Вести

NOVI SAD – Radna verzija novog vojvođanskog statuta, koju su izradili eksperti Demokratske stranke, predviđa da ta pokrajina ubuduće ima vladu i ministre, a pokrajinska skupština moći će da donosi zakonske odluke, piše novosadski „Dnevnik”.

Vlada Vojvodine moći će da donosi uredbe, a dosadašnji naziv „Izvršno veće” zamenjuje se sa „vlada”, jer je stari naziv „anahron”.

Po radnoj verziji novog statuta, Vojvodina se definiše kao autonomna pokrajina svih građana koji u njoj žive, u sastavu Republike Srbije.

Vojvodina, po ovom predlogu, može da uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u oblastima prostornog planiranja, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, turizma i ugostiteljstva, zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, saobraćaja, prosvete, sporta, kulture, nauke, zdravstva i socijalne zaštite, javnog informisanja i drugima.

Predviđeno je i pravo pokrajine da osniva predstavništva u inostranstvu „radi promocije i unapređenja svojih privrednih, naučnih, obrazovnih, kulturnih i turističkih kapaciteta”.

Beta 08:51; 21.08.2008

Regionalizam nije separatizam

izvor: rtv.co.yu; 31.01.2008

SALZBURG – Vojvodini bi trebalo dati više nadležnosti nego što ih ima, izjavio je direktor Instituta evropskih regiona (IRE) Franc Šauzberger, navodeći da Srbija ne bi trebalo da strahuje od regionalizma. Šauzberger je u razgovoru sa novinarima iz Vojvodine posebno naglasio da je regionalna politika Evropske unije (EU) u potpunoj suprotnosti sa separatizmom.

Rekao je da je osnovni zadatak IRE „da pomogne ideju regionalizma, decentralizacije i subsidiarnosti, što je za Vojvodinu veoma važno jer joj je na taj način omogućeno da definiše svoju politiku“.

„Mnoge države imaju strah i ta tri principa doživljavaju kao separatizam. Međutim, to su najvažniji stubovi politike EU, koji su u potpunoj suprotnosti sa separatizmom, zbog čega i nema razloga za strah“, rekao je Šauzberger.

On je ocenio da je prednost regionalizma i u tome što vlade zemalja mogu da deo odgovornosti prebace na druge nivoe vlasti.

„Smatram da je Vojvodini potrebno dati više nadležnosti nego što ih ima. Ustav iz 1974. godine to joj je omogućavao, ali ne mislim da se treba vraćati u Titovo vreme, već naći nova rešenja, rekao je Šauzberger, dodavši da to „nije lako objasniti, s obzirom na iskustva Srbije sa Crnom Gorom i Kosovom“.

Podsetio je da IRE kontinuirano pokušava da pomogne Vojvodini, zbog čega su u Austriji i organizovali sastanke sa predsednikom Izvršnog veća i Skupštine Vojvodine Bojanom Pajtićem i Bojanom Kostrešom, na kojima nije bilo samo reči o politici, već i o ekonomiji i potencijalnim investicijama.

„Članstvo Vojvodine u IRE posebno je važno za Srbiju, jer se ona nalazi na putu ka evropskim integracijama, ali ne dovoljno intenzivno. Sa druge strane, za Vojvodinu je veoma važno da ima kontakt sa evropskim zvaničnicima, koji žele da joj pruže pomoć“, ocenio je Šauzberger.

Direktor IRE je naveo da građani Evrope ne žele centralizovanu EU niti da se sve odluke donose u Briselu, već žele da se odluke donose i u okruženju kojem pripadaju, što je i bila ideja zbog koje je 2004. godine osnovan IRE.

IRE danas broji 60 regija i kompanija iz ukupno 11 evropskih zemalja. Vojvodina je postala stalna članica IRE 2006. godine.

Prema zvaničnim podacima, trenutna robna razmena između Srbije i zapadne Austrije, kojoj pripada i region Salzburga, iznosi oko 30 miliona dolara. U Srbiji posluje oko 220 kompanija iz Austije, ali je svega oko 20 iz zapadnog dela te zemlje.

Novinari iz Vojvodine posetili su Salcburg u organizaciji Kancelarije za evropske poslove Izvršnog veća Vojvodine.

izvor: rtv.co.yu