Вести

Povodom teksta ’’Istinom na laž’’ protereja Branka Kerkezovića, objavljenog u “Prvoslavlju“ broj 991.

+++

Pop Branko “svestan svoje odgovornosti pred Bogom i pred narodom“ slaga i Boga i narod govoreći neistine ove:

1. Miloje Stevanović nikada nije bio vlasnik niti predsednik ili bilo kakav funkcioner “Zakonopravila“ niti je on “organizovao“ bilo kakve autobuse.

2. “Zakonopravilo“ nije nikakva nevladina niti paracrkvena organizacija, već lagalno i legitimno udruženje građana koje ima svoja osnivačka akta, svoj statut, kao i Rešenje o upisu u registar udruženja države Srbije.

3. Miloje Stevanović uvek među prvima stiže na bogosluženja u sve svetinje širom pravoslavnog sveta u koje odlazi, a u Duškovcima nije bio prvi put: bio je ranije na osvećenju temelja, i na osvećenju krsta. Osim toga Miloje je poznat ne samo po klevetama pop Branka i njegovog tvrdoškog idola, već i po svojim mnogobrojnim dobročinstvima, o čemu, između ostalog, svedoče gramate i odlikovanja patrijarha srpskog Pavla, blaženopočivšeg vladike Stefana, vladike Hrizostoma i

• dr. Vladimir Stegnjajić je častan čovek koji je u komunizmu bio osuđen na devet godina robije i rehabiltovan nedavno;
• Ljubomir Kurćubić je veliki priložnik SPC;
• Ratko Ćalović je nosilac ordena Svetoga Save;
• inžinjer Čubrilović je otac šestorohrišćanski usmerene i vaspitane dece;
• doktor Nikola Vujović je čovek od časti i dostojanstva (nedavno vodio višesatni razgovor sa vladikom žičkim g. Hrizostomom).

4. Nije baš jasno što popu Branku smetaju kamere (kad one ne lažu ni pred Bogom ni pred narodom), a sem toga pop Branko je pristalica zagovora “da narod treba sve da vidi“: da nema zavesa, dveri, oltara… posta, pokajanja ispovesti pred Sveto pričešće…

5. Znajući da pop Branko nije kadar da napiše tekst koji je potpisao, autor teksta prepoznatljiv je po terminu: “zabrinuti vernici“- koji je inače bio ptica zloslutnica događaja u čačanskoj Crkvi o Savindanu 2008. godine.

6. Liturgija je služena tačno onako kako piše u Služebniku SPC, i onako kako piše u Odgovaranjima na Liturgiji svetog Jovana Zlatoustog koja su štampana s’ blagoslovom Nj. P. Episkopa žičkog g. Stefana, a koja su za štampu pripremili pop Dmitar Luković (isti onaj što je tukao narod u Crkvi duškovačkoj kako videše bezobrazne kamere i novinari koji rekoše “gnusne neistine“) i pop Milić Dragović koji danas u Užicu pljuje po svom rukosadu tj. po ovim Odgovaranjima.

7. Nije da nije sporno što se sveštenik čitajući zaamovnu molitvu okrenuo zapadu. Ako to pop Branko ne zna, a ne zna, uzalud bi bilo bacanje bisera pred njega.

8. Može biti da je verni narod padnuvši na kolena i obraćajući se Svedržitelju: “Pomozi nam višnji Bože“ u očekivanju da mu se obrati arhipastir, onima koji čine bezakonje ličio na „bezumne vandalske horde“, pa je valjalo da ga sveštenici u služajšćim odorama izudaraju. Pop Brankova “istina“ kaže da je “pokušan fizički napad na Episkopa“, koga „vitez“ pop Dmitar Luković spašava ne udarivši pri tome nikog (sem one što su videli brojni svedoci i TV kamere).

Na osam pitanja i čuđenja pop Branka evo osam odgovora:

1. Ovo je satanski smislio namesnik Dmitar i još neke njegove kolege koje su uvele bezakonje (nasilje) u hramove SPC gazeći odluke Sabora i pljujući na propise SPC.

2. Poznato je da su postojala 3 „transparenta“, tj. 3 istine;

• Prva je: Odluka S.A. Sabora SPC o Bogosluženju,
• Druga je: Podsetnik za neiformisane popove da je Sabor treći put doneo tu odluku (koju oni krše),
• Treća je: Podsetnik vladici Hrizostomu da je on o Savindanu dao reč da će se u celoj Eparhiji služiti onako kako bude kazao Majski Sabor SPC 2008 .

3. Ozvučenje hrama je bilo u nadležnosti namesnika požeškog. Zar je čudno što je bar nešto urađeno kako treba?

4. Snimatelji iz medija dolaze rukovođeni valjda profesionalnim razlozima. Zar ne? Zabeležili su čudo koje se ne pamti u SPC da popovi biju narod koji kleči!

