Вести

Deo Prvi: “Vlast!“ Baš kao oktobra 1944. godine… najezda na Vlast!

Časlav M.Damajnović, 08.07.2008

+++

Skupština proradila! Sednica sazvana prekonoć! Bez prethodnog sastanka poslaničkih klubova! Poslanici saznali za sednicu iz medija! Nije utvrđen kvorum! Sa konferencije Saveta Evrope poslanici vraćeni u Beograd specijalnim avionom “Falkon“ – valjda zato da ne utiču na odluke Saveta o trgovini srpskim organima!

Baš kao oktobra 1944. godine bezumljem Partijske rulje dominira samo jedna zaslepljenost – “Vlast“: “Glavni odbor ovlastiće vrh stranke da delegira prvi partijski ešalon u izvršnu vlast!“ “Vlast u Srbiji je dogovorena!“ “Ne radi se o uslovljavanju – radi se o formiranju vlasti!“ Vlast, Vlast, Vlast… zaslepljeni prozivaju Narodnu skupštinu “parlamentom“! Zato što je tako u EU! Ali i zato što uz “parlament“ ne ide “arhaičan“ prilepak “narodna“!

Priča prva: O praporcima!

“Prazan praporac, koji se kotrlja i od kotrljanja zveči.“ (“Figure od prašine i dima“, Vladika Nikolaj Velimirović, “Misli o dobru i zlu“) Kao davnog oktobra “Vlast“ dobija novu definiciju:

“Što god tkaš, vezuj konce za Partiju“!

Opozicija nije upotrebila izraze odomaćene u srpskom narodu – “EU-ropska unija“, niti “Farisejski Sinedrion“ – ali je mlako dokazivala “da je sednica sazvana mimo pravila!“ Najčudnije su Nikolićeve poruke privremenom predsedavajućem Krkobabiću da je “dozvolio da bude uvučen u nečasne radnje“ i “da je za ovih petnaestak godina koliko vi niste aktivni, Srbija postala demokratska zemlja!“

Srbija postala demokratska? Cilj najpopularnije elektronske igrice zvane “Demo–Lakrdija“ je jagma za “Vlast“!
Nema u toj jagmi ničeg “nečasnog“!

Pomamljene skupštinare nije rasvestio “Soko“ zvani “Falkon“ – rasvestio ih je Čeda: “prošli put smo birali predsednika parlamenta u pet ujutru, vladu u ponoć! Nema smisla da od skupštine pravimo haos!“ (Izvor: “Falkon rasturio sednicu“, R.O. Ekipa Novosti, 24/O6/2008, 20:08:09)

Nema smisla, povikaše… i prekide se lakrdija! Posle sednice Oliver reče “nema razmimoilaženja!“ Razmimoilaženje Oliver ne primećuje jer njegovo duboko jugonostalgičarsko osećanje demokratije vređa čak i samo postojanje opozicije!
Lakrdija je nastavljena jednog od sledećih dana.

Za predsednika Skupštine izabran: Jedini kandidat koji je nominovan! Jedan jedini kandidat! Kažem ja vama, drugovi… dokaz žive i zdrave, zdravcate Demokratije u Srbiji… baš kao oktobra 1944. Izabrana je Slavica Đukić-Dejanović! (I. Lovrić, Nova vlada za dva dana)

Tadićevo “priopćenje“ o “novoj vladi“ najbolje je prokomentarisao Drago Kovačević u svom “blogu“: “Tadić je sastavio vladu i na kraju kao šlag na tortu postavio mandatara. Ovo je tako naopak sistem da svaka priča o Evropi pada u vodu… jer je elementarno antievropska“. Iskreni Drago nije u pravu. “Priča“ nije o Evropi – “Priča“ je o uzurpaciji Evrope.
Odgovor Petra Škundrića na pitanje kako će obavljati dužnost ministra u “Novoj Vlasti“ najrečitije dokazuje i uzurpaciju i istovetnost sa davnim oktobrom:

“I mnogi drugi su se snašli, pa zašto se ne bi snašao i jedan profesor beogradskog univerziteta“! (Novosti)

Kao i 1944. godine, jedna od definicija “Nove Vlasti“ je “Snaći ću se!“ Zato je odluku o mandatoru “najprihvatljiviem najužem vrhu Partije“ – Partija “prepustila“ isključivo Tadiću!

Druga definicija “Nove Vlasti“ takođe je repriza davnog oktobra “Sve za Partiju!“ Iako Danijel Cvijetičanin smatra da bi njegov dosadašnji saradnik, novi premijer Mirko Cvetković “bio racionalniji u odlukama kada bi manje podlegao stranačkim i političkim pritiscima“ – novi Premijer je odlučno za Partiju:

“Nije to ponuda, pa ti hoćeš ili nećeš, već se dogovara koje je najbolje rešenje za sprovođenje proevropske politike!“ (“Ko je Mirko Cvetković, kandidat za premijera“, SveVesti.com Press 22.06.2008 10:01)

“Uništili smo domaće banke da bi smo otvorili prostor za strane!“

Ponovo je drug “Superlativ“ karakteristika “Nove Vlasti“! Kao nekad, sve što “Vlast“ čini – sve je u superlativu:

Premijer “Mirko Cvetković rođen je 1950. godine od oca Srboljuba i majke Stane u Zaječaru, koji je već iznedrio jednog srpskog premijera Nikolu Pašića!“ To je posebno naglašeno. Pohvaljeno je i da je počeo kao “kao Milan Panić“! Inače, “ime je dobio po dedi, kragujevačkom nastavniku koga su Nemci streljali 20 oktobra 1941. godine tokom “krvave bajke“! To kaže majka Stana. “Ne voli Mirko da se eksponira“, inače “miran je i nije za političara“, smatra majka, “porodica mu je najvažnija“.

“Sjajan je to čovek i vrlo karakteran“, kaže nekadašnji profesor Vladimir. “Ali, uvek je bio miran, diskretan i nenametljiv, bez ikakvih pretenzija da se nametne drugima, da dominira ili da bude predvodnik. Jedino što ga je zanimalo jesu knjiga i znanje.“ “Nikad nije omašio slavu kod svojih kumova u Zaječaru, kao i godišnjicu mature“, kaže jedan od prijatelja, dok drugi smatra da Mirku “nedostaje osobina ozbiljnog državnika“. (“Ko je Mirko Cvetković, kandidat za premijera“, SveVesti.com Press 22.06.2008 10:01)

Sve srpski, sve časno, srpska krvava bajka u superlativu! A ipak… kao da se pomalja karakter kojim caruje tipična skojevska inferiornost koja nalazi svoj “izraz“ jedino u totalnoj zaslepljenosti Partijom? I zaista, u Mirkovom “periodu vođenja državnih finansija poreska uprava se ulenjila i revizorska funkcija je zanemarena“, kaže jedan od saradnika. “Dok je bio direktor Agencije za privatizaciju, pod pritiscima eksperata iz G 17 dozvolio je da se radi obratno!“ kaže Danijel Cvijetičanin i napominje:

“Uništili smo domaće banke da bi smo otvorili prostor za strane!“ (Isto) Zato nas je Tadić i usrećio sa Mirkom, zar ne?

Sveta Ljubičica živa i zdrava!

Ne brinite, drugovi… na suprot lakrdijaškom izgravanju demokrtije “Novoj Vlasti“ će dužnu ozbiljnost i dužnu odgovornost dati “socijalistički“, zapravo komunistički “kadrovi koji posle 8 godina stupaju u izvršnu vlast“! (I. Lovrić, “Nova vlada za dva dana“) Baš zato je EU “oduševljeno pozdravila odluku Socijalističke partije Srbije da se pridruži proevropskom bloku u formiranju srpske vlade“! (“Cvetković premijer“, N. Čaluković, 27/06/2008, 20:28:17)
Uksliknimo zato “Bože hvala da je Sveta Ljubičica živa i zdrava!“ – niko nije od Udbe bolji da tka društvenu pravdu u “Novoj Vlasti“, i naravno… da je “obezbedi“ i… kontroliše. Prirepak EU uspešno je prosledio direktivu na izvršenje – po kratkom postupku: natrag u oktobar!

Deo drugi: Deklaracija o Pomirenju!

“Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije potpisaće Deklaraciju o političkom pomirenju i o zajedničkoj odgovornosti u rukovođenju Srbijom u narednim godinama“, kaže predsednik SPS-a Ivica Dačić. “To je politički dokument koji se odnosi na zajedničku odgovornost ostvarivanja vizije Srbije kao celovite, demokratske, ekonomski i kulturno razvijene i socijalno odgovorne države“, pošto se posle “dugog niza godina“ SPS i DS danas “nalaze se na istoj političkoj strani!“ (DS i SPS sledeće nedelje potpisuju deklaraciju o pomirenju, Tanjug,16:39,www.politika/vesti/najnovije)
Deklaraciju će potpisati samo SPS i DS jer se, po Dačićevim rečima, ona odnosi samo na međusobni odnos dveju partija! Narod je kao i nekad – kao i uvek – isključen iz “Pomirenja“!

Ranije, na Međunarodnom kongresu Socijalista u Lagonisiju, u Grčkoj, Boris Tadić je izjavio:

“Formiraćemo novu vladu u petak ili možda u ponedeljak.“ Vlada će izgraditi “Bolje i uravnoteženije društvo!“ (Lagonisi, Grčka, “Predsednik Srbije kaže da će nova vlada možda biti oformljena na dan 4. jula“, RIA Novosti, 01/07/08)

Tadićev “petak“ je 4. juli – Dan proglašenja američke Deklaracije nezavisnosti! I zaista, iako tog dana nije izglasana nova vlada, na dan 4. jula, u predsedništvu na “Andrićevom vencu“, potpisana je Deklaracija o Pomirenju.

“Sastanak je trajao oko sat vremena!“ Čitavih 56 minuta duže od čerčilovog potpisa! “Osim Tadića i Dačića prisutvovali su Milutin Mrkonjić, Žarko Obradović, Slavica Đukić-Dejanović, Jovan Krkobabić i Dragan Marković Palma.“ (S.S. Rovčanin, “Stubovi nove vlasti“, 04/07/08)

U odnosu na datum proglašenja Deklaracije – nova predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović napunila je na dan 4. jula 57 godina – na isti dan potpisana Deklaracija o Pomirenju – na isti dan Amerika slavi Deklaraciju nezavisnosti – predsednica Parlamenta kaže uz osmeh: “U svemu toma ima neke simbolike!“

Osim halabuke simbolike, potpisivanje Deklaracije odisalo je i dužnom ozbiljnošću – na dan 4. jula ponovo je “potvrđeno da je SPS pripalo mesto prvog potpredsenika Vlade koji će biti i ministar policije“, mesto “potpredsednika koji će biti zadužen za rad, socijalnu politiku i društvene delatnosti“, i da će “Socijalistima između ostalih pozicija pripasti i – prosveta! “ (Isto)

Pošto nema Deklaracija bez Principa, u istom svečanom, ozbiljnom i odgovornom duhu, tipičnom za komuniste, Dačić je osim drugih najavio i sledeće “Principe“:

“Ekonomski razvoj zemlje!“
“Zapošljavanje 200.000 ljudi!“
“Ulaganje oko 5 milijardi evra u infrastrukturu!“
“Povećanje penzija!“ (Isto)

Odgovorno komunistički, Dačić je naglasio da Deklaracija “nije sporazum o funkcijama već o politici koju ćemo voditi, politici pomirenja i prevazilaženju sukoba iz prošlosti“ (Isto), a Dragan Marković Palma je ukazao na mudrost principijelnosti Deklaracije “Ova vlada trajaće pun mandat, jer nije stvorena na interesima partija, već na interesima Srbije!“ (Isto)

Govoreći o “Principima“, Dačić je spomenuo da će – “uz očuvanje državnog interesa“ – Socijalisti dići ruku u Skupštini za potpisivanje ugovora o pridruživanju EU ali uz “ogradu“ da Srbija “taj dokument tretira kao dokaz svog teritorijalnog integriteta!“

Javnosti nije razjašnjenjeno značenje “ograde“ nakon što je sporazum potpisan! Niti mistifikacija kako to da je sporazum “dokaz“ ma kakvog “integriteta“!

U odnosu na Kosovo Tadić je u Lagonisiju rekao: “Nameravamo da branimo suverenitet u odnosu na Kosovo. Ali ćemo to učiniti na evropski način, diplomatskim putem a ne agresijom!“ (Lagonisi, Grčka, “Predsednik Srbije kaže da će nova vlada možda biti oformljena na dan 4. jula“, RIA Novosti, 01/07/08) A govoreći u Beogradu o “Principima“ Dačić je bio još oštriji – “Nikada nećemo priznati Kosovo i Metohiju“ (S.S. Rovčanin, “Stubovi nove vlasti“, 04/07/08), što je prilikom inauguracije ponovio i Mirko zvani “Krvava bajka“.

Uprkos zabatrganosti pompom istorijskog simbolizma Deklaracije Pomirenja, postavlja se prosto pitanje:

Zašto bi se Kosovo branilo na “evropski način“ kad Kosovo nije ni oteto na “evropski način“? Pošto Kosovo jeste oteto na “EU način“ – ne diplomatskim putem već agresijom – i pošto ne može da se brani “agresijom“ jer je Tadić razoružao Srbiju – pitanje šta je to zapravo “evropski način“ – i šta EU zapravo predstavlja? Tu intelektualnu nedotupavnost, kao za pakost, produbio je sam Tadić: “Tražićemo kompromis, vodićemo pregovore i tražiti rešenje prihvatljivo za obe strane.“ (Lagonisi, Grčka, “Predsednik Srbije kaže da će nova vlada možda biti oformljena na dan 4. jula“, RIA Novosti, 01/07/08)

Koje su to te Tadićeve “strane“? Da li na primer kompromis sa Stipom Mesićem? Ili je na primer jedna od Tadićevih “strana“ američki general Vesli Klark, koga pukovnik Dejvid Hekvort naziva “naparfemisanim princom“, a koji, po rečima Džejmsa Džatrasa, ne prestaje da od sebe pravi budalu dokazivawem da je ličnost na koju se “računa“? Ili čak… da li je jedna od tih Tadićevih “strana“ na primer nekakva Titova “strana“? Jer, na kraju krajeva… ako je srpski narod išta naučio od svog današnjeg predsednika – to je da mora da itekako “poštiva“ “stranu“ naparfemisanih “prinčeva“… jer, zar nije Deklaracija baš o tome, o Pomirenju prinčeva?

Međutim, kao što je Ramuš Haradinaj bio “oslobođen“ kao direktna provokacija EU Srbima da im Kosovo nije oteto nego da im – Kosovo ne priprada, tako je danas “oslobđen“ i drugi srpski krvnik, Naser Orić, kao direktna provokacija međunarodne zajednice Srbiji – da joj Srbija ne pripada! Prema tome o kojem to “evropskom načinu“, kojem “kompromisu“, i kojem zadovoljenju koje to “druge strane“ govori Tadić?

U jednom od mnogobrojnih “blogova“, Drago Kovačević kaže o Deklaraciji: “kako drugačije koalicija Tadić-Solana ponosna na učinak 4. jula 2008. godine može da zahvali svojim tvorcima ako ne ovim simboličnim gestom – dankeschön America!“

Naravno, pod “simboličnim gestom“ Drago smatra dizanje Deklaracije o “prevazilaženju partijskog sukoba iz prošlosti“ na “istorijski nivo“ američke Deklaracije o nezavisnosti! Zato što on pod “tvorcima“ koalicije Tadić-Solana smatra njihove poslodavce!

Zato Drago s pravom ukazuje na stvarnu istorijsku perspektivu njihovog “učinka“ poređujući ga sa “onom melodijom iz Tadićeve domovine Hrvatske“, koja nam je kao čuvena dankeschön “svima poznata“, i koja je “svirala danoćno 78 dana 1999. a i pre toga’’ – “a Srbi i Srbija moraće da pričekaju… da se bore za neke bolje dane“. (“Neprirodna ukrštanja“, Drago Kovačević, B92 Blog, 01/07/08)

Međutim, pošto je Drago jedan od retkih koji shvata ne samo nakaradnost prevare nego i njene stravične istorijske dimenzije – prirepak EU postavlja nam vladu za račun stvarnih zakulisnih manipulatora i naziva je “socijalno odgovornom“ – što je najobičnija laž na suprot Koštuničinoj takozvanoj “nacionalnoj vladi“ – iako je takođe neshvatljivo sastavljati “nacionalnu vladu“ sa komunistima – srpski “blogista“ Drago dolazi do još jednog frapantnog zaključka:
“Prateći tu nit i aerodrom će ubuduće biti socijalno odgovoran“, kaže Drago, a “izgovori i ne trepnu! Vlada koju smisliše ne samo kao socijalno odgovornu nego i kao vladu duplih ključeva u kojoj će premijer i njegov zamenik – pazi to –imati zlatni glas, u kojoj je stožerska stranka DS, a koja nema nijednog ministra iz Đinđićevog i Živkovićevog vakta, kao da nije bio DS-ov kadar, više liči na grupaciju u pohodu na plen!“

Posle analize Bože “najevropejca“ Đelića, koga bi za “sveca proglasili gledajući ga kako se pretvara da je skrušen, smeran i solidaran“, Drago zaključuje da je “DS über alles!“ (Isto)

Međutim, činjenica da nema nikog od Đinđićevih i ničeg od Đinđićevog u Tadićevoj današnjoj EU-ovoj vladi postavlja pitanje ne samo kako to da mi ne shvatamo šta nam radi Peta kolana, već i neodložnost istorijskog uvida u današnje združenje saradnika sa okupatorom usred naše Srbije.

Deo treći: EU-ove Avnojske zavrzlame!

Čitam napis “Av-nojevske zavrzlame“. Noj je poznat po sakrivanju glave u pesak! I shvatam koliko su nam, uprkos razlike u godinama, Avnojske zavrzlame presudne za shvatanje prošlosti – zato da bi shvatili sadašnjost.

“Kada se kaže AVNOJ – uvek se mislilo na njegovo slavno Drugo zasedanje, 29. novembra u Jajcu“, kaže Radoslav Petković, “datuma koji je kasnije proglašen za onaj državni praznik koji je u Srbiji donedavno slavljen. Nečeg drugog bitnog u vezi s AVNOJ-em, ruku na srce, nije ni bilo.“ (Radoslav Petković “Av-nojevske zavrzlame“, Blic, 10/07/2007)
Čudno mi zašto Radoslav naziva “slavnim“ Drugo zasjedanje! Da li možda zbog nojeve glave, jer to je baš ono Zasjedanje na kojem je Nikoletina opalio glavurdom o zatarabljena vrata a Ćopić o ćorku, ali… ruku na srce, jeste bilo mnogo čega bitnog na tom Zasjedanju.

“Značaj i značenje ovog zasedanja, tako su nas učili, a tako je i bilo, da je njime počela nova faza socijalističke revolucije sa čuvenom parolom “nema povratka na staro“. (Isto) I ja bih sve da zakeram, da to nije bio nikakav početak nikakve “nove faze“, ali… nema veze. Pošto Radoslav kaže “tako su nas učili, a tako je i bilo“, a pošto su i mene tako učili, ali pogotovo zato što sam docnije i sam učio, da reknem neku o tome kako je bilo!

Rukovodstvo NOB-a jeste “preformulisalo“ saradnju sa okupatorom koja se brat bratu odvijala od samog početka.
To se, međutim, dogodilo samo – naizgled!

A ustvari, združeni saveznički i nacistički manipulatori istorije i mrzitelji Srba “preformulisali“ su ulogu bravarevog antisrpskog terorizma – najmili su ga za svog diktatora posleratne Juge! Shodno toj “preformulaciji“ združena nacističko-saveznička antisrpska rasistička zavera od 1943. godine diriguje zasnovanost diktature buduće “Vlasti“. To je isti ovaj međunarodni terorizam koji danas duhovno i bojno poslušno nastavlja EU. Naivistička postavka da “nema povratka na staro“ nije uopšte bila esencijalna! Na protiv, baš kao i danas, i tada je bila esencijalna teroristička antisrpska direktiva “slaba Srbija, jaka… EU“! A zarad vojne pobede nad Srbijom aktivirana je saradnja sa ustašama. U tome nije uopšte bilo problema jer su Hrvati i onako već bili na čelu ne samo štabova NOB-a i većih jedinica već i većine političkih organa.

Ono što je Petković učio pod komunistima, da se “borba više ne vodi protiv okupatora“ već da se “prevashodno vodi protiv svih neprijatelja Revolucije“ – netačno je zato što su Srbi i Srbija markirani na Zasjedanju kao osnovni “neprijatelj revolucije“, a posebno Ravna Gora i Ravnogorski pokret srpskog naroda. A netačno je i zato što isto kao i danas u slučaju EU, svaki neprijatelj Srba je dobrodošao bez obzira na njegovo nacističko ili fašističko “podrijetlo“. I najzad, netačno je i zato što NOB nikad nije bio učesnik stvarnog rata za pobedu nad Nacizmom – kao na primer Ravna Gora – jer ni vođenje tog rata, niti pobeda u tom ratu – nije bio cilj NOB-a čak ni pre stupanja u najamnički odnos.
S druge strane, mora se istaći da se veliki broj komunista – uglavnom najnižeg ranga – jeste žrtvovao u borbi protiv okupatora, i jeste verovao da su borba protiv okupatora i oslobođenje zemlje Tićketov cilj!

Preživeli to veruju i dan-danas. Iako… uopšte nisu svesni činjenice da od Drugog zasjedanja Avnoja NOB zapravo više nema nikakve veze sa komunizmom koji se od tada pa nadalje jednostavno koristi kao nalepnica za terorizam i zavođenje neupućenih – baš onako kako se danas demokratija istovetno koristi kao nalepnica za nastavak tog istog antisrpskog terorizma. Svi ti iskreni komunisti bili su žrtve manipulacije najužeg rukovodstva kojem je cilj bila posleratna diktatura – po svaku cenu i bez obzira na konačni ishod rata.

Ne-shvatanje te manipulacije i prikrivanje te fundamentalne laži potopom izmišljotina u odnosu na NOB i Ravnu Goru je, može se slobodno reći, osnovni razlog posleratnog i današnjeg pada Srbije.

Pogotovo od Drugog Zasjedanja Avnoja, uže rukovodstvo, poslušno obavljajući tajne direktive, trći NOB kroz ogromne nepotrebne žrtve i svojih sopstvenih boraca, uglavnom Srba, i nedužnog življa, takođe uglavnom srpskog, zato da bi posle rata došlo na Vlast. Kada se sve to zna, tačan je Petkovićev utisak da je “AVNOJ slavljen manje kao simbol nekakve antiokupatorske borbe, već kao simbol socijalističke revolucije!“ (Isto)

Naravno i “revolucija“ i “socijalistička“, kao i “sloboda narodu“, “smrt fašizmu“ i “bratstvo i jedinstvo“ su prazne fraze, zapravo bukvalne laži kojima se prikriva stvarna teroristička priroda nekadašnje “Vlasti“ baš kao što se prikriva teroristička priroda EU-ove “Vlasti“ nad današnjom Srbijom!

Međutim, neuporedivo važnije od žrtava na ratištu, Drugo zasjedanje označava prekretnicu u propagandnoj indoktrinaciji. Od trenutka kada su tajni združeni moćnici zvanično ustoličili bravara za maršala i diktatora, aktivirana je propagandna indoktrinacija da se bravar umota u oreol izmišljenih pobeda da bi se tako nametnuo zapadnoj javnosti i vojnim krugovima koji o njemu nisu uopšte imali pojma! S druge strane, ta ista masivna propagandna indoktrinacija počela je produkciju laži zato da, prvo, “opravda“ izdaju Ravne Gore i srpskog naroda – koji su na Zapadu bili ogromno popularni i cenjeni zbog svojih stvarnih podviga i zasluga u stvarnom Drugom svetskom ratu – i drugo, da tim istim lažima sakrije združenu tajnu ujdurmu postavljanja Tita na vlast.

Tako, na Petkovićevu konstataciju da “60 i više godina od završetka Drugog svetskog rata i dalje čekamo istoričare koji će objektivno, koliko je moguće, dati procenu vrlina i mana, zasluga i krivice, junaštva – i zločina“ (Isto) – odgovor je da je bilo itekako istoričara, i to ne samo u izbeglištvu već i u Srbiji, pa čak i današnjoj – ali je u obrazovnom i kulturološkom sitemu Srbije, čak i posle “svrgavanja“ Miloševića – nastavljena diktatura nad istorijom. Upitajmo se samo šta je najkarakterističnije za takozvanu oslobođenu post-Miloševićevsku Srbiju? Srbija nije oslobođena od Titoizma! Srbija je oslobođena – samo od Miloševića! Pa čak ni to uopšte ne znači da je oslobođena od poslušnosti komunista-socijalista istom onom čemu je i Tito bio poslušan! Prema tome, znači jedino što se dogodilo to je – smena “Vlasti“!
I to dirigovana smena “Vlasti“!

Baš taj bezobzirni i planirani nastavak diktature nad istorijom i Srpstvom obezbeđuje naparfimisanoj Petoj koloni da danas hara Srbijom kako god joj se prohte!

Zapravo… kako god joj se naredi!
A moje ogorčenje… baš tim lažima kojima sam u Jugi bio kljukan o “partizanima i četnicima“ već pre tridesetak godina preraslo je u rešenost da shvatim!

Pomirenje! – Pokorenje!

I evo danas najzad zvaničnog dokaza onoga što se decenijama jogunim da razaberem:
“Sarađujemo isključivo sa vladama!“

To nama, Srbima – ali i Evropi – poručuje Kristina Galjak, moćna pomoćnica premoćnog marksističkog zlobnika sa “zvanjem“ nakinđurenijim od svih prokonzula Rimskog Carstva i Vatikana – pomoćnica “Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost“! U intervjuu “Novostima“, na pitanje “Zbog čega je Socijalistička partija Srbije odjednom dobrodošao partner EU?“ Galjakova, odgovara:

“Kao što smo više puta do sada istakli, spremni smo da radimo sa svim vladama koje imaju želju da rade sa EU!“
“Ne radimo sa političkim partijama, već sa vladama!“
“Radićemo sa (svakom) onom vladom koja želi da napreduje u procesu evropskih integracija.“
“S onom vladom koja ne želi Evropu – nećemo ni raditi!“ (Goran Čvorović, “Galjak: Sarađujemo isključivo sa vladama“, 05/07/2008., 20:32:50)

To je odgovor: “Ne radimo sa političkim partijama, već sa vladama!“ Znači ne sa narodima! Znači ne čak ni sa državama! Nego sa “Vladama koje imaju želju da rade sa EU!“ „S onom vladom koja ne želi Evropu – nećemo ni raditi!“

Sa kojim vladama? Selektivnim – zapravo nameštenim!

Dokaz da EU ne sarađuje sa demokratski izabranim vladama – nego sa – nameštenim vladama – jeste naterivanje socijalista-komunista da napuste Radikale i Koštunicu i da – po direktivi – preuzmu kontrolu nad Tadićevom petom kolonom!

Komunistima ne smeta da sarađuju sa Partijom koja im je poslala Miloševića u smrt! EU ne smeta da sarađuje sa komunistima zbog čijeg je Miloševića – navodno – bombardovala Srbiju! Zato u Tadićevoj petoj koloni nema ni jednog Đinđićevca i čak ničeg Đinđićevskog – zato jer isto kao i EU i Peta kolona izvršava direktive! Zato je “oduševljenje“ EU samo maska:

Manjinskim komunistima data je bezbednost i policija – čak i prosveta – znači kontrola nad propagandom! Manjinskim komunistima data je potpuna kontrola!

To dokazuje da po direktivi EU sarađuje isključivo sa nameštenim vladama! Reklamerska frazeologija navodnog “prevazilaženja“ “sukoba u prošlosti“, nekakvog “nalaženja na istoj političkoj strani“ – sve su to laži! Uprkos naparfemisanosti, Tadićeva i Dinkićeva Peta kolona pokazala se nesposobnom da obavi svoj antisrpski zadatak – zato je vraćena na vlast komunistička ekipa koja je dokazala da je itekako sposobna da taj zadatak obavi!

Sve ostale fraze, “zajednička odgovornost“, “ostvarivanje“ nekakve “vizije“ “socijalno odgovorne države“, nekakva “vlada“ koja “nije stvorena na interesima partija, već na interesima Srbije“ – istovetne su lažima titoističke antisrpske diktature!

Najmljenoj komunističkoj diktaturi je – kao i po završetku Drugog svetskog rata – ponovo dodeljen isti zadatak – da u Srbiji stvori “bolje i uravnoteženije društvo“ – istu Srbiju bez Srpstva kakav je bio i Titov zadatak!
Milošević je bio kažnjen ne zato što je bio nesposoban da nastavi obavljanje Titovog zadatka – nego zato što je zakulisnim moćnicima bilo nepojamno da Srbin nastavi Titovo delo. Zato je bio iskorišćen kao izgovor za sistematsko dovođenje Srba pred totalnu likvidaciju koju će za EU i njene naredbodavce sprovesti komunistički najamnici – njegovi aparatčici oslobođeni od njega!

Priča druga: O Loncima

“Zamisli, da se lonci, napunjeni uljem, počnu boriti među sobom oko toga, ko će od njih ostati, ko li propasti. Šta će činiti lončar? Prvo će isprazniti ulje iz lonaca, jer ulje je skupocenije od lonaca, pa će onda neko vreme posmatrati smešnu borbu praznih lonaca, i najzad, najzad će ih polupati sve, i napraviti nove lonce“
(“Zli razgovori“, Vladika Nikolaj Velimirović, “Misli o dobru i zlu“)

Priča treća: O Partiji

“Kad u proleće gori gomila đubreta, ispod đubreta se izvlače probuđene zmije.“
“Takav je fanatizam.“
“Fanatizam se pokazuje u najvećoj sili svojoj u tri slučaja:
u partijskoj politici, u revolucijama i u ratovima.“
(“Entuzijazam i fanatizam“, Vladika Nikolaj Velimirović, “Misli o dobru i zlu“)

Priča četvrta: O EU i tebi!

“Koja ne želi Evropu…“ – u ovim rečima je srž:
Pošto EU nije zajednica evropskih naroda – pošto EU nije zajednica evropskih država – pošto je EU zajednica selektivnih vlada – to znači da EU nije Evropa – da je EU aparatčik uzurpatora Evrope!
Ako polovina Srba koja je glasala za Tadića do sada nije shvatila da je glasala za Petu kolonu lažne Evrope – onda je sada krajnje vreme da to shvati!

Priča peta: Bukvalisti i nepismenost!

“Bukvalisti i vratolomisti su njaveće štetočine u čovečanstvu.“
“Ako si i ti bukvalista, onda je tvoj razum nepismen.“ (“Tragedije ljudskog razuma“, Vladika Nikolaj Velimirović, “Misli o dobru i zlu“)

Deo četvrti: “Živ je Draža, umro nije, dok je Srba i Srbije!“

Priča peta: O laži!

“Jedna laž rađa se iz druge; jedna se poziva na drugu; jedna drugu viče u pomoć.“
“I svi ljudi tada osećaju, da se guše u laži, i svi viču:

Sve je laž! No, niko se ne vraća istini!“ (“Odnos prema Bogu“, Vladika Nikolaj Velimirović, “Misli o dobru i zlu“)

Priča šesta: O tebi!

Veruješ li, čitaoče, da dubina tvoje nacionalne, moralne i verske odanosti, pa čak ni tvoje nacionalne savesti – nije ubijena u tebi?

Nije ubijeno, zaista.

Ali je teško ranjeno tvoje racionalno i intelektualno shvatanje odgovornosti prema toj dubini. Teško je ranjeno mrcvarenjem kulture i obrazovanja, mrcvarenjem crkve, mrcvarenjem intelektualne elite, diktaturom nad istorijom, i indoktrinacijom lažima o stvarnom značenju Istine, Morala, Pravde i Savesti.

A baš to racionalno i intelektualno shvatanje te dubine, i odgovornost prema njoj, bilo je suština srpskog poštenja Ravnogorskog pokreta u Drugom svetskom ratu i Srpstva od Njegovog istorijskog početka na Balkanskom poluostrvu neprekidno sve do završetka Drugog svetskog rata.

A ja, pisac, pošto zaista verujem da je uprkos svemu ta naša odanost živa i dan-danas, kažem da se ona prkosno odražava baš u rečima nastalim iz večitosti našeg Srpskog naroda: “Živ je Draža, umro nije, dok je Srba i Srbije!“

Priča sedma: O nama!

“Što god više neverovanja u neverujućih, to jača vera u verujućih.“ (“Vera i vera“, Vladika Nikolaj Velimirović, “Misli o dobru i zlu“)

Časlav M. Damjanović; 08.07.2008