logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Друштво    Аутор: Часлав М.Дамјановић    815 пута прочитано    Датум: 17.07.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Đeneral Draža Mihajlović -ČičaSeni draga, ne pitam gde si na današnji dan, jer znam, među nama si, u nama, nad nama, ne u prepričavanjima banalnim gde i kako od krečane na Adi do jaruge ispod Belog dvora, ne, nego danas, na današnji naš, na dan

 Ravnogorski Observer, 17.07.2008

+++

tvog Ubistva znam – tu si uz nas… zbog nas.

A mi?

Biće među nama današnjima mnogih koji će ti kandilo zapaliti, suzu proliti za tebe, onih kojima će čitavo biće i čitavo vreme životno biti potreseno grcajem zbog sudbe tvoje, čak i onih koji će usred molitve zaćutati… zato da im se u tišini uma duh vine nekuda u nespoznajne kutove Božijeg, nekuda u carstvo Pravde i Istine… nekuda tebi.

A većina nas… naravno… gočem i talambasom pomamljena današnji datum neće ni primetiti…
I znam… biće i onih koji će se airiti…
Srebrnjake prebrojavati.

Ali… možda će taj poneki plamičak, i ta poneka suza, i taj poneki grcaj, i ta poneka ćutnja, i taj poneki uznos duha stići do seni tvoje, koja tka negda tamo u okolini Božijeg, gde srušene pravde grcaju za istinom, i iskre se u mač Velikog Vremena Božijeg koje će suditi sramovima naših malih vremena… i možda će stići do tebe kao miro, i utoliti ti spomen na bolove telesne koje ti naneše dok si sa nama bivao.

Drzak, usuđujem se, seni draga, da kliknem u ime tvoje: Bol telesni nije bol moj! Nije suza miro!
Bol je moj – vaš bol današnji!

Drzak, usuđujem se, seni draga, da ti čujem glas u ime tvoje i naše Ravne Gore: Ubistvo to davno – to Ubistvo se nastavlja! I traje. I grob moj… zato se ne zna.
Zato da bi Ubistvo trajalo… do god nas ima.

Drzak, usuđujem se, seni draga, da shvatim: Zatreće nam grob neznani u šumljenju šuma tvojih, u žuboru potoka i šuškanju vetrića šumadijskih, u bleđenju bespomoćnih fresaka starostavnih, u bleđenju tragova tvojih ponosnih u karakteru našem neponosnom, u bleđenju poštenja za krst časni i slobodu zlatnu… i znam, kao što je i grob tvoj, to Ubistvo Nastavljeno tako će i naš grob razvejati k’o miris tamjana po proplancima šumadijskim.

I drzak, seni draga, grešim: Neće biti čak ni mirisa tamjana da ga vetrići šumadijski raznesu…
Jer neće biti opela. Jer… neće biti čak ni crkvice da se opelo održi…
Zato.

I drzak, seni draga, usuđujem se da znam: Znam, to Ubistvo nas, više od svega, Ubistvo je nas u nama samima!
To je ono što tebe boli!
I znam da za taj bol tvoj suza miro nije.

Al’ znaj, seni draga, ostaće Ravna Gora spomenik nemi. Jer svaki trag svakog Ravnogorca – trag je svetački.
Sveti šapat njen moćan, ono davno ”ne sme da se kaže”, ostaje zanavek Zavet u Pravdu uklesan.

Veliko Vreme Božije prolomiće taj sveti šapat iz gudura zaborava u buktinju ognjenu Slobodarstva i Slobode! Davni taj šapat, ”ne sme da se kaže”, šapat je to Budućnosti, šapat je to Večitog – Ravna Gora, taj treptaj mali poništene istorije, izdanog poštenja, i prezrene istine – u mač će Božije Pravde prerasti!

A mi, Srba potomci… današnji… takozvani… generacije nedostojne tog spomenika svetog, neizbeleđenog, sudnjeg, crvljaćemo pitanjima neodgovorenim:

Kako smo mogli da se sa Ubistvom tebe ne suočimo?
Kako smo mogli Pravdu da zaboravimo?
Kako smo mogli Istinu da prezremo?
Kako smo mogli da se sa Ubistvom Nastavljenim – nas samih – ne suočimo?
Kako smo mogli da poštovanje samih sebe prezremo?
Kako smo mogli da se Ubistvu nas samih – voljno podamo… da mu se svesno i nesavesno povinujemo?
Kao krdo beslovesnih… kako smo mogli?

Zašto Slobodu Zlatnu branili nismo? Jer ona baš, ta Sloboda Zlatna, od Krsta Časnog nam je amanet, a mi… neće biti čak ni šljivica slobode da nam se bar grob znade.

To crvljanje naše, taj sram naš, ta nevera naša za koju praštanja nema – to je, seni draga i čila, znam – to je bol tvoj.

A mi… Srba potomci… današnji… takozvani… generacije nedostojne spomenika svetih, već za života ucrvljani, i u tom grobu neznanom, avaj, nastavićemo da i u smrti crvljamo skrivajući se od odgovora na največitije pitanje od pitanja svih:

Kako nas nije sramota!

Ali takvi nikakvi kakvi jesmo, hteli to ili ne, od tića naših sve je više onih koji su tvoji… Da, seni draga, tek progledali a već tebe u sebi osećaju…
Tek trepnuli a već Božijem uzletu krilca šire…

Groze ništavne umiru… Amanet ne umire.

 

 

Ravnogorski Observer; 17.07.2008





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo