Вести

Đorđe Petrović na Dražin dan u Bimbruku

27 Juli 2008

“Arei je, strava zemna, slavom bojnom njih opio
i zemlju im za poprište, da se bore, naznačio.
Iz grmena velikoga lafu izać trudno nije,
u velikim narodima geniju se gnjezdo vije“

Draga braćo i sestre,

Proročanski su ovi stihovi velikog vladike Njegoša posvećeni voždu Karađorđu, u “Posveti prahu oca Srbije“. Veliki Njegoš spevao je velikom Đorđu Petroviću mudre stihove koji treba da budu putokaz Srpstvu koje vekuje na bojnom poprištu.
Mnogo godina kasnije u toj istoj zemlji opisanoj kao bojno poprište ponovo će se pojaviti jedan drugi Vožd, vođa Trećeg srpskog ustanka.

Odlaskom mlađanog kralja u izbeglištvo đeneral Draža Mihailović je postao i pravi otac srpske nacije. Sva rodoljubiva i patriotska čeljad dobili su u njemu svog brižnog roditelja , čoveka sa najplemenitijim osobinama koje krase samo izuzetne ličnosti.

Đeneral Mihailović je pre svega bio narodni čovek. Običan i skroman, plemenit i pobožan, sa Svetosavskom dušom i Svetosavskim duhom. U zdravom narodnom okruženju isticao se plemenitošću, dobrotom i vojničkom čašću do koje je izuzetno držao. Isticao se neizmernom ljubavlju prema svome rodu i prema slobodi. Isticao se, ali se nije mnogo razlikovao od ljudi koji su ga okruživali.

Takva je, plemenita i skromna, časna i poštena, Bogu odana, bila seljačka i gorštačka Srbija toga doba.
Kada su se pod napadom Hitlera mnoge zemlje predale bez opaljenog metka, Draža je na Ravnoj Gori okupio grupu svojih oficira i podigao ustanak. Nije slučajno izabrao rodni kraj legendarnog vojvode Mišića koji ga je kao mladog potporučnika odlikovao za hrabrost iskazanu na Kornatskoj čuki kojom prilikom je Draža bio ranjen u stomak. Školovan generalštabni oficir, Draža je znao koliko je važan strateški položaj Ravne Gore sa koje je lako uočiti dolazak neprijatelja. Iskusan generalštabni oficir Draža je znao gde treba krenuti i šta treba raditi.

“U slobodarskim srcima svoga naroda, Draža je našao snažnu podršku svesrdnu saradnju.“
Nažalost po Srpstvo, Draža nije imao samo okupatore na vratu. Već od samog početka rata crvena kuga je otvorila građanski rat razarajući jedinstvo narodno i sejući mržnju, strah i laž. Crvena internacionalistička banda je vešto ubačena da izazove bratsko krvoproliće. Njihova glavna meta bili su Ravnogorci, a ne okupatori i ustaše. Znamo da su od prvog dana komunisti sprovodili sve prljave metode propagandnog rata izvežbane u kominterni i oprobane u Rusiji i Španiji.

“Srpstvo se od tada stalno iznova razapinje na krstu“
O surovoj izdaji saveznika i o ishodu rata ja ne bih sada govorio. Svi dobro znamo šta nam se dogodilo. Izdajom Ravnogorstva započelo je u Srbiji zatiranje najviših nacionalnih, duhovnih i ljudskih vrednosti. Započelo je raspolućivanje srpskog naciona… Tada je započelo, i do danas traje nesmanjenom žestinom..

Ovom prilikom ću namerno napraviti veliki preskok i okrenuti se zadnjim rečima velikog Vožda izrečenim pred sramnom porotom u nakaradnom političkom procesu koji je vodio tužilac nepomjanik Miloš Minić. Dražin advokat bio je Dragić Joksimović koji će borbu za Istinu i sam platiti glavom.
Evo tih čiča Dražinih završnih reči:

“Kada je izbio rat i naš front se slomio, ja sam ostao sam sa duševno skršenim narodom i nasleđem dvadesetogodišnje truleži…Otišao sam u goru. Želeo sam da produžim otpor. I tako postadoh pobunjenik protiv Hitlerove Nemačke. U to vreme Engleska i ja stajasmo sami na megdanu… U zemlji je trebalo povezati, usmeriti u jednom pravcu. Neki od mojih komandanata želeli su da imamo čisto srpsku vojsku: nedavna iskustva bila su teška, tačno je, i upućivala na drugačije no što je bilo. Ali ja sam im dokazao veličinu ideje Jugoslavije.“

“Imao sam protiv sebe Komunističku stranku, koja sprovodi svoje ciljeve bez kompromisa. Ja sam vojnik i hteo sam organizovati otpor Osovini i u našoj zemlji i u okolnima, za ustanak celog Balkana… Verovao sam da koračam pravim putem i pozivao sam strane novinare i misije iz Crvene vojske da dođu k meni, da vide sve što zažele… Ali je sudbina bila nemilosrdna prema meni kad me je bacila u taj kovitlac (igre Velikih)… Ja sam mnogo hteo, mnogo započeo; ali je naišao vihor svetski, i odneo mene i moje delo.“

Vihor svetski i belosvetski još i danas besomučno duva nad Srbijom… i vascelim Srpstvom.

“Osudom Draže Mihailovića osuđena je demokratija u Srbiji“

Osudom Draže Mihailovića osuđena je demokratija u Srbiji. Njegovim sramnim pogubljenjem pogubljena je i demokratija u Srbiji. Podsetimo se:
Nemilosrdan progon Srpstva i svega što nosi epitet srpski bio je na svakom koraku. Srbi su tamničeni, prebijani… Mnogi su i ubijeni… Čiča Dražu pominjati u razgovoru ili u pesmi bilo je zabranjeno, značilo je donošenje sopstvene smrtne presude. Geografski pojam “Ravna gora“ bio je izbrisan sa mapa, tako da mlađe generacije nisu imale pojma gde se ta planina nalazi.

“Srbin je u duši Svetosavac“

Turci su spalili mošti Svetog Save da bi odvratili srpski narod od njega. Da bi srpskom narodu uništili svetinju, da bi mu naneli duševnu bol i patnju.

Mnogo vekova kasnije komunisti su po njihovom uzoru uklonili zemne ostatke Velikog vožda Draže. I u oba slučaja su osnažili ljubav i poštovanje srpskog naroda prema svojim najboljim sinovima. Svaki pravi Srbin je u duši Svetosavac. To se čuvalo i očuvalo kroz vekove. A to ni ovi najnoviji pokušaji novotaraca u našoj svetoj sabornoj crkvi, da nas oduče od Svetosavlja ne mogu da prođu.

U dušama svakog Svetosavca je i posebno mesto za đenerala Dražu. I kako je to svojevremeno lepo izrekao dr. Milan Gavrilovic: “I narod je osetio da je to njegov put, onaj isti kojim je pošao i u Prvi svetski rat, kojim je išao i u ovaj Drugi. Na jednoj teškoj raskrsnici u punom mraku, s toliko raznih puteva pred sobom, narod se nije dao zavesti. Nagonski je razaznao pravi plamen od lažnog, svoj plamen od tuđeg. Zato taj narod mora živeti. Zato će taj narod sebi izvojevati slobodu, dovršiti delo Dražino. Zato je svetiljka koju je Draža upalio postala velikim narodnim svetionikom koji nikakav vihor ugasiti ne može, isto onako kao što ne može ugasiti ono kandilo koje gori u duši narodnoj pred likom Dražinim i njegovih mučenika.“

Draga braćo i sestre, čiča Dražu su izdali i saveznici i domaće Jude. Stradao je pravde radi i to samo zato što je bio Srbin i što je verovao u Boga. Stradao je zato što se usudio da Verom u Istinu brani svoj narod i svoju Otadžbinu. I zato što se usudio da mu oružje bude mučeništvo i ljubav prema rodu. Što se usudio da njima vojuje veliku bitku čiji se ishod spoznaje u večnosti.

Opet nas muči ta ista izdaja koja nam se kao kletva potura kroz istoriju. Svedoci smo ovih dana da jednog sličnog mučenika kao što je bio čiča Draža predaju takozvanom međunarodnom sudu u Hagu. Sudu koji to zapravo i nije.
Osnovan je da bi sudio samo Srbima.

Takozvani sud ima zadatak da od plemenitog i viteškog naroda stravičnom propagandom, podmetanjima i lažima napravi narod zločinaca. A od pravde da napravi farsu… Taj zadatak nečastivog godinama se uporno izvršava.

“Šta je to što je zajedničko Čiča Draži i Dr. Radovanu Karadžiću?“ “Obojica su ljudi sa dubokom verom u Boga,
predani postu i molitvi“

Obojica su zadojeni ljubavlju prema svome narodu i spremni su da za svoj narod žrtvuju život svoj. Obojica staju na čelo srpskog naroda u najtežim vremenima. Obojica su omiljeni kod Srba. Jedan je bio oficir, drugi je doktor, pesnik i političar. Obojicu su Srbi izdali.

“Obojicu su Srbi izdali!“

Neminovno se nameću pitanja: Ko su i kakvi su njihovi izdajnici?

To su nezdravi i iskompleksirani ljudi. Nedovršeni i nesrećni. Mali, beznačajni. Stid i sram srpskog naroda. Antisrbi – svakako!

Kakvo je poreklo njihovih izdajica?
Od lošeg oca i od gore majke, skupljeni s koca i konopca. Poslovica govori da ko izda svoga roda dve rake kopa. Ali oni i ne mare za to. Izdajnici Kosova udruženi u žuto-crvenu koaliciju polako izdaju sve što je Srpsko. Pre toga su izdali svoju braću u Krajini i Bosni. Za njih ništa sveto ne postoji. Reč demokratija je farsa u Srbiji. Komunisti su se samo pregrupisali. Kao što jedan analitičar reče: “Stambolićevci su posle osme sednice otišli u žute, a crveni su ostali sa sada pokojnim Slobodanom i predvodi ih patuljasti minstar policije Dačić.“

I udružili su se da nastave sramno delo započeto pre više od šezdeset godina.

A to je da ubiju sve što je Srpsko. Te moderne Jude su svoje zle namere naplatile od istih onih saveznika koji su nas izneverili i izdali još davne 1943.godine. Oni podržavaju i hrane srbomrstvo baš kao što je to Kominterna činila. I žešće. Srbe su oljagali kao najgori narod na svetu. Istina je da u Srbiji postoji šljam, ali taj šljam u svom epitetu ne nosi reč “srpski“. On se samo zloupotrebljava od prilike do prilike. Sadašnji vlastodršci u Srbiji upotrebljavaju reč “građani“ umesto Srbi. I ponose se time. To im je proletersko nasleđe ostalo od šlosera Broza.

“Crvene ustaše“

Pod srpskim nebom malo je mesta za ravnogorsku čeljad. U politici Srbije su nam i dalje deca iz ustaško-komunističkih familija.

Ja sam inače komuniste oduvek zvao crvenim ustašama, jer su se po srbomržnji i zločinima neznatno razlikovali. I šezdeset dve godine po Čičinom sramnom umorstvu nema demokratije u Srbiji. Crveni vampiri i dalje isisavaju krv iz srpskog naroda. Svetosavlje i Ravnogorstvo su im jedini, ali najljući neprijatelji, jer sa njima najteže izlaze na kraj. Sve ostalo je pokleklo, umrtvljeno i raspamećeno. Rasrbljeno. Obezboženo, odemonjeno. Srbijom se vuku bezdušni karavani bezbožnika i otimača.

Srbijom danas caruje tuđinska i poslušnička klika.
Srbija je danas okovana lažima, prevarama i obmanama.
Srbija postiđena čami, odevena u ropsko i poslušničko ruho.
No ne treba očajavati.
Zlo koje su uvuklo u narod, narod će sam očistiti.
Duh srpski nije podanički i poslušnički.
Duša srpska je Hristom ispunjena. Stradajući ona vaskrsava.
Srbija nema sta da bira.
Ili opstaje, onakva kakvom je Bog stvorio, časna i ponosna, ili nestaje, ponižena i posramljena.

Nažalost, Srbija je za vreme njihove satanske vladavine mnogo izgubila. Pred očima nam je oteto naše srce Kosovo i Metohija. Prete da nam uzmu i Vojvodinu, Rašku i sam Bog zna šta još? Čedo komunističkog monstruma Tadić je najpre uništio vojsku. On ne želi da vidi kada balisti ubijaju i progone Srbe sa Kosova i Metohije! On se izvinjava krvopijama srpskim i najljućim neprijateljima koji su u Jasenovcu pobili milion Srba! On se izvinjava ustašama, zato što nas nisu sve pobili! Miliciji i vojsci je vezao ruke, tako da šaka jada šamara i čereči Srpski narod.

Najnovija izdaja velikog srpskog sina Radovana Karadžića je crvena linija preko koje se više ne može preći.
Ravna je izdaji Draže Mihailovića, izdaji našeg čiča Draže!

Od onih koji srpskom narodu stalno postavljaju ultimatume i ucenjuju ga, mi Srbi, ne želimo ništa. Samo da nas ostave na miru! A to što Tadić i njegovi trabanti dobijaju za njihovo slugeranjstvo obiće im se o glavu. Znamo mi da oni, kao i svi diktatori ne haju za glas naroda, ali neka znaju da će im se to osvetiti, da će ih zaslužena kazna stići. Jer Svedržitelj vidi sve. Stići će ih narodna kletva. Prokleti će biti i oni i njihovo potomstvo. Otpadnici od svoga naroda, otpadnici od Boga, ostaće na smetlištu istorije za podsmeh, porugu i sramotu!

“Samo ravnogorski duh može doneti slobodu srpskom narodu. A taj duh je onaj kojim pravo Srpstvo diše.“

Srpstvo diše. Srpstvo koje uvažava druge, ali brani i čuva ono što je njegovo: ono što nam je zaveštanje Svetoga Save, Svetoga kneza Lazara, Karađorđa, Njegoša, čiča Draže.

Draga braćo i sestre, rasplamsajmo ravnogorske sveće, raširimo ih na sve četiri strane! Ustanimo u narodni bunt protiv žuto-crvenih dahija! Ne dajmo im da ostvare svoju paklenu nameru! Borimo se protiv srbomrstva, borimo se protiv antisrpstva koje nam Brozovi unuci podlački uvode, borimo se za Srpstvo!

Ne dajmo im da nas prevare! Dosta je bilo obmana, podvala i laži!
Poručujemo im da se povuku u mišje rupe, gde jedino i pripadaju.
Petog oktobra su nas prevarili!
Za pametne to je isuviše!
Sledeći put neće biti prevare!
S verom u Boga, za kralja i otadžbinu!
Ravna Gora pobediti mora!
Slava Čiča Draži i njegovim besmrtnim junacima, a srpskom sinu Radovanu Karadžiću – sloboda!

Đorđe Petrović, predsednik OSČ “Ravna Gora“ Mesnog odbora u Torontu

U Bimbruku,
Na Dražin dan 2008. godine

izvor: SRPSKE NOVINE, Toronto