Вести

Dok Srbija oteže s rafitikacijom energetskog sporazuma, a iz Rusije se očekuju jaki pritisci na Borisa Tadića, „Britiš petroleum“ dao svoju ponudu

+++
Sudbina Naftne industrije Srbije, odnosno njene eventualne prodaje ruskom gigantu „Gaspromnjeftu“ trebalo bi da bude poznata za otprilike dve nedelje kada će revizori „Diloit i Tuša“ proceniti imovinu srpske kompanije. Pregovarački tim Srbije insistira na ovoj proceni jer smatra da je vrednost polovine NIS-a daleko veća od 400 miliona evra koliko nude Rusi. O tome svedoči i saopštenje Agencije za privredne registre koje je pre mesec dana objavila da je knjigovodstvena vrednost NIS-a oko 1,3 milijarde evra, što ukazuje na svojevrsnu poruku srpskih vlasti ruskoj strani da je 400 miliona evra nezadovoljavajuće.

Dok Srbija oteže, a Moskva postaje sve nervoznija zbog odugovlačenja, na scenu je, kao novi konkurent „Gaspromu“ stupio i „Britiš petroleum“.

MEDVEDEV: Svet će od nas zavisiti

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev krajem jula je sa predsednikom Venecuele Ugom Čavezom potpisao četiri sporazuma između ruskih naftnih kompanija i državne venecuelanske energetske firme PDVSA. Tom prilikom Medvedev je rekao:
– Rusija i Venecuela su dve veoma važne naftne i gasne sile i obezbeđenje energetske sigurnosti zavisi od naših konkretnih akcija.Desetak dana ranije, Aleksej Miler (predsednik „Gasproma“) bio je gost predsednika Libije Moamera el Gadafija i tom prilikom izjavio da je ruski gigant ponudio da kupi sve buduće libijske izvozne isporuke nafte, gasa i tečnog prirodnog gasa po tržišnoj ceni. „Gasprom“ planira da formira zajedničko preduzeće s libijskom naftnom korporacijom i izgradnju gasovoda do Evrope, što bi bio odgovor Rusije i „Gasproma“ željama EU da gradi gasovod ispod Sredozemnog mora s nekom od država severne Afrike (Alžir ili Maroko). Unija pokušava da smanji zavisnost od ruskog gasa i planira da gradi gasovod „Nabuko“ od Azerbejdžana do srednje Evrope, dugog 3.300 kilometara i kapaciteta 21 milijardu kubnih metara godišnje.

Ova kompanija iz Londona je uputila nezvaničnu ponudu Vladi Srbije iz koje se vidi da je zainteresovana za strateško partnerstvo sa NIS-om. U toj kompaniji, saznaju „Vesti“, smatraju da tržište Srbije, iako malo, ipak nije za potcenjivanje sa stanovišta zarade. Računice pokazuju da se u Srbiji trenutno troši 3,3 miliona tona goriva (benzin plus dizel), da postoje dve rafinerije s mogućim kapacitetima od 4,2 miliona tona (Pančevo) i tri miliona tona (Novi Sad). Tih oko osam miliona proizvedenih tona goriva bi u dogledno vreme moglo biti potrošeno na srpskom tržištu, što je i evropski standard (milion tona na milion stanovnika). Oko te razlike od pet miliona tona vodi se bitka u Srbiji.

Kazna Srbiji

S ruske strane se razmatra i „kazna“ za Srbiju u slučaju odbacivanja dogovora. Naime, postoji velika mogućnost da gasovod „Južni tok“, umesto preko Srbije, od Bugarske krene preko Rumunije do Mađarske, Austrije i Italije, što je bio i prvobitni plan. U međuvremenu, ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin je predsedniku Borisu Tadiću uputio oštar protest zbog srpskog oklevanja i najavio „adekvatne kontramere“ ruske strane.

Stručnjak za energetiku Zorana Mihajlović-Milanović kaže da je nervoza u Moskvi razumljiva jer je aranžman veoma povoljan za tu stranu u pregovorima, kao i da se čelnicima „Gasproma“ nimalo ne dopada odluka Vlade Srbije da preispituje dogovore.
– Rusi će se iznenaditi kada vide kolika je procenjena vrednost NIS-a. Posle toga očekujem još veći pritisak iz Moskve na vladu u Beogradu kako bi se dogovor potvrdio u preliminarno dogovorenoj verziji – kaže Mihajlović-Milanović.

Dinkićeve procene

Šef pregovaračkog tima Srbije Mlađan Dinkić, prema saznanjima „Vesti“, lično je uticao da procenjivač vrednosti NIS-a bude „Diloit i Tuš“, revizorska kompanija čiji je predstavnik u Srbiji Danko Đunić, a blizak saradnik Aleksandar Vlahović iz DS-a, koji je učestvovao u brojnim privatizacijama u Srbiji dok je bio ministar privrede.

Taj pritisak „Gasproma“ pre svega će biti uperen prema Borisu Tadiću. On je kao garant međudržavnog aranžmana iz januara još jedini na vlasti, s obzirom da Vojislav Koštunica i Velimir Ilić više nemaju uticaja. Pregovori o detaljima ugovora za prodaju NIS-a, ali i već pomalo zaboravljenu gradnju gasovoda „Južni tok“ kroz Srbiju, trebalo je da počnu prošle nedelje. U Beograd je trebalo da doputuje Sergej Šojgu, ruski ministar za vanredne situacije i kopredsedavajući rusko-srpskog privrednog komiteta, ali je poseta otkazana. Istina, Šojgu je imao odličan izgovor – izbijanje rata u Gruziji, što je vanredna situacija iz njegovog resora, ali su mnogi u tome videli i svojevrsnu poruku ljutnje prema srpskim vlastima koje su od januarske čvrste rešenosti sada počele da se kolebaju.

– Protokol za kupovinu srpske naftne kompanije je deo energetskog međudržavnog sporazuma, pa je zato obavezujući i nepromenjiv – kaže Dmitrij Mališev, savetnik predsednika „Gasproma“ i pregovarač sa druge strane stola.
Ruska strana je nervozna zbog činjenice da se srpska vlada obavezala na ratifikaciju energetskog ugovora još 25. januara, ali su onda usledili problemi, od Kosova do izbora, pa blokade rada Skupštine Srbije, tako da je sporazum s ruskim partnerima još samo na papiru.

U medijima se mesecima kao konkurenti „Gaspromu“ pominju austrijski OMV, pa čak i mađarski MOL. Prema saznanjima „Vesti“, nijedna od ove dve kompanije nije čvrsto zainteresovana za NIS, mada bi OMV ušao u akviziciju ako bi bila povoljna.

LJ. IVANOVIĆ VESTI 19.08.2008