5. Gospod naš je narod naučio da kleči, klečeći i Sam u Getsimaniji. I još nas je naučio: kad te bezakonik udari po jednom obrazu, okreni mu i drugi.

6. Vladika nije bio nikakva meta: nit je gađan, nit je pogođen! A do duškovačkog događaja dovelo je bezumno bezakonje nekih sveštenika, a ne klečeći narod.

7. Odluke Sabora, Tipik, Ustav SPC, Služebnik, svešteničke i arhijerejske zakletve su narodu dali za pravo da zaustavi samovoljne, gorde, neposlušne popove. Strahujemo da ako pojedini sveštenici ne prestanu sa bezakonjem da će oni ući u ozbiljan spor sa svojim narodom. A neko reče: ko se sa narodom sudio – parnicu je sagubio.

8. Kolovođe i vođe ove nesreće i nemira u hramovima našim i dušama našim su Saboru, a od nedavno na njihovu bruku i sramotu i grehotu i episkopu, neposlušni namesnici i sveštenici.

Gospod kaza: ko nož izvadi – od noža će poginuti. Te tako: ko bezakonje čini – glave ću mu ono doći.
Pop Branko, zatim “ne optužuje“, no gle čuda “pretpostavlja“. I njegove pretpostavke su neistina do neistine. Vaistinu neprilične jednom popu, koji bi trebalo da nas uči Zakonu Božijem: Ne svedoči lažno. Evo neistina jednog popa:

1. Grešni Miloje nikada nije bio član CKSKJ;

2. Nikakvi karijaristički nesporazumi nisu u pitanju bili, već Milojeva mnogo ozbiljnija borba protiv moćnika komunističkog režima u vreme ono – što pop Branko ne može da razume. Njegov teskoban umni sklop ga sputava u tome;

3. Što se “zavedenih“ i “kupljenih“ kao i bezgrešne “duše“ pop Branka tiče – to je isuviše istrošeno oružje minulih vremena koje više ni primitivci ne koriste, sem pop Branko i njegov nedodirljivi idol;

4. Kakvo licemerje: nekadašnji funkcioner svešteničkog udruženja (kažu od komunista poturenog Crkvi k’o kukavica što potura jajce) nekadašnji neposlušnik i kažnjenik vladike Stefana, agitpropovac raznih političkih partija do današnjeg dana – pop Branko V. Kerkezović govori o prilagođavanju (čitati: duhovnom kamelenovstvu). Pri tome on i tada i sada bez straha od Boga i bez stida od ljudi nosi kamilavku. Nije se, dakle, preumljivao, niti pokajavao. Tako je to kad koza kori ovcu.

Najzad pop Branka molimo da se ne moli za narodovo “neznanje“. Mnogo mu je preče i spasonosnije da se pomoli Bogu za svoje samovoljne kolege da poštuju između ostalog akt episkopa žičkog g. Hrizostoma E.br 741. koji kaže da odluku Sabora treba striktno primenjivati i nje se držati.

Kad oni budu poštovali red – red će vladati u dušama i srcima vernoga naroda. I u hramovima našim. Do tada im pomoći nema. Ni mira. Jer dok s đavolom tikve sade o glavu će im se lupati. Dok čine bezakonje neće im od koristi biti zabrane, pretnje… A ni policija im ne može pomoći. Jer policiji nije posao da brani bilo čije bezakonje, pa ni bezakonje u Crkvi koju je naš narod nasledio od otaca svojih. A ne od pop Branka i njegovog idola. Taj narod neće to nasleđe baciti pod nečije noge, pa ni pod noge popa Branka koji je, u zavadi sa istinom, sa verom, sa moralom, sa vernim narodom, sa samim sobom. Jedina njegova ljubav je pljuvanje: pljuvanje na svetootačko predanje, pljuvanje na odluke Sabora, pljuvanje na verni narod… Možda i ne zna, siromah, da time pljuje na lice svoje.

O Petrovdanu, 2008. godine Gospodnje
UG „Zakonopravilo“

Zaista Vladika je održao reč:
1. Služio je u Duškovcima u skladu sa odlukom SA Sabora i
2. Doneo je akt kojim nalaže svim jerejima da se striktno drže i da primenjuju odluku Sabora.

Iz izvora veoma bliskih Eparhiji žičkoj se doznaje da pop Branko nije napisao, nego samo potpisao tekst „Istinom na laž“. Ti izvori još kazuju: „Morali su naći nekog ko nema šta da izgubi“. Pop Branko V. Kerkezović, zaista, nema šta da izgubi. Ni obraz, ni čin. Prvo, jer ga nema, a drugo jer uskoro odlazi u penziju. Zbog tog je, kažu, odabran za jednokratnu upotrebu: da obavi prljav i sraman posao gaženja Zakona Gospodnjeg – da svedoči lažno.

izvor: pravoslavni forum IHTUS

(Podebljanja, format teksta i ilustracija -novinar.de)