tešku situaciju na Kosovu i Metohiji. Zajedno smo se viđali, služili, davali utisak da je sve u najboljem redu. A nije bilo. Dalje se tako nije moglo. Dvovlašće u Eparhiji raško-prizrenskoj (protivno sv. Kanonima) moralo se prekinuti. Crkveno-kanonski poredak povratiti i utvrditi.

Usledile su naše (duboko promišljene) odluke. I onda je došlo do otvorene pobune u Dečanima. To je, ukratko, bilo ovako:

21. avgust 2008. godine, saglasno Ustavu SPC Čl. 211. poslao sam izaslanstvo od tri člana; Protosinđel Simeon (Vilovski), g-n Milivoj Marković, blagajnik EUO i jeromonah Pimen (Dejanović), da odnesu i uruče naše napisane odluke. Izaslanstvo je onemogućeno od strane Ep. Teodosija da izvrši naš blagoslov. Dočekani su neprijateljski uz uvrede i poniženja. Ni Naš telefonski razgovor sa Teodosijem nije urodio plodom. Delegacija se vratila neobavljena posla. Bolje rečeno, izjurena iz manastira.

22. avgust 2008. godine. U 7,00 časova krenuli smo sa pratnjom. Ja i o. Simeon u džipu UN policije, i naša kola (subaru) koja je vozio o. Varnava, a u njima su bili g-n M. Marković i o. Pimen. U Dečane smo stigli u 8,30. Bratija na čelu sa Vladikom Teodosijem nas sačeka. Izašao sam iz kola, pozdravio se sa Vladikom Teodosijem. Bratija prilazi za blagoslov. I nešto civila. Polazimo, po običaju, u crkvu. Oni zbijeni oko mene, i odmah počinju da pevaju: „Dostojno…“. (ranije su počinjali tek po ulasku u crkvu). (To je izrežirano da ja ne bih video i čuo šta se događa sa o. Simeonom). Posle celivanja moštiju svetog Kralja i svetog Prestola, obraćam se bratiji da svi idemo u trpezariju. Teodosije predlaže u salon (bivša trpezarija). Saglašavam se.

Po izlasku iz crkve, primećujem da nema moje delegacije, koja je sa nama doputovala. Pitam: Šta je sa njima? Posle kraćeg isčuđavanja „za koga pitam“, kažu (Jezekilj), da su oni iza kapije. Nastaje mučna situacija. Odbijam da idem u salon bez mojih saradnika. I nastaje pravi verbalni rat: ubeđivanje, natezanje, vređanje (šta mi nisu pomenuli). „Oni neće u ovaj manastir dok smo mi ovde“. To traje pola sata. Pobuna otvorena. Neposlušnost demonstrirana na najgrublji način. Oni su nepopustljivi. Najzad im uručujem koverte sa odlukama. Besno ih otvaraju i naglas čitaju: Sava, pa Teodosije. I odbijaju da se povinuju.

Ulazim u kola u 9,15. Krećemo nazad. I onda saznajem:

1. Naša kola (sa dvojicom delegata) sprečena su od dva (postavljena) civila da uđu u portu manastira.

2. O. Simeon, čim je izašao iz džipa, bio je napadnut od dvojice monaha (Jezekilj i Danilo), a onda im se pridružio još jedan (Isaija). Fizički zlostavljan (zadobio prelom kosti u desnom stopalu, i sada je u gipsu), izvučen iz porte i bačen (kao vreća) pred kapiju, uz gnevne reči: „E nećeš ti u Dečane“ (Danilo). Zadobio je više telesnih povreda, što je po povratku u Gračanicu, na pregledu u bolnici „Simonida“ doktor Perić i utvrdio.


ZAKLjUČAK.

Događaji ova dva dana najbolje pokazuju opravdanost Naše odluke da smenimo upravu manastira Dečana. Ta Uprava, po komandnoj odgovornosti, snosi svu krivicu za ove nemile događaje. Oni su svojim načinom rukovođenja manastirom od mirnih i skromnih monaha, za četiri godine odmetništva, načinili buntovnike i razbojnike, koji drsko otkazuju poslušnost svome Episkopu i duhovniku i koji su spremni da slepo izvrše i najbrutalnije nasilje. Zbog toga 27-mo Apostoslsko pravilo direktno pogađa ne samo izvršioce nasilja nad o. Simeonom, nego, pre svega, Episkopa Teodosija, kao igumana, i njegovog zamenika protosinđela Savu Janjića, koji su sve ovo organizovali i strateški osmislili. A 27-mo Ap. Pr. glasi:

„Zapovijedamo da se svrgne episkop, ili prezviter, ili đakon, koji bije vijerne kada sagriješe, ili nevjerne kada zlobe, i kroz to hoće da zastraši; jer nas tome nije nikako Gospod naučio, na protiv, kad su ga bili, nije povraćao bijenjem, kad su ga psovali, nije povraćao psovkom, kad je trpio, nije prijetio“ (I Petr. 2, 22).

Nikodim Milaš, Prav. , knj. I, str. 84.

(Vidi tumačenje tog Pravila od strane sv. Nikodima Svetogorca, Pidalion, Atina 1976, str. 26-27. Uporedi i 9-o Pravilo 9-og Pomesnog ili Prvo-drugog Sabora Carigradskog iz 861. godine, sa tumačenjem N. Milaša, Knj. II, str. 283-284.).

22. avgust 2008.

Episkop ARTEMIJE
Izvor: Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska; 24. август 2008. 11:10
Podebljanja i format teksta kao i ilustracije -novinar.de




5 коментара у вези “Pobuna u manastiru Visoki Dečani”
  1. U dugotrajnom RATU PROTIV PRAVOSLAVLJA, jezuitska bratija sada nam zadaje ozbiljne, teske, davno planirane udarce.

    Sinhronizacija i organizacija njihovih akcija je na vrlo visokom nivou. Usli smo izgleda u fazu zestoke bitke sa svim raspolozivim sredstvima, bitke sa svih frontova i moze se ocekivati da ce se SVAKI DAN nesto vrlo krupno dogadjati… novi napadi, nove manifestacije njihovih pobjeda, nove akcije, sve dok dise krvolocna azdaja nece prestajati s napadima i davljenjem…

    GOSPODE ISUSE HRISTE, POMILUJ NAS GRESNE !

  2. Sinod je zabrljao!Postoje dokazi da su Janic i teodosije odugovlacili renovaciju (Sv. Trojice) sve dok je siptari nisu zatrpali. Amfilohie i tasa ne prezaju od lazi i izvlacenja falsifikovanih odluka Sinoda. Takvu jednu -da se njihova perjanica Irinej americki moze preseliti sa boravkom iz manastira u centar grada gde uglavnom zive homoseksualci. Ovakvu odluku je Sinod doneo tri puta 2004, 2005 i 2006. Kao da nisu imali i vaznija posla kako da zastite Radica, Luku i Zorana Gavrilovica od robije.

    Episkop Artemije je rodjen u Lelicu (kao i sv. Nikolaj Velimirovic), zamonasio ga je Justin Popovic, fakultet je zavrsio u Beogradu i doktorirao u Atini. U eparhiji rasko- prizrenskoj je od pocetka rata 1991. Ovako impresivnu biografiju retko ko poseduje medju vladikama. A jos vaznije od biografije je rad i samopregor na njivi Bozijoj
    http://www.eparhija-prizren.com

    U poslednjih nekoliko godina izasao je pregrst napisa u novinama o neslaganju episkopa Artemija sa m. Amfilohijem. http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-06-03-2008/artemije-ostro-napao-amfilohija
    Ako ste pazljivo pratili besede, govore i intervjue mogli ste da uporedite i da shvatite da je m.Amfilohije drzavljanin Crne Gore da je puno toga uradio da bi napravio raskol i da bi se ta republika otcepila.
    On je ostao u Srbiji kao trojanski konj do njenog potpunog unistenja. On je taj koji se uivek bavio politikom, on je taj koji uporno pise da najvece riznice SPC (koje je kralj ostavio u Ostrogu 1941) treba da postanu vlasnistvo crnogorske pravoslavne crkve, on je vredno radio na unijacenju sa katolicima i novotarenju u liturgijama, besedama da je “sustina vaznija od forme”. Vredan je i na utiranju Sabora i manipulacije sa bolesnim patrijarhom, uzurpiranjem vlasti i koriscenjem kanona samo koji njemu odgovaraju. On je zatro glasove preostalih 40 episkopa sa duplim standardima i neistinama.
    Sva glasila SPC vec tri godine bojkotuju episkopa Artemija, a sajt patrijarsije http://www.spc.yu je sa sa linkova skinuo najvazniji sajt Kosova na kome se objavljuju samo istine a piasci i autori su akademici i doktori nauka: http://www.eparhija-prizren.com

  3. Na mnogaja ljeta vladiko Artemije! Ispravna ali zakasnela odluka da smenite vl.Teodosija i monaha S.Janjića. Šteta koju je “dvojac” sa glavnim kormilarom mitr. Amfilohijem naneo srpskom korpusu na prostirama Balkana je ogromna.

  4. CITAT GOSPODJE VEROSLAVE :

    “Sinod je zabrljao! Postoje dokazi da su Janic i teodosije odugovlacili renovaciju (Sv. Trojice)…”

    Postovana gospodjo, sinod tzv. SPC, NIJE NISTA ZABRLJAO !
    NAPROTIV ! Kao nesumnjivi direktni predstavnik Vatikana, mislim da izuzetno dobro izvrsava sve postavljene zadatke svoga vrhovnog poglavara pape.
    S odlicnim postovanjem,

  5. PS.: ZA GOSPODJU VEROSLAVU :

    Izvinjavam se postovana gospodjo, sto sam u zurbi zaboravio da u komentaru dodam, da je vas prilog-komentar odlican i svakako je veliki doprinos u odbrani ISTINE I PRAVOSLAVLJA !

    PISITE JOS PUNO, RADO CU CITATI VASE KOMENTARE.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo