logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет, Друштво    Аутор: obrisano    836 пута прочитано    Датум: 3.08.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Illegal but Legitimate (Goldston: Illegal But Legitimate) Prevešćemo kasnije značenje ovoga termina Illegal but Legitimate.

Jednom prilikom dok sam još u Beogradu živeo čuo sam od jednog pevača iz one grupe La Paloma, mislim da se tako

+++

zvala ta grupa, da je u svoje vreme, da bi doterao svoj glas pio sopstvenu mokraću. Bio je on tada čovek u godinama, a slučajno smo se sreli kod jednog zajedničkog prijatelja.

Prošle su godine i gotovo da sam bio zaboravio tu priču, mada još onda bila mi je ona čudna i neobična. No, da ne beše emisije na istorijskom kanalu o Frojdu i njegovom komšiji, kolegi Jozefa Šlosera, o još jednom austrijskom kaplarici Adolfu, i ovih poslednjih događaja u Beogrdau, i mog komentara ovde, gotovo da bi ta priča o upotrebi urina za različite svrhe iščezla iz mojih sećanja.

Ali ovako dugađaji su izazvali reakcije i uzbuđenja, pa je i priča postala mnogo uzbudljivija. Dakle jedan običan secikesa, u mladosti, čovek bez orijentacije, seksualni bolesnik, manijak, mazohista i sadista, kada se dokopao vlasti, pošto predhodno nije ubio samoga sebe, počeo je da ubija svet. U takozvanoj Bavarskoj revoluciji, Hitler je pokušao da sebi prekrati život, posle neuspešnog pokušaja da se silom nametne na vlast. Mada se mnogo toga što je rečeno o Adolfu austrijskom kaplarici na pomenutom istorijskom kanalu, poklapa sa biografiom ovoga monstrouma, ima nekih stvari koje su za verifikaciju. Alojz Hitler i njegov sin Adolf, uspoređujući fotografije ne liče jedan na drugog. Ali kako je Alojz bio carinski službenik i sa trećom ženom, (oh i Američki Gebels Holbruk se tri puta ženio) dobio je sina u po prilčno, za ono vreme velikoj udaljenosti od Beča. Zato bi se moglo posatviti pitanje kako je moguće da je Klara Hitler, koja je dvadeset godina bila mlađa od svog muža se mogla prostituisati po Beču da bi dobila muško dete (??). U istinu kada se Adlof rodio njegov otac na koga sin ne liči imao je 51 godinu. Ako u tim godinama otac dobije sina i ako on ne liči na njega, a ipak je njegov u istinu biolški otac, onda nije li to možda bio neki uzrok što će se kasnije Adlof pretvoriti u monstrouma, i ludaka? Zato, i jesam sklon da poverujem da je priča na istoriskom kanalu istinita, bila donekle, i da Adolf jeste vanbračno dete jednog neobičnog braka. A ako je i zaista tu neki Jevrein umešan onda mora da je to bio neki koji je bio bliži Austrijsko – Nemačkoj granici, gde su Adolfovi tada živeli.

Druga priča koja je spomenuta na istoriskom kanalu, da je Eva Braun svojim urinom zalivala usta nebičnog Švabskog ‘’zlatousta’’ Adolfova, se ne spominje u oficijelnoj biografiji Adolfovoj. Dakle tu nema nikakvih kontarvrznosti te ćemo je prihvatiti kao takvu. Zato se i čini, i to ne bez razloga da je doprinos Hitlerovim ludorijama više cifilis koji je zaradio od Evinog urina nego li pak njegovo biološko poreklo.

Dakle ako sada povežemo dve stvari. Priču o korišćenju urina od strane pevača meksičkih melodija, radi poboljšanja glasa, i ovu da je Eva zalivala Hitlerova usta vodicom između njenih nogu, verovatno da ga ‘’posveti’’ postoji velika mogućnost da je to doprinelo pooštravnju glasa ‘’velikog oratora’’ koji je postao pshiomanijak zato što je zbog predozirane količine urina zaradio cifilis koji mu je oštetio moždane ćelije. Dakle umesto posvećivanja Eva je postigla suprotan efekat. Cifilis nikako ne treba zanemariti u sklopu ovih događaja, pošto je Adolf i zaista bio manijak.

O manijačkim osobinama Adolfovim govorio je iscrpno Vinston Čurčhil, te da ne ponavljamo to i ovde. Jedino je zanimljivo i interesantno kako to da jedna ‘’nadrasa’’, kakvi su Nemci, izabere sebi za lidera Adolfa? Možda i ne treba to sve da čudi, kada se uzme danas u obzir da narod bogom odabrani, ima za svje vođe Holbruka, Medlin Olbrajt, Zimermana , Soroša, Oberšala i još nekoliko da ih ne nabrajamo. Kakve li su sve supstance od urina ova gospoda konzumirali, kada su im mozgovi toliko oštećeni? Jedan moj prijatelj Nemac, jednom kada smo razgovarali o dobu nadvojvode Adolfa, mi reče da zbog jednog Hitlera, ne treba u svakom Nemcu gledati manijaka. Apsolutno se slažem, jer i zbog ovakvih lidera koje pobrojih i koje je ko zna koji Demon odabrao i poslao Jevrejima da ih omalovaže i unište. Ne treba zbog toga u svakom Izraelcu videti manijaka. U ostalom to što će recimo američki Gebels Holbruk naneti nepredviđenu štetu Jevreima nije moj problem, oni sami neka o tome razmišljaju. Moj je problem što sluge Demona poput američkog Gebelsa Hlobruka, uništavaju druge.

Kako je svet zamršen i komplikovan? I jeste. Svakako i u svakom pogledu. Jer za boga, seksualni deformiteti ili kako ih danas popularno nazivaju homoseksualci vele da su veoma inteligentni. Ja u istinu nisam mnogo takvih poznavao. Jednom sam se službeno sreo sa članom Kandskog Parlamenta Svendom Robinsonom na jednom sastanku. On u istinu nije krio da je homoseksualc, ali mene on tda nije impresionirao nikakvom inteligenciom. Imbecil je imbecil, i ostaje da bude takav. Sve od njegove inteligencije što mi je ostalo u sećnju, je njegovo krimanalno pospešivanje samoubistava, gde je čak i pomogao jednoj sirotoj ženi da se ubije. I krađa jednog skupocenog prstena iz jedne zaltarske radnje. Zbog čega je i nestao iz javnog života.

Neko mi reče da je i ovaj Lažni Carević koji se nekako isturio na Adolfa, i Svenda po seksualnoj prirodi, a na imenjeka Borisa po inteligenciji, hoću reći onaj Boris Umnjeni od Beogradskog Pašaluka. Taj, neko mi napisa, juče sledeće o njemu. ‘’Naš predsednik je pametan i inteligentan, i ti nisi kompetentan da ga tako ponižavaš.’’ Svašta, ja ponižavam njihovog vazalnog kneza Borisa iz Beogradskog Pašaluka? Šta je jadnik doživeo, da ga neki Janko ponižava??? Bože sačuvaj. Takvi koji ovakve gluposti, da ja ponižavam Borisa pišu, tvrdim da su me pogrešno razumeli. Ti ljudi ne vide kako im ja njihovog predsednika uzdižem, stavljajući ga u prvi plan, i poredeći ga sa tako važnim istorijskim ličnostima. Pazimo nisu male stvari taj Adolf iz Austrije, koji je izgubio rat protiv Gruzijskog propalog bogoslova, Jozefa Žugašvilija, i oličenje zapada za demokratiju u Rusiji imenjaka kneza Borisa, Jeljcina Ispivodke.

Jedini je problem da ta što izigrava Evu Braun u Beogradu, rekoše da je to glumica Malović koja glumi ministra pravde, u nepravednom ministarstvu Beogrdskog Pašaluka. Izgleda da njen urin nema Evinu moć, pa niti je Boris dobar orator, niti pak tako dobar državnik, strateg i vojskovođa kao što su to bili Adolf i neki Jozefi. Već u tom urinu ima nešto neobično, pa je Lažnog Cara Borisa Malog, pretvorilo u jednu običnu sluganju i vazala, i upararelilo ga sa onim Đokom od predsednika iz Vašingtona. Jedina supstanca koja se odražava u tom urinu velike nepravde je, izgleda ona srbofobična i srbomrzačka. Čak je nekako iščezla i ona antisemitska.

Glumica Ministra pravde u Beogrdskom Pašaluku izvesna Malovicka, rekoše da je supruga od unuka samoubice Josifa Malovića onoga istoga Malovića što je u slučaju suđenja Đeneralu Draži Mihailoviću, glumio istražnog sudiju. Ja ću ovu reč u daljem tekstu zameniti sa rečju prosekutor, pošto, nemoram da pišem dve jer i istražni sudija i prosekutor imaju isto značenje. Treba imati još nešto na umu, kada je u pitanju prošlost i istorija. A to je, što je nekada u prošlosti izgledalo kao nedotačivi mit, u modernim i klasičnim se vremenima lako izmeni. Laž i propagandu proguta vreme a samo je istina tarjna i neuništiva. Po ko zna koji ću put ponoviti da su Hrišćani bili potisnuti iz bilo kakvog javnog života reprekusijama, prpagandom i represalijama. Čitava tri stoleća. A onda su čvrstom verom i istinom isplovili u prve redove i postali prvaci narodni i spasitelji ljudskog roda.

Istorija može da se ponavlja, ili u ovom, ili onom obliku, ali istina ostaje večita ona se nikada ne ponavlja već uvek ostje nepokolebljiva i svojim stopama ide samo napred. Istina je spasilac ljudskoga roda. Koliko samo ovo da uzmemo u obzir. Više gotovo od pola veka apsolutne medijske i naučno – istorijske blokade Đenarl Draža Mihailović je bio potisnut u stranu. Dolazile su generacaije jedna za drugom, odlazile stare, pristizali mladi naraštaji i njima je servirana jedna bljutava i brutalna laž. A onda je počeo da spada veo tajni. Pored Malovića da samo ovde na ovom mestu spomenem još jednog aktera u drmi Draža Mihailović. Miloš Minić. Kao i Đeneralov prosekutor tako i javni tužilac, obojica su doživeli da vide ono što nisu ni pomisliti mogli, a to je da posle više od pola veka njihove strahovlade, i zabrane da se spomene ime Dražino obojica, a, i ostali akteri su doživeli da se tu ispred njihovog nosa podigne spomenik pravedniku, onome kome su oni došli glave i oglasili ga da je kriv za nešto što on nikada nije bio. Kako im je tda bilo? To oni znaju, kada više svoje laži i nepravdu silom nisu mogli prikrivati. I ne zaboravimo jedno. Ma šta da je Minić pisao, i govorio, i osudjivao Djenerala Dražu, dovoljno je spomenuti ovo. – Da je u stvari prvu tužbu protiv Draže koja je sadržala jedino elemente “krivice”, njegove zato, što je sarađivao sa Britancima, Đilas pročitavši orginalnu optužnicu je naredio Miniću da tu tužbu preinači, iz razloga što će na zapadu upravo zbog toga Draža biti slavljen. Pisao je on, Đilas. I on ovo sve iznosi u njegovoj knjizi Vlast, u kojoj nije zaboravio bio da istakne, na samom početku, da ako ga sećanje ne vara, …. kada smo se u proleće 1945., u Beogradu sastali svi do jednog bivši robijaši… – Tako znači, sve sami robijaši, otkriva nam Đilas. Minić je dakle morao da izmišlja krivicu.

Nekako neobično slično i, nazovitužilaštvo u Hagu menja optužnicu Radovanovu. Za klan robijaša koji su sudili Draži se slobodno može uptrebiti ona narodna. U mladosti delija ali u starosti prosjak. Malović se na kraju ubio, pod grižom savesti. Oh, zar je i takav mogao da ima bilo kakvu savest, ili je bilo nešto sasvim drugo? Ne želim da rspredam i da u sve ovo uvrstim u istinitu, i vrhunsku Božiju pravdu, i posredništvo Njegovo.

Možda bi ovo trebao da bude veliki nauk koalicij žuto – crvene kuge, koja se i posle svih minulih događaja u haškoj inkvizitorskoj tamnici, nije osvestila i izvukla nikakvu pouku. Koleginica Eve Braun Beogradska glumica ministra pravde u Beogradskom Pašaluku, u jednoj svojoj izjavi reče, negde sam i to pročitao, da će ona da vrši reformu sudstva. Mogu samo da zamislim, kako će tek, ako i do te nesreće dođe izgledati to njeno sudstvo. Sudstvo reformatora koji priznaje najvećeg kasapina prvde, pravne nauke i logike tzv. sud za ratne zločine u Hagu.

U Hagu, niti ima suda, niti pak pravde, isto onako kako ga nije bilo na Staljinovim moskovskim procesima. Isto onako kao što ga nije bilo u nazovi suđenju Đeneralu Mihailoviću. Ako je još, i stvarno, i puka istina da je Glumici ministra praprvde u nepravednom Ministarstvu Beogrdaskog Pašaluka deda njenog supruga, i zaista taj nesretni Josip Malović, Snežana bi trebalo da dobro razmisli i sama o svojoj budućnosti, i sudbini. U istorijskom razdoblju i jedna godina čini mnogo, a nekamo li dvadeset, trideset, pa i pedeset. Eto, i taj Malović, i taj Minić su takoreći bili tridesetogodišnji balvci bez ikakvog životnog iskustva, i znanja. U vreme kada su ‘’sudili’’ Draži. Uzdali su se u svoje diplome, sa kojima su samo mogli sebe uveriti u iluzornu maštu nekakvog komunističkog blagostanja. A nepravdu su pokrivali silom. Za njihove potomke, moja bi poruka bila da blagostnje EU je mašta, fikcija i čista iluzija.

Jednom prilikom na Novom Beogradu u bloku trdest mislim da se tako zvao taj stanarski kompleks, pođem da posetim jednu svoju prijateljicu, sa kojom sam bio u bliskim odnosima. Ulazim na vrata, a tamo stoji jedan onako mladi dedica pri kraju pedesetih, i u rukama drži jednu kesu, i jednu lubenicu. Bili smo samo nas dvoica, i on mi se učini tada da sam sa sobom govori, i da mi je odnekud poznat. Pa mu onako dok su se na ulazu zatvarala vrata, rekoh, ‘’ja vas od nekuda poznajem.’’ On se samo onako ovlaš nasmeja. Pripomogoh mu da iznese onu lubenicu do jednog sprata ne sećam se koga, i on ode.

Moja je prijateljica bila jedan sprat iznad. Kada sam ušao kod nje I dok je ona spremala kafu, ja je upitah. Je li bogati? Smeo bih se zakleti da sa mnom odozdo izađe jedan, zakleo bih se bio je to Miloš Minić. Nemoguće da neko onako na njega lići, sem ako nema brata blizanca. Lepa se nasmeja i reče mi: ‘’ Pa tu mu živi kćerka.’’ Dakle bez obzira na ‘’uspeh’’ i visoke položaje koje je on tada uživao, mislim da je u to vreme držao poziciju Ministra spoljnih poslova, u vladi Jozefa Šlosera, već je bio prolupao. Pričao je sam sa sobom. Tri godine kasnije ja sam napustio šloseraj i otišao put Kanade. Čujem da se i on kasnije pokajao i ispovedao, u nekom manastiru u Fruškoj Gori za svoje grehe.

To je ono što mladi i balavi, neiskusni, čine u sviom nezrelim godinama. Eto i za Rankovića kažu da je rekao da je Jozef Šloser, to je onaj što su ga ti balavi ogrnuli bili maršalskim činovima, bio prost, primitivan i glup. I da ga je on jedino poštovao zato što je bio stariji od njega. ‘Em ti takvo poštovanje.

Zato ti balavci današnji, sinovi i unuci onih, koji su od Germana pravili Patrijarha, a od prostog i primitivnog šlosera, marašala, treba li bi takvi da izvuku kako rkoh nauk i pouku. Jer niko, kako ni sami balvi komunisti onoga vremena, tako ni njihovi balvi potomci danas, kako onda oni, tako i ovi dans, nisu u stanju da dođu do saznaju šta će biti kroz narednih dvadeset ili trideset godina. A biće ono što će morati da bude.

Propagandom se može i jedan starap i kaspnica ljudskih života i pravde, haška inkviziciona tamnica učiniti da je kao nekakav sud. Za običnog i primitivnog, prostog i neupoćenog, Haška tamnica predstavlja, nešto, jer je podlegao propagandi, pa tako verujem da ona predstavlja nešto i za samu Glumicu Ministra pravde, koja svoj urin prodaje jeftino da bi zadovoljila Lažnog Carevića vazalnog kneza Borisa Umanjenog.

Nemam ništa protiv što to radi, ali što ne nađe nekoga boljeg? Eva je bar imala nadvojvodu a ne vazala. Haška inkvizatorska tamnica u ozbiljnim krugovima, ozbiljnih pravnih stručnajka nema ni vrednosti, niti ugleda. Te joj zato sledi kraj i poništenje njenih odluka, kao što je vreme poništilo odluke inkvizitorskog suda koji je sudio Đeneralu Draži. Ko danas i spominje onoga kotobanjastog šlosera, zbog koga su, kako mi neko ispriča uhapsili, jednom u Beogradu, jednog Švabu, jednom prilikom, zato što mu se učinio da je Gering, a ne austrijski kaplarica, Šloser, pa još i maršal??? Koga on danas interesuje za suvu šljivu??? A eto Đeneralu niču spomenici širom sveta, pa i zemlje Srbije, i svake mu se godine ime na dan njegovog ubistva spomene bar najmanje desetak hiljada puta kada se vrši njgov pomen i evociraju uspomene na njegov lik.

Ako ništa drugo jedno su dobro učinili narodu komunisti, a to je što su se odrekli Boga, ili je se Gospod njih odrekao i predo ih u ruke Demonske. Ko će to znati? Jer ne daj Bože, da se Tebe ne odrekoše, bili bi spominjani, i oni, i njihovi vođi, u Tvojim molitvama. Ovako brzo su pali u zaborav.

Dakle Ministrastvo nepravde iz Beogradskog pašaluka se povezalo sa haškom inkvizitorskom tamnicom kojoj isporučuje nevine, da im sude za šaku srebrenjaka. Tu istu sudbinu je doživeo Spasitelj, na putu golgote radi spasenja. Rekao sam prošle nedelje na pomenu Đeneralu Draži, ili sam negde napisao da će plemeniti Dr Dabić koji je trinaest leta skrivao dušu Radovanovu posle inkvizatorskog procesa u Beogradu krenuti put svoje golgote u nacistički logor Ševenigan, ili kako li se to zloglasno mesto zove. U tom su logoru nacisti mučili svoje žrtve, onoga vremena, nevine Jevreje. Danas u njemu skapoavaju srpske nevine duše, kojima sude Zionisti, sdruženi sa unucima i decom nacista. Neka i o ovome fenomenu razmisli Glumica Ministra pravde, mlada Malovićka. Ja joj ne želim da prođe kao i Josip Malović, ili spomenuti Minić. Ali ne kaže naš narod uzalud, da je spora Božija kazna, ali je i dostižna. Mnogo puta u prošlosti sam se uverio da je to jedna velika istina. Oni koji idu put golgote, spasenja radi nikada ne umiru. Spasitelj nije umro, nikada i neće za sve vekove i vekova, jer je bio nevin. Draža nije izbledeo iz sećanja, osuđen je nevin i posalt na golgotu smrti. Pa neka svi moderni inkvizitori znaju da će tako biti i sa Dr. Karadžićem.

Svaka sila za vreme, pa tako i nasilnička Haška kaspnica pravde neće moći da opstane u večnost. A i kako bi? Naslovih ovaj moj rukopis danas na engleskom. Pa kako sam obećao prevešću taj izraz sada. ‘’Ileglano ali Legitimno’’. Na srpskom, bi bio naslov ove neuobičajene priče. E, to da nešto, što je ilegalno, a može biti legitimno u svojim tvrdnjama izrekao je niko drugi do prvi prdesdnik Haške inkvizitorske tamnice sudija Goldston. Neobično, bio je on u svoje vreme vrhovni sudija Južno Afričkog vrhovnog suda. Onoga suda koji je na robiju osudio nevinoga Mendelu.

A da li nešto što je ilegalno, u opšte može biti legitimno? Ovo pravilo ne priznaje ni jedna pravna nauka, i ni jedan ozbiljan pravni stručnjak ukoliko to nije Glumica ministra pravde Malović, iz Beogrdaskog pašaluka. Jedino je sudija Goldston ex parte režima u stanju da lgitimzuje ilegalno. Kako se može nešto što je ilegalno legitimizovati? Pa to je kriminal. – Rći će neko. U Hagu i u Južnoj Africi, i u vladavini vazalnoga režima u Beogradskom pašaluku, to je moguće. Ali ne kao legitmni akt, već kao metod moći i sile, metod represalija, supresije i reprekusija. Zato da još jednom ponovimo. Svaka je sila za vreme.

Ništa nije pomoglo austrijskom kaplaru Adolfu, što je godinama ispirao usta urinom svoje švalerke. Na karju se ubio, zajedno sa njom. Ne verujem da će i vazali iz Beogradskog pašaluka bolje proći. Jednoga su između sebe već ubili sami. A možada i dvoicu. Jer ne vidim razloga zašto su sluganju Stambolića, trebali da ubiju Milooševićevci???

Janko Bojić

______________

P.S. Jednom prilikom čitajući sluganjsko pismo Lažnog Carevića Borisa, vazalnog kneza Beogradskog Pašaluka, upućeno Đoki od predesdnika sa reke Potomak, suze su mi išle na oči, od smeha. Piše u to pismu sa dosta oskudnim rečnikom Lažni Carević Boris, da se on i Đoka od prdsednika bore za Demokratiju. Pošaljem to pismo jednoj poznaici sa Fingers Likes, koja je ranije bila snimatelj u jednoj TV kompniji u USA. Brzo dobih odgovor. Ma ti …em takvu demokratiju, i pravdu. Vala i ja.




1 коментар у вези “Prema Goldstonu i Nemoguće Može Biti Moguće”
  1. Sta se krije iza ove karaktrizacije “Ilegalno ali Legitimno”? Ako nekoga zanima i zaista sta je u pitanju treba da cuje Noma Comskog, ili da procita ovaj ispd Abstrakt na engleskom. U zadnjoj recenici stoji. Ukratko da prepricam. Pojedini akademici, politicari i diplomati se vise ponasaju kao obicni gusani. A sta se u stvari krije iza ove karakterizacije “ilegalno ali legitimno, sa stanovista legalnog i etickog stoji jedna prevara. OGROMNA JEDNA, za sludjenu i neobavestenu po prilicno ogranicenu zapadnu javnost. Koja se dici izvesnim stepenom nadrticivilizacije. A u stvari olicnje joj je isto kao i u vreme paganskoga Rima. Brutalnost i sila, i naravno perverzna indoktrinacija javnosti.

    Abstract:

    It is not something invented by western neo-colonialists. India’s intervention in East Pakistan (now Bangladesh), use of force by West African states in ECOWAS to curb civil wars in Liberia and Sierra Leone, even the Vietnamese invasion of Cambodia and Tanzania’s ouster of Uganda’s Idi Amin can all be seen as precedents for the complex lego-political phenomenon known as humanitarian intervention. The use of force by NATO against the Federal Republic of Yugoslavia with the object of preventing in Kosovo the kind of humanitarian disaster not prevented in Bosnia, has brought matters to a head. For the moment, diplomats and scholars seem willing to duck the hard questions by calling these recourses to force “illegal but legitimate.” Eventually, however, it will be necessary to address the difficult legal and ethical questions lurking behind that characterization.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo