logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет    Аутор: Светислав Костић    878 пута прочитано    Датум: 27.07.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Detalj sa redovnih protestnih šetnji u Beogradu!Radovana Karadžića susreo sam prvi put u društvu sa jednim njemačkim novinarom u novembru 1990 godine u centrali SDS u Sarajevu.

 Svetislav Kostić, 24.07.2008

+++

Na zidu Karadžićeve radne sobe visila je jedna karta koja je u različitim kraskama ocrtavala etničke Grupe u BiH i ličila na jedan šaroliki mozaik. Karadžic je njemačkom gostu na karti argumentovano objašnjavao protivljenje srpskog dijela stanovništva protiv otcepljenja BiH od Jugoslavije. U Bosni i Hercegovini žive tri totalno “ravnopravna naroda”, objašnjava Karadžić svom gostu, i “niko ne može da odlučuje za drugog”, argumentuje Karadžic, objašnjavajući slikovito na primjeru trojice ljudi za stolom koji imaju ista prava u odlučivanju o vlastitoj sudbini. Medjutim, dvojica od njih slože se da skoče kroz prozor i kažu trećem, “mi skačemo, a i ti moras s nama”. “Problem leži u tome”, rezimira Karadžić, “da ti nećeš da sa drugom dvojicom skočiš”.

Kako što se zna, u međuvremenu je zapadno inostranstvo energično podržavalo muslimansko-hrvatsku većinu. A princip teritotorijalnog integriteta gurnut je ad acta. I time dat signal za početak rata. A okončan bombardovanjem Srbije 1999.

Doduše, za poneke krugove i pojedince takodje kao da nikad bilo. Ali, što vreme više prolazi, sjećanja će da budu utoliko svježija. Ne bih onda poželeo da se nadjem u koži onih koji su patili od pragmatične amnezije. Poslednja zbivanaj samo potvrdjuju još jedan put više političku ruku Natoa iza haškog “tribunala”. Tek koju nedelju ranije jedna ionako već vickasto blaga sudska odluka protiv muslimanskog zločinca Orića poništena je od “više instance” haškog “tribunala”.

Dakle, onaj Orić koji se ranih 90-ih godina prsio pred stranim novinarima sa video snimcima od njegove ruke ubijenih i masakriranih srpskih civila “oslobodjen svake krivice” od “tribunala” kojem že Karadžić od beogradskog režima da bude izručen na milost i nemilost. Kratko pre toga isti “tribunal” šiptarskom zločincu Haradinaju potvrdio “neokaljenu” prošlost. Karadžiću neće biti ni malo lako da se dokazuje pred tim političkim organom pod plaštom pravosudja. O nekakvom korektnom procesu ne može da bude ni govora, kao što već i slučaj sa Slobodanom Miloševićem pokazao. Kako se vec zna, i Karadžić odlučio da se sam brani. Jedna smjela odluka, kada se ima na umu da “tribunal” nije propustio ni jednu priliku da spreči Miloševićevu ofanzivnu odbranu. Na kraju je to Milošević morao da plati svojim životom. A malo je nedostajalo da i Šešelj tako završi. Kako se moglo i očekivati, hapšenje Karadžića izazvalo je pravo slavljeničko raspoloženje na Zapadu.

Mediji slede već vidjenim antisrpskim refleksima: Naizmjenično, Karadžic je “unapredjen” u balkanskog kasapina, monstruma koji se zavukao u jazbinu itd. Utoliko više iznenadjuje stav bivšeg dopisnika iz Jugoslavije njemacke TV ARD Fridhelma Brebeka, “da se Karadžiću teško može dokazati učestvovanje i odgovornost za ratne zločine u BiH”. Da podsjetim, Brebek je u svojim izvještajima godinama sledio dosljedno antisrpski kurs. Zbog toga mu bila oduzeta i akreditacija u Beogradu. Danas je Brebek jedan od retkih dopisnika sa naših prostora koji otvoreno kaže da ne vjeruje da je Karadžić naredio “masakre u Srebrenici”, kako mu se podmeće. Izgleda da se potpuno potisnulo u zaborav da je “pobunjenik” Radovan Karadžić, kako ga se u beogradskoj Politici nedavno nazva, u martu 1993 godine pred Ujedinjenim nacijama zastupao svoje “pobunjene” Srbe i još tada od mnogih zemalja pobrao aplauz. Aktuelno, što upravo slušam dok pišem, komentar iz Sarajeva na njemačkoj državnoj TV ZDF, po kojem su za vreme rata, Srbi počinili “stravičan zločin u “okupiranom” (besetztem) Sarajevu nad muslimanskim stanovništvom. Saučesnicima beogradskog režima u gonjenju haških “optuženika” mora se postaviti granice kada se hapšenje Radovana Karadžića od zapadnih medija zloupotrebljava da se drskim lažima izvrću evidentne činjenice koje opovrgava još živo sjećanje savremenika.

I smatram da je potrebno da odgovarajuće službe režima u Beogradu u ovakvim slučajevima prate izvještavanja stranih medija i reaguju. Namjesto da se preko reprize satanizacije Srba generalno u zapadnoevropskoj javnosti olako prelazi. Bosanske Srbe će to manje da pogodi jer oni će ovako ili onako da budu ugurani u EU u paketu sa bosanskim muslimanima i Hrvatima.

Može se lako dogoditi da aktom hapšenja Radovana Karadžića bude pogodjena Srbija. Jer ako režim u Beogradu Srbe dijeli prostorno – u zapadnoj javnosti i medijima ne postoje takve razlike. Jer za njih su svi Srbi jedno te isto “zlo”. Jedna lasta ne čini proljeće – i nekoliko desetina ili stotina proevropskih tadićevaca na vlasti ne mjenjaju sliku Srba. A da bi se taj dio Balkana držao pod kontrolom, Srbi će i nadalje biti i ostati dežurni krivci. Znaju to beogradski “evropejci”. Zbog toga i oni pribjegavaju demonizovanju Radovana Karadžića i generala Mladića. Po devizi, “eto, mi Srbi u Srbiji predstavljamo onaj bolji i zdraviji dio srpskog korpusa, sto se vec vidi po tome, da na izborima biramo prozapadne politicare koje smo legitimisali da Srbiju uvedu u EU i u Nato. A zbog bombardovanja Srbije kriv je Milosevic”. I tu se krug zatvara.

Jedna od malobrojnih ličnosti od objektivnog novinarskog pera u vrhu redakcije beogradske Politike, gospodja Ljiljana Smajlovic i sama “prekodrinske gore list” i donedavno oštra kritičarka srpskog kvislinga u Beogradu Borisa Tadića, osjeća se po mojoj ocjeni prinudjena da režimu u Beogradu pravi ustupke tvrdjom da Radovan Karadžić “ne može da bude heroj srpskog naroda”. Gospodja Smajlovic ne objašnjava zašto i zbog čega Karadžić to ne može da bude? Iako zna da on to jeste, u svakom slučaju za “bosanske Srbe”. A i za mnoge u Srbiji. A možda godpodja Smajlovic u duši drugačije misli?.

Da li je Radovan Karadžić ili Ratko Mladić, heroj srpskog naroda – to odlučuje svaki za sebe. Za mene on to jeste. Za razliku od njegovih kritičara, Radovana Karadžića poznavao sam lično i susretao tokom rata u više navrata. I da je gospodja Smajlovic imala prilike da sa Radovanom Karadžićem tokom ratnih godina vodi diskusije, ako to ne bi i priznala – a i kako bi? Naime, da čovjek i ljudsko biće, Radovan Karadžić, nije zaslužio takvu sudbinu, da ga se godinama goni kao neku zvijer i da bude od Srba ulovljen i jednom stranom i antisrpskom tobožnjem “sudskom” organu izručen na poklon kao na jednom tanjiru punom djakonija. Srbija je propustila svoju priliku na poslednjim izborima da bude cenjena od prijatelja i naprijatelja. A ovako, eto Srbiji belaja iz kojeg više nema izlaza. Jer ovi poslednji izbori, ostaće poslednji koji koliko toliko bili slobodni. Tadić više ne ispušta vlast iz ruku. Da za Srbiju “predaha nema”, to je svakom savremeniku koji prema Zapadu nikakvih iluzija nema bilo ionako jasno. Već prve reakcije Natoa na hapšenje Karadžića kao jednom “dogadjaju od istorijskog značaja” podsjecaju u dlaku na nedavne reakcije Nato država kada se u Beogradu ustoličila Zapadu u potpunosti poslušna vlada.

A i kod zbacivanja Miloševića 2000 godine od strane takozvane “demokratske opozicije” takodje je bilo reči o jednom “istorijskom dogadjaju” u Beogradu. Ostaje otvoreno pitanje, da li će ovaj poslednji “istorijski dogadjaj” hapšenja Karadžića da ispuni nezasitne zahtjeve Brisela za srpskim sužnjima.

Kako se iz poslednjih vijesti iz Brisela može da ocjeni, slučaj sa ulovljenim Karadžićem pre je podstrekao apetite za liferovanjem dodatnih Srba u Hag. Jer jedan Karadžić, ma koliko god prominentan stanovnik prostorno ogromnog i skupocjenog haškog zdanja, ne može on jedan da opravda daljnu egzistenciju tog kazamata rezervisanog za Srbe. Vec godinama “tužilaštvo” haškog “tribunala” drži u rezervi spisak od 6000 srpskih prekodrinskih boraca koji su se pretežno borili u istočnoj Bosni. Problem je u tome, što je Zapadu jasno da on u Republici Srpskoj ima posla sa jednim još uvek slobodarskim kovom srpskog naroda i da bi čitava BiH-konstrukcija bila poljuljana kod pokušaja da se hapšenjima demobilisanih boraca armije RS pokuša da popunjavaju ćelije haškog “tribunala”. Drugim rečima, Srbija sa svojom poslušnom prozapadnom vladom, uz to legitimisanoj od izbornog tjela u Srbiji, ostaje i nadalje kao podesan faktor ucjenjivanja i neiscrpni “liferant” srpskih “opuženika” za Hag.

 

Svetislav Kostić, 24.07.2008




2 коментара у вези “Beogradski “evropejci” ubijaju Srbiju!”
  1. Dpada mi se ovaj dopis mog prijatelja i visokocenjenog novinara gospodina Svetislava kostica. Imam nekoliko dobronamernih zamerki.

    Plemeniti David Dabic koga sam opisao u mojim komentarima koji cekaju da budu objavljeni, koji se kao i Spasitelj klonio od svih mogucih izdajnika punih 13 godina a u sebi je skrivao nikoga drugog dok dusu Radovana Kardzica, je heroj za svkog prvicnog i cestitog coveka. Za Boga, da li neko ima predstavu, o kakvoj se licnosti radi? Moskovska Pravda o toj licnosti veli da on nije obican heroj. Nego vele oni. Radovana nuzno nazvat Angelom. Jer, on ne budjet eta obicnij celovijek. Kardizic eta celovijek – legenda. Rdovana je u svoje duhovito i dusevno naselje prihvatio plemeniti gospodin Dabic, i skrivao ga punih 13 godina. Te zato i pogotovu za svakog onoga ko je Srbin i Srpskoga roda, David Dabic ce biti zrtva, a kardzic Andjeo, i spasitelj mnogih zrtava. Radovan nije Heroj veli ista Pravda. Njega et nuzna nazivat Angeo, Stoji i pise tamo.

    Prema tome nema razlika i podela. Bili ti Srbi Prekodrinski, ili Sumadijski ili Crnogorski. Ko je Srbin on je Srbin, misli i saoseca pravo i srpski. Zameram gospodinu Kosticu sto onaj ostatak koji su nam stvarli komunisti AVNOJ_evskim granicam naziva Srbiom. Da nije bilo tih granica ovoga danasnjeg da ga nazovem, debakla ne bi ni bilo. Svakome treba danas, da bude jasno jedno.

    Pre negde ne secam se gde napisa nekakva osoba plitke pameti, toboze da se pokaze u nekoj polemici, da je njen prdededa stao uz Karadjordja i borio se za Srbiju. P to sto ce Bosna biti islamizirana, nju veli ni briga nije. A to sto je Bosna vekovima bila srpska provincija, kao i njena Sumadija??? Ona za to ne haje.

    Nomogoh da se uzdrzim, pa da takvoj plitkoj pameti izmedju ostalog odgovorim. A moj se pradeda borio i sa Kardjordjem i sa Milosem da bi se Srbi oslobodili Otomanskog jarma. Zato je moj deda isao da demonstrira kaad je zlokobna i dusegubna tamnica sto se zvala Hasburska monarhija, aneksirala Bosnu i Hercegovinu. I on je se kao i mnogi drugi nasi dedovi iz Sumadije u satsatavima Drnskih Moravskih, i drugih proslavljenih divizija i armija sa puskom u rukama kada je izbio Prvi svetski rat se borio da se BIH oslobode strane dominacije.

    Zbog cega smo, o tome sam se samo malo dotakao ovih dana, mi Srbi navukli, starznu mrznju Madjarskih i Austro – Nemackih Jevreja. Oni nas tek se sada da videti smatraju za glavne krivce sto se raspala Austro – Ugarska Monarhija. Tako da su uparvo svi ti Jevreji bilo da su poreklom ili pak rodjeni u Austriji maddjarskoj ili Nemackoj, Holbruk, Iglburger, Kisindzer, Eli Vizal, i ostali da ih ne nabrajam postali avangarda u danasnjoj borbi protiv Srpskog nacionalnog bica. Pored ustasa, niko gori antisrbizam i srbofobiju ne ispolajava, kao ti Austro – Madjarski Jevreji.

    A ako bi smo da teramo mak na konac, oni komunisti izmedju redova srpskih, a pogotovu iz Bosne, Like, Dalmacije, i Crne gore, nisu se nista manje izdvoili od ostalih srpskih neprijatelja, da urade sve kako bi se Srbija ponovo sabila u Beogrdski pasaluk. zato i imam razloga da posumnjam da su upravo Karadzica bas izdali neki komunisti u srpskim redovima sa leve obale Drine. Ostaje da posmatramo koga ce medju njima, ovde nije ukljucena Biljana Plavsic, najpre pomilovati u Hagu, i pustiti pre vremena iz zatvora.

    A sto se tice beogrdaskih kvislinga. Pogledjte im sastav. Koliko je njih u toj kvislinskoj vladi na kjucnim mestima iz Sumadije, Vojvodine, i onoga sto su nekda nazivali uze Srbije? U ostalom smem li da konstaujem da je druga a ne prva izdaja Kardzica. Prvi koji je kardzica izdao bio je Slobodan Milosevic, kada je sam krenuo u Dejton bez njega da potpise prvu kapitulaciju. Milosevicevoi poreklo je Crnogorsko, I njih dvoica on i brat mu zaborvio sam mu ime su obojica bili rasrbljeni Srbi iz Crne Gore. A kada im je odgovaralo Milosvic je odmah crnogorsku nacionalnost promenio u srpsku.

    Bez ovih dve zamerke gospodinu kosticu skidam kapu za odlican dopis.

  2. Mom i nasem dragom i cjenjenom prijatelju i jednom od najbolje informisanih i nacitnih srpskih savreemnika, gospodinu Bojicu, duboko se zahvaljujem na njegovoj paznji i sasvim opravdanoj kritici. Jer, uistinu, i meni samom kod pisanja pomenutog teksta tesko padalo pominjanje Srba sa ove ili one strane reke Drine. Vec mi ta sekvenca bila i samom neprijatna i radi naseg sirokogrudnog i tolerantnog Glavnog urednika NOVINARA.de, gospodina Srdjana Marjanovica. Napis gospodina Bojica pruza mi priliku da pokusam objasniti sporne pasuse u mom prilogu. Priznajem da sam vise nego ogorcen zbog cinjenice da ustolicenje jedne u potpunosti kvislinske izdajnicke vlade u Beogradu, nikada ne bi bilo moguce bez glasova jednog znatnog broja Srba u Srbiji. Jer, ako sam ja najkasnije daleke 1948 godine kao 16-godisnjak bio u stanju da spoznam da je komunizam jedno veliko zlo za nas Srbe u BiH i pogotovo za nasu srpsku majku Srbiju i u svojoj rjesenosti da u nedostatku bilo kakvih drugih slobodnih izbora, mogu samo svojim nogama da “glasam” za neko drugo pravednije drustvo, u svojoj neupucenosti kupio sam voznu kartu do Ljubljane jer granica Austrije na karti doima se tako blizu. Te kada se voz ispraznio i ja ostao sam na drvenoj klupi, shvatih da nisam ni na kakvog granici, nego u slepoj ulici. I vratih se koji sat kasnije istim putem natrag do Sarajeva. Sta hocu da kazem ovim primjerom? Da bih dozivjeo jedan pravedniji politicki sistem, morao bih da pjesacim vise stotina kilometara, da bih se na kraju obreo pred nepremostivim preprekama i uperenim puskama granicara. Dok biracima u Srbiji trebalo kojih stotinjak metara da odsetaju do obliznjeg birackog mjesta da bi sistem izmenili. Oni to nisu ucinili. U svakom slucaju ne u dovoljnom broju koji ne bi ostavlajo nikakve manevarske prostore domacim izdajicama i Zapadu. Ta, mozda i poslednja sansa da se u Srbiji nesto iz temelja izmeni i polozaj i nasih prekodrinskih Srba ojaca – propustena je. I time ne samo srpska nacija u Srbiji i daljnje teritorijalno cjepkanje Srbije stoje na dispoziciji, nego i Republika Srpska. Za mene postoji samo jedna podjela medju Srbima – na Srbe patriote i one koji to nisu. A oni Srbi i Srpkinje koji su i protiv vlastitog ubjedjenja i zdravog razuma svojim glasovima omogucili da na vlast dodje jedan ljudski anacionalni surogat Boris Tadic, koji je najpre jedan hrvatsko ustaski Fancetic, a dusom i odgojem sarajevski musliman, a Srbin samo po drzavljanstvu – u mojim ocima su saucesnici u jednom zlu sa kojim moraju i ona cestita vecina Srpskinja i Srba da dijele sudbinu iz koje tesko da ce nekog skorog dana da bude izlaza.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo