Вести

У последње време у нашој јавности све је више гласова који оспоравају „ауторитет“ Високопреосвећеног Митрополита пергамског г. Јована Зизјуласа.

06. јул 2008, Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

***

Јован Зизјулас промовисан је у српској теолошкој јавности, од стране неких теолошких кругова, као врховни зналац и неприкосновени ауторитет у богословљу. Приписане су му, заправо, карактеристике које не поседује, и ауторитет који му није признат шире у Православљу, ван Србије.

Ствар је доведена до апсурда, да су његови текстови постали један од главних извора из којих се уче наси ђаци и студенти у образовним установама Српске Цркве, у најважнијој области за богословље – догматици. То је незамисливо и непојмљиво у другим Православним Црквама, уједно и неприхватљиво на такав начин формирати свест младих људи. Стога се и намеће питање, коме је требало устројавање овакве констелације односа?

Зна се, уосталом, да он нема заокружено богословско учење, прихваћено на васељенском нивоу Цркве, као и да је промотер екуменистичких настројења у Православљу. Или је, можда, између осталог, и зато истакнут за „ауторитет“, да би се на тај начин промовисала квази вредност и потреба екуменизма за Српску Цркву, у којој су данас посебно јаки кругови који, заједно са Високопреосвећеним Миторополитом Зизјуласом, вуку Српску Цркву у загрљај Ватикана и Папе.

Неки од његових ставова већ су били предмет критичке анализе у богословским круговима других Помесних Цркава.

У прилогу доносимо текст професора догматике са Богословског факултета у Солуну, г. Георгија Марцелоса, који се, између осталог, дотиче и неких ставова Високопреосвећеног Митрополита Зизјуласа. Текст је објављен у часопису Свети Кнез Лазар, бр. 26 из 1999. године.

Да бисте преузели текст кликните овде.*

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Објављено 06.јул.2008
2006-2008 новинар.де

* Неважећи линк је замењен новим: http://php.eparhija-prizren.com/prizren/changing/downloads/Apofaticki_karakter_nacina_postojanja_lica_Svete_Trojice.pdf

U poslednje vreme u našoj javnosti sve je više glasova koji osporavaju „autoritet“ Visokopreosvećenog Mitropolita pergamskog g. Jovana Zizjulasa.

06. jul 2008

***

Jovan Zizjulas promovisan je u srpskoj teološkoj javnosti, od strane nekih teoloških krugova, kao vrhovni znalac i neprikosnoveni autoritet u bogoslovlju. Pripisane su mu, zapravo, karakteristike koje ne poseduje, i autoritet koji mu nije priznat šire u Pravoslavlju, van Srbije.

Stvar je dovedena do apsurda, da su njegovi tekstovi postali jedan od glavnih izvora iz kojih se uče nasi đaci i studenti u obrazovnim ustanovama Srpske Crkve, u najvažnijoj oblasti za bogoslovlje – dogmatici. To je nezamislivo i nepojmljivo u drugim Pravoslavnim Crkvama, ujedno i neprihvatljivo na takav način formirati svest mladih ljudi. Stoga se i nameće pitanje, kome je trebalo ustrojavanje ovakve konstelacije odnosa?

Zna se, uostalom, da on nema zaokruženo bogoslovsko učenje, prihvaćeno na vaseljenskom nivou Crkve, kao i da je promoter ekumenističkih nastrojenja u Pravoslavlju. Ili je, možda, između ostalog, i zato istaknut za „autoritet“, da bi se na taj način promovisala kvazi vrednost i potreba ekumenizma za Srpsku Crkvu, u kojoj su danas posebno jaki krugovi koji, zajedno sa Visokopreosvećenim Mitoropolitom Zizjulasom, vuku Srpsku Crkvu u zagrljaj Vatikana i Pape.

Neki od njegovih stavova već su bili predmet kritičke analize u bogoslovskim krugovima drugih Pomesnih Crkava.

U prilogu donosimo tekst profesora dogmatike sa Bogoslovskog fakulteta u Solunu, g. Georgija Marcelosa, koji se, između ostalog, dotiče i nekih stavova Visokopreosvećenog Mitropolita Zizjulasa. Tekst je objavljen u časopisu Sveti Knez Lazar, br. 26 iz 1999. godine.

Da biste preuzeli tekst kliknite ovde.

Izvor: Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska