Вести

Ovog puta smo došli do još jedne važne sporne tačke, odnosno pitanja. Da li je inkivizitorska Haška tamnica kao istrument nacističkog karaktera ili nešto sasvim gore od toga?

+++

U odnosu na naše srpsko pitanje, ako bi to sada trebalo i tako definisati, poslednja moderna era, odnosno kako je to sve počelo s početka devedesetih godina prošlog veka, pod terminom nekakvog novog svetskog poredka, naravno taj termin u istoriji nije novijeg datuma, on je takođe korišten u prošlosti u doba osvajačke politike nemačkih nacista. Taj se termin nije slučajno ponovio, i on je bio namenjen novim osvajačkim ciljevim. Tlo je bilo pogodno jer su nove promene u istočnom bloku omogućile temelj novoj osvajačkoj politici. Ponovljeni novi svetski poredak je ne bez ikakvog razloga bio uperen protiv dve najveće žrtve osvajačkih ciljeva nacističke Nemačke iz vremena drugog svetskog rata. Protiv Ruskog i Srpskog naroda. Zato ne treba da čudi što su u vreme dok je Rusiom vladao Jeljcin Ispivodka – Boris, novi nacisti, ili kako ih savrmeni intelektualci nazivaju neokoni, bili u to vreme kreirali jednu podrugljivu frazu. Da su Srbima prirodni saveznici, ili ponekad tradicionalni saveznici Rusi. Danas kada se Rusija otrgla Borisovizma, i ekonomski ojačala, do te mere da američkom impriumu staje na put njegovog nezasićenog globalističkog stomaka, te dve frazetine u samom začeći ništavne počinju da blede. U stvari, moderni nacisti, ala američki Gebels Holbruk, Mad Olbrajt, Kušner, Soroš, Brižinski, i drugi. Menjaju svoju taktiku. Pokušavaju da svoje prerogative prenesu na najvećeg koljača pravde u istoriji čovečanstva. Na Hašku inkvizitorsku tamnicu. Već je tamo sluganjski režim prvo Zorana Đinđića, a sada vazalnog kneza iz Beogradskog pašaluka imenjaka Borisa Jeljcina lažnog Cara Boirisa Umanjenog, pslao preko četrdeste srpskih sužanja.

O kakvoj se inkviziciji radi kada je u pitanju Hag? O jedenoj najgoroj u istoriji čovečanstva. O inkviziciji koja presudjuje koristeci najmracniji metod, karakterišući ga da ono što je ilegalno može da bude legitimno. Mada haški inkvizitori sprovode i nastavljaju politiku svojih predaka Musolinijevih fašista, i Hitlerovih nacista oni su ipak u jednom smislu iskoračili jedan dugačak korak isprd njih.

Setimo se Lajpziškog procesa Geogi Dimitrovu: ( It is my natural right to defend myself and to take an active part in the Court trial, both as an accused and as a person who defends himself alone.) To je moje prirodno pravo da se sam branim i da zauzmem jedan aktivan stav na suđenju, u oba slučaja kao osumnjičen, i kao lice koje brani samog sebe. Detaljnije. Pisao je predsedniku suda u Nacističkoj Nemačkoj Dimitorv.

Posle ovakvog stava Dimitrovu je sud Nacističke Nemačke dozvolio da se sam brani jer za boga to je kako je sam Dimitrov rekao njegovo prirodno paravo. Interesantno je ovde zapaziti, da današnji inkvizitori u Hagu su nadamašili naciste. Nacisti su poštovali prirodno pravo, ako nigde onada bar na sudu. Haški inkvizitori ne prizanju nikome nikava prirodna, pa ni ljudaska prava.

Setimo se samo koliko je muke imao Milošević da se pred haškim inkvizitorima sam brani. I to se ne bi dogodilo, jer novi fašisti i nacisti, koji su ustanovili Hašku inkvizitorsku tamnicu na čelu sa sudiom Goldstonom,, onim istim sudiom, što tvrdi da ilegalno može da bude legitimno osporavaju ona prava svoim žrtvama, koja parava Nemački nacisti nisu osporavali njihovim ciljanim žrtvama. Da Miloševićevi pravni savetnici nisu bili podneli tužbu protiv advokata, koji se hteo prihvatiti tog prljavog posla, da na silu zastupa Miloševića mimo njegove volje, moderni nacisti bi to prirodno pravo koje su klasični nacisti priznali Dimitrovu, zabranili samom Miloševiću. Tako je Voislav Šešelj da bi ostvario svoje pravo prirodno, ili Bogom dato pravo, u Haškoj fašističko -nacističkoj inkvizitorskoj tamnici u Hagu, da bi sebe branio, morao da pribegne štrajku glađu.

Haška inkvizitorska tamnica je trenutno pridobila novu žrtvu. Dr Radovana Kardžića su isporučili vazali iz Beogradskog Pašaluka da mu se kao tamo tobože sudi, i da se kao tobože zadovolji nekakva pravda. A kome je to pak do sada u Hagu suđeno onako kako se sudi, i kada i gde je to na kaspničkom stolu pravne nauke izrečena i jedna pravična presuda (??) Ni jednom i nikada do sada, od dana postojanja te tamnice.

Zato i na kraju. Defakto i de jure. Haška inkvizitorska tamnica, je u svakom pogledu u svoim nedelima i montiranim procesima nadmašila sudki sistem Nacističke nemačke. Čak ni kod nacista ilegano nije moglo biti legitimno. A prirodno pravo koje predstavlja osnovu ljudskog prava nije nikome, pa ni osumnjičenim osporavano.

Janko Bojić, objavljeno 05.08.2008