Вести

Milošević umire po drugi put,Socijalistička partija po prvi put vaskrsava u novu snagu koja je još uvek nedovoljno jaka da  nosi svoj teret prošlosti. Ivica zaljubljen u „maricu“, od običnog političkog poltrona izrasta u veliko policijsko njuškaralo.

Ilarion; 13.07.2008

+++

DS, opet, nedonošče, nejako da vuče „nacionalna  kola“, sama, nudi se, (ne po svaku cenu, da bi ostala na ceni), već po („ceni koju priznaje tržište“), biva varano, ucenjivano i na kraju uzima onoga koga mora i tako prave razroku opoziciju.

DS je  dobio Srbiju a izgubio Beograd. Radikali su na putu da izgube ono što su dobili i da dobiju kasnije ono što su ranije izgubili…

U toj „Ljubičevskoj trci“ prednjači „Trojanski  konj“ do juče poznat po tropskom drvetu, (inače naša originalna bukovina) ubačen sa strane, trapavo i domaći, ubedjivao je Radikale odanošću, zaklinjući se kumovskim vezama sa njihovim     „poglavicom“, flertujući sa „crvenim damama bez morala“ u sve crnjim noćima za Srbiju, menjajući mesta i vreme, kako se Vlasi nebi dosetili njegovog „činodejstvija“.

Dotle, poznati čačanski „šef mehanizacije“, (raniji besplatni servis za odnošenje smeća iz Skupstine), „nekrunisani car  drumske  mafije“, nasukao se na „Rt dobre nade“, jer ga je „dojučerašnji kapetan bez nacionalnog kompasa“ nasukao  na suvo, baš u podnožju onog Diznilenda (gde je sve naizgled izgledalo plovno), tamo baš gde i sad zadovoljan leži njihov „uhranjeni poglavica“, žaleći samo za jedno, što na njegovim „svetkovinama“ nisu svirali, (valjda i pevali) Betoven  i Šopen….LS, SPO, DS i ostala boranija, sa spiska dobro prodanih, i dalje ispaljuju rafale pretećih reči iz svojih velikih usta, kao dug svog glasnog razmišljanja iz stomaka, koji niko i ne pomišlja da „vari“.

Odbori za humanitarno pravo, po običaju, aminuju sve što je protiv Srba i Srbije.

Sad smo postigli  savršenu ravnotežu: svak vuče na svoju stranu. Ne bilo nam više bruke od ove muke.

Bože  pomozi!

Ilarion; 13.07.2008