Вести

Jedino to pitanje može da se postavi posle proteklih zasedanja arhijerejskog Sabora RPC MP, koje je donelo rešenje da liši čina episkopa Anadirskog i Čukotskog Diomida.

+++

Pažljivo pročitavši takozvanu “bogoslovsko-kanonsku analizu“ poruka Episkopa Diomida, mitropolita Kirila, obratio sam pažnju na nekoliko protivurečnosti.

U tom “dokumentu“ episkopa Diomida okrivljuju da “on kultiviše duh raskola u crkvi…odgovoran je za konfrontaciju crkve sa državom i društvom…za rasulo u poverenoj mu eparhiji…da je izvršio kanonski prestuo u vidu klevete rukovodstva MP“.

Zanimljivo je da tekst rešenja faktički potvrđuje, da su sve optužbe vladike Diomida osnovane, i objašnjava neophodnost raznih vrsta “udaljavnja“ kao neophodnost dogovora sa državom po pitanjima savremenog društva i kontakta sa inoslavnima.

Stiče se utisak da taj tekst nisu pisali verujući hrišćani, nego savremeni demokratski politikanti, za koje je Bog – paravan i igračka, pokriće za biznis i karijeru.

I ako su pitanja ekumenizma i sergijanstva bila “raspredana“, u tom prašnjavom dokumentu prividno naučnim frazama, kao odgovor na optužbe vl.Diomida za narušavanje kanona i zajedničke molitve sa katolicima, mitropolit Kiril (Gundjajev) je izjavio da neki da neki kanoni u savremenom društvu “ne važe“.Ako to nije izdaja Pravoslavlja, šta jeste?
Još nekoliko činjenica. Osim ep.Diomida na Sabor nije došlo još 14 episkopa.

Mnogi od prisutnih su svojim govorima izrazili podršku ep.Diomidu, ali im je zabranjeno da održe press konferenciju.Sva zasedanja i glasanja su bila tajna. Od koga su skrivana? Ni jedan razultat glasanja nije zvanično objavljen.

Sabor je narušio sopstvene odluke. U dokumentu o ep.Diomidu je rečeno “podleže crkvenom sudu“.

Nikakvog suda nije bilo. Rešenje o oduzimanju čina doneto je na zasedanju Sabora 27.06.2008 pod pritiskom Prezidijuma na čelu sa gospodinom Gundjajevim (mitropolit Kiril) bez saopštavanja rezultata glasanja. Samim tim narušeno je kanonsko pravilo o tome, da episkop može biti rasčinjen vanredno samo ako su ga tri puta za redom pozivali na Sabor episkopa i on tri puta za redom nije došao.

Na Saboru je izvršen očigledan pokušaj da se ukloni iz ustava RPC tačka o tome, da se posmesni Sabor javlja kao viši organ u RPC, a na pomesnom Saboru osim episkopa učestvuju sveštenici, monasi i mirjani.

Posle Sabora postavlja se pitanje: “IMAMO LI MI PATRIJARHA“? Jer javno svim rukovode osim Gundjajeva, Kliment Kalužski i Marko Berlinski. U rešenju Sabora piše da ako se ep.Diomod ubrzo pokaje i prekine svoju delatnost, sačuvaće mu čin. Odluka je lukava i zaista judejska.

Svom dušom se nadam da će vladika ostati na svojoj poziciji. Osim ep.Diomida rasčinjena su još 4 sveštenoslužitelja RPC takođe zbog narušavanja crkvenih pravila.

Na taj način, narušivši kanone, “klimentsko-gundajevski sabor“ preuzeo je na sebe odgovornost za mogući crkveni raskol, ako do njega dođe.

Ep.Diomid ima puno pravo da se ne potčini nekanonskom rešenju. Takođe i mi pravoslavni hrišćani, dužni smo da mislimo o svojoj duši, o Bogu i istini. I na naše odluke ne može uticati mogućnost “konfrontacije sa državom i društvom“ ako su ta država i društvo antihrišćanski.

I.V.Artjomov

izvor: Članak je preuzet iz časopisa “Pravoslavna Rusija“

pripremio: G.Polinovski