Вести

Intervju- Milojko Budimir, sekretar udruzenjaSrba iz Hrvatske. U vreme dok je Komesarijat vodila Buba Morina, učinjeno je više na

+++

stambenom zbrinjavanju izbeglica nego za mandata svih drugih komesara koji nisu uspeli ni da okreče ono što je ona izgradila, tvrdi Budimir

Od potpredsednika Vlade Srbije Jovana Krkobabića tražili smo da Srbija insistira na doslednom sprovođenju Sarajevske deklaracije i poštovanju Bečkog sporazuma, kao i da se pokrene inicijativa da se hitno usvoji zakon o izbeglicama, kaže za „Vesti“ Milojko Budimir, sekretar Udrženja Srba iz Hrvatske.

• Da li to znači da ste nezadovoljni dosadašnjim angažmanom srpskih vlasti na rešavanju problema izbeglica?
– Da, i izbeglice i izbeglička udruženja nisu zadovoljna onim što se uradilo na planu integracije izbeglih i prognanih ljudi koji su iz ovih ili onih razloga odlučili da ostanu u Srbiji. Zato smo insistirali da se ovaj saziv vlade aktivnije uključi u rešavanje našeg problema. Tražili smo, za početak, da se što pre, ako može po hitnom postupku, donese zakon o izbeglicama, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri.

• Kako je reagovao potpredsednik Krkobabić?
– Mislim da smo naišli na njegovo razumevanje. Nije bez značaja što je on čovek koji potiče sa tih prostora, iz Dalmacije. Čini mi se i da dobro poznaje ovu problematiku. On nam je obećao da će u narednom periodu, najpre Komesarijat, a onda i resorna ministarstva, uraditi sve da se konačno problem izbeglica počne rešavati.

• Nakon toliko godina vi i dalje govorite o rešavanju problema izbeglištva, dokle tako?
– U Srbiji izbeglice imaju iste probleme kao pre 17 godina. Meni je žao što to moram da konstatujem, ali u vreme dok je Komesarijat za izbeglice vodila Bratislava – Buba Morina, učinjeno je više na stambenom zbrinjavanju izbeglica nego za mandata svih drugih komesara, uključujući i Sandu Rašković-Ivić. Oni nisu uspeli ni da okreče ono što je Morina sagradila.

Zacementirali etničko čišćenje

• Srbi očekuju da će njihov položaj u Hrvatskoj biti poboljšan daljim evropskim integracijama te zemlje.
– Nažalost, takva očekivanja nisu realna. Naprotiv. Tamo je na snazi takozvani program stambenog zbrinjavanja povratnika kojim se kontinuirano zamazuju oči međunarodnoj javnosti. Kao što znate, Srbi iz Hrvatske i dalje ne mogu da povrate svoja stanarska prava. Najnovijim zakonskim izmenama Zagreb je zapravo zacementirao etničko čišćenje.

• Kojim zakonskim izmenama?
– Hrvatski Sabor je 15. jula doneo zakonski akt kojim trajno oduzima stanarsko pravo Srbima koji su u živeli u tim stanovima do 1991. godine, a to pravo ustupa onima koji su se u te stanove nasilno uselili tokom rata. Šta je to drugo nego betoniranje rezultata etničkog čišćenja.

• Da niste malo preterali?
– Nisam, ko se ne slaže s ovom ocenom neka ispita šta je sa stanovima izgrađenim za izbeglice, u na primer Ubu, gde 40 stanova zvrlji prazno, ko je i na koji način ušao u stanove za izbeglice izgrađene na području Beograda…

• Imate velike zamerke na račun zvaničnika u Zagrebu?
– Naravno, sve i jedan problem je još uvek aktuelan – povratak srpske imovine, stanova, ostvarivanje prava na penziju, ostvarivanje prava na posao… DŽaba je usvojena Sarajevska deklaracija, džaba potpisan Bečki sporazum, kad ga se niko ne drži. I zato mislimo da Hrvatska ne može u Evropu sve dok i dalje krši osnovna prava svojih građana srpske nacionalnosti.

• Primetili ste da hrvatski mediji ne prenose suđenje hrvatskim generalima u Hagu optuženim za zločine u Oluji? Mislite li da bi to nešto promenilo?
– Žao mi je što javnost u Hrvatskoj neće da se suoči sa veličinom zločina počinjenog u Oluji. Na tom suđenju trebalo bi da svedoči još oko stotinu svedoka i nadam se da će oni potvrditi činjenice o onome što se desilo i da će optuženima biti izrečene prave kazne.

M. LJUBIČIĆ

izvor: VESTI; 14.08.2008