logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Политика, Актуелно, Свет, Друштво    Аутор: Часлав М.Дамјановић    624 пута прочитано    Датум: 25.06.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Evropski eksperta mitropolit Amfilohije?”Ako narodi Evrope budu prisiljeni na kapitulaciju” – da se odreknu svih prava i predaju ih ”vlastodršcima post-nacionalne Evrope kojom danas dominiraju nekontrolisani lobiji i interesne grupe – to će

 Časlav M.Damjanović, 24.06.2008

+++

značiti ogromno unazađenje Zapadne demokratije.” (Tom Gallaher, Irish vote reveals split in EU, The Washington Times, 06/22/2008)

”Pretnja komunističkog totalitarizma bila je osnovni impuls koji je ohrabrio Evropljane da počnu da se kockaju svojim suverenitetom”.

”Danas se međutim munjevito gomilaju dokazi da su oni koji su na kormilu EU spremaju da odbace demokratiju zato da bi izgradili spodobu koja će po mnogo čemu biti identična nekadašnjem Sovjetskom savezu!”

”Uglavnom zbog toga što toj spodobi (ne pada na pamet) da se prikloni interesima svojih građana”. (Tom Gallaher, Irish vote reveals split in EU, The Washington Times, 06/22/2008)

”Ne smemo da okrećemo leđa suštini demokratije u ime kratkovidih reakcija!” ”Ono što mora da nas danas rukovodi to su naše vrednosti!” ”Ne naš strah!” (Bob Barr, Nadine Strossen Protecting liberties, fighting terrorism? Solutions, Two Views The Washington Times, 06/22/2008)

”Kapitulacija slobode nije sloboda!”. ”Sloboda nije neki tek tako uzgredn prirepak!”. ”Sloboda je suština naše civilizacije.” (Bob Barr, Nadine Strossen Protecting liberties, fighting terrorism? Solutions, Two Views The Washington Times, 06/22/2008)

Dal’ je Utopija? Dal’ je Uzurpacija?

U nedeljnom izdanju ”Vašington tajmsa” izdvajaju se dva vrlo zanimljiva i protivurečna napisa o EU, i jedan izvanredan napis o značenju Slobode i stvarne Demokratije kao suštini naše civilizacije.

Počećemo sa napisom Džordži En Gejerove ”Na pogrešnoj stazi”. (Georgie Ann Geyer, Off the track? The Washington Times, 06/22/2008)

Od samog početka američke propagandne kampanje u toku režiranog krvoprolića rasturanja Titove Jugoslavije, Gejerova lično jedna je od najzaslužnijih za indoktrinaciju američke javnosti da su Srbi Anti-Semiti, da su istorijski i tradicionalno odani Nacizmu, i čak, da su Srbi postali nacisti davno pre pojave Nacizma…

Svoj napis Gejerova počinje pretnjom Ircima: ”Irci, koji su bili ponos i radost EU – prekonoć su postali loši momci!”
”I to i jesu!”

”Plašim se da će se probuditi nakon njihove sadašnje zatreskanosti u same sebe i shvatiti da Majka Evropa ne samo da je nezadovoljna već je toliko nezadovoljna da će verovatno nešto i preduzeti povodom toga!”

”Kao prvo, recite vi meni zašto bi jedna mala zemlja od 4 miliona stanovnika – koja je pre desetak godina bila jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, a koja danas ima prihod od 44.676 dolara po glavi, druga samo iza Luksemburga – ujela ruku koja je hrani?”
Sa istim takvim austrougarskim apsolutističkim besom i preziranjem Gejerova je pisala i o nama…
Međutim, ono što je zaista važno, to je da iz njene patološke indignacije shvatimo ideološko-dogmatsku suštinu koja je prikrivena ideja koja manipuliše EU-om uzurpirajući Evropu kao ključni deo uzurpiranja globalističkog uzurpiranja naše današnje civilizacije.

”Ruka (koja hrani Irsku) je naravno ruka EU!”. ”Ujed koji bi mogao da bude otrovan (po EU) počinila je šačica irskih glasača!”
Sa neprikrivenim prezirom Gejerova daje čak i tačan broj ”šačice glasača” iz jedne od ”najsiromašnijih evropskih zemalja” kojima se podigao standard na druge iza Lukremburga blagodareći milosrđu EU-ovog milosrđa: ”862.414!”
I zamislite, ta ”šačica”, ti do juče ”najsiromašniji”, ”glasali su protiv ratifikacije Lisabonskog ugovora!” I zamislite, ”otrovni ujed” ”šačice” dojučerašnjih ”najsiromašnijih” danas ”preti da baci na kolena kompletan eksperiment ujedinjene Evrope!”

U početku teksta Gejerova je EU-ovu Evropu nazvala: ”Majkom Evropom”! U ostalom delu teksta Gejerova naziva EU-ovu Evropu: ”Nova Evropa”!

Do sada se u američkim medijima nije ni video ni čuo taj termin. Ima se utisak da su se čak i profesionalni debili-naklapanti (hteo sam da kažem ”debeli naklapanti” pa nisam slučajno pogrešio) poput Bože i Ksavijera – da se namerno uzdržavaju da upotrebe termin ”Nova Evropa”. Moj je utisak, ponavljam, samo utisak, da se uzdržavaju zato da ne bi pre vremena otkrili svoje karte: ”Nova Evropa” isuviše potseća na novotarca Gebelsa, zvučalo bi to isuviše identično kao na gestapovskim (a i ljotićevskim) plakatama tokom nemačke okupacije, zvučalo bi nekako isuviše rajhovski (nema više ”arhaično” izuzev arhaičnosti Trećeg R), zvučalo bi čak, Bože prosti, kao nekakav ”Novi Jerusalim”.

Ali, iako Gejerova mora da zna da još ima živih i živahnih koji se sećaju i onoga što je zabranjeno da se pamti, kao što je nas (male, niže, beznačajne i bespravne) sa rasističkim prezirom gurnula u ponor, tako sada i Irce… ko ste, bre, vi, ”arhaičari”, da trujete uzvišeno:

”Kada sam poslednji put razgovarala sa izvanredno sposobnim španskim diplomatom Ksavijerom Solanom, ministar spoljnih poslova ”Nove Evrope” mi je u njegovoj kancelariji u Briselu”, (shvatate kakva čast, primio je u ličnu njegovu kancelariju!) – dakle, ”objasnio kompletan (EU) eksperiment!”

I to, u ličnoj kancelariji, objasnio joj je: ”Elegantnim terminima!” Baš tako piše, kunem vam se: ”Elegant terms!”
”EU nije jedna zemlja već grupa zemalja sa zajedničkim istorijskim razvitkom. Ponekad su bile istorije razlika i ratova, ali danas… rat ne dolazi u obzir – bar ne između članica. Zato što ćemo unutar EU imati institucije koje su zajedničke, tako da ćemo umesto sukobljavanja rešavati probleme”.

Naravno da rat ne dolazi u obzir! Naravno da će se umesto ratovima problemi rešavati kroz institucije. Sve antisrpsko rešeno je kroz institucije. Sa mržnjom, naravno. Kad razmislim, možda je i dobro da sam pogrešio ono o debilitetu… da li ste obratili pažnju? ”Zajednički istorijski razvoj”?
U jednini!

Mnogo što šta nam Solana tom jedninom kaže: Jedan razvoj. Jedna istorija. Uravnilovka? Ne! Nego uravnilovka zasnovana na političkoj podobnosti! I dvostrukim standardima! Sve zasnovano na nemoralnoj mržnji. Nacionalnoj. Nacionalističkoj. Fašističkoj. Religioznoj. Apsolutističkoj. Rasističkoj. Netolerantnoj.

I tako, nastavlja mali Marksov šraf a zaboravlja da je Marks umro pet godine pre nego što je prva sijalica začkiljila na planeti. Nema veze, čim ga Gejerova elegantnog citira to znači da zna šta govori:

”Mnoge granice će iščeznuti, ne samo fizičke, već i mentalne. Ovo je kuća mira, ne kuća konfrontiranja.”

Srbiji granice iščezavaju. Nema veze što još nije članica. Znači tako mora da bude. A to što su institucije rešile probleme slanjem bombardera (zamalo da opet namerno pogrešim pa da umesto ”l” napišem ”r” u ”slanjem”) – ni to nema veze. I to mora tako da bude.

Gejerova mnogo voli izraz ”elegantan”. Upotrebljava tu reč takoreći u svakom članku. Najčešće u odnosu na muškarce. Od Taćija i Solane do Dr. Tuđmana svi su, kaže Džordži, bili ”elegantni”. I Olbrajtova u spavaćici takođe je bila ”elegantna”.
Ali… upotrebljava Džordži reč ”elegantan” takođe i u odnosu na misli. Na primer za globalističko rezonovanje Zbignjeva Bžežinskog da svet treba da vodi Komitet (možda je i Prezidijum, ne sećam se baš tačno) razumnih i inteligentnih ljudskih bića, Džordži naravno smatra ”elegantnim!”

U odnosu na čuvene muškarce njen drugi čest izraz je ”handsome”! To se valjda prevodi ”privlačan”. Tičke je, sećam se, bio ”very handsome”!

Najverovatnije da je Gejerova toliko nadojena dubokomislenošću svog obrazovanja koje je očigledno prevashodno austrougarskog tipa – a baš zbog tog porekla ona svoje znanje smatra dubokomislenim – te je zbog porekla njene dubokomislenosti njena isključiva sposobnost da prepoznaje elegantnost u ličnostima koje sreće i u mislima koje čuje.
I tako, na suprot šačici siromašaka i otrovnjaka, ona je apsolutno za Lisabonski Ugovor:

”Ugovor je već potpisan od strane 27 lidera i ratifikovan od strane 18 nacionalnih parlamenata!”

Zvuči gordo… šteta što nije srela Penezića pa da i njemu kaže da je ”elegantan”. A zvuči gordo zato što će ”Ugovor od Evrope stvoriti glavnog igrača na svetskoj sceni!” Ko šiša otrovnjake – ”Nova Evropa” ”glavni igrač na svetskoj sceni!”
”Sa stalnim zvaničnim predsednikom i šefom za spoljnu politiku!”

”Koji bi imali stvarnu moć!” Naravno ”i kompletan EU diplomatski servis” za sprovođenje te ”stvarne moći!” Gejerova je za odbacivanje irskog ”ne”!

Irci su malecki narod i prema tome imaju pravo jedino da aminuju – da aminuju šta im velike zemlje kažu i nalažu!
A pogotovo zato što su te iste velike zemlje, i to blagodareći EU, zapravo ”Novoj Evropi” – milosrdno podigle tu istu otrovnicu Irsku od jedne od najsiromašnijih evropskih zemalja na zemlju drugu po rangu posle Luksemburga!
Nije to šala. To je ostvarena u delo vizija inteligentnih – da se ”prevaziđe, drugovi kad ja vama kažem” – ”arhaično”!
Na osnovu ovakvog rezonovanja Gejerova je svom snagom za opstanak EU, koju ne smatra ”veštačkom tvorevinom” iako priznaje da EU nema ”etničke i nacionalne korene” ali, da bez obzira na to, EU ipak mora da preraste ”ekonomsku uniju kakva je bila do sada” i da preraste u ”psihološku organizaciju” o kakvoj su sanjali stvaraoci ”Nove Evrope”!
Baš bi me obradovalo kada bi bar neko od naših mmnogobrojnih stručnjaka za globalistiku pobrojao sanjare ”Nove Evrope.”

Naravno, ne dolazi u obzir da neoapsolutizam Gejerove (da ne kažem nešto drugo neo) ne može da promaši ni demokratiju, Srbiju, pa čak ni Ameriku: ”Lisabonski Ugovor će pojednostaviti donošenje odluka!”
”Daće EU snažniji glas u svetu!” ”pogotovo u odnosu na planirano proširenje unije na zapadni balkan – Hrvatska, Albanija, Makedonija – čija je stabilnost kritična za stabilnost Evrope i čije bi buduće članstvo inače bilo nemoguće!”

”Nemoguće” – ako se ne usvoji Lisabonski Ugovor!
Znači mađioničari koji vode EU planiraju pridruženje Hrvatske, Albanije i makdeonije. NATO je u Rumuniji ozvaničio Hrvatsku, Albaniju i Makedoniju da paze na Srbiju – ozvaničio ih je u ”Bedem Nove Evrope!” Baš zbog toga je Boris i razoružao Srbiju. Zato da je pazitelji lakše paze! Zato da ”Bedem Nove Evrope” bude bezbedniji! Zato će aravno i Kosova da pazi na Srbiju. Ali… važnije od svega je da je Gejerova u svom proročanskom nadahnuću ne spominje Srbiju.
Uopšte! Prema tome, kao i Irci, i Srbi su otrovnjaci.
Nikogovići.
Nisu kao Mesićevci Bedem Evrope.
Nisu kao Enverovci Bedem Pravedništva.
Ne.
Srbi su otrovnjaci kao Irci.

Međutim, upoređujući ”demokratski san” ”Nove Evrope” sa ”Američkim snom” koji je podlegao kapitalizmu, Gejerova naravno zaključuje da je prerastanje EU u političku međunarodnu silu od velike važnosti takođe i za Ameriku jer će demoratija EU pomoći demokratizovanju Amerike… Da bi to dokazala, Gejerova citira Jeremiju Rifkina iz njegove studije EU ”Evropski san”:

”Novi Evropski san rođen je iz opštih odnosa koji će prevazići individualne ekonomije; kulturnu različitost koja će prevazići asimilaciju (kao u Americi); kvalitetan život na suprot gomilanju kapitala i bogatstva; organizovano dizanje životnog standarda na suprot neograničenom bogaćenju; dubinsko shvatanje na suprot inaćenju; i”, naravno i Nataša i Latinka moraju da budu zadovoljene – ”univerzalna ljudska prava”.

Nema Utopije bez univerzalnih ljudskih prava! Ali ni bez pretnje! Gejerova završava pretnjom maleckoj Irskoj:
”Ratifikujte Ugovor jer svetu trea EU!” ”A trebate EU i vi, Irci!” (Georgie Ann Geyer, Off the track? The Washington Times, 06/22/2008)

”Kapitulacija slobode nije sloboda!”

U članku ”Glas Irske otkriva razjedinjenost u EU”, (Tom Gallaher, Irish vote reveals split in EU, The Washington Times, 06/22/2008) Tom Galaher sagledava EU na sasvim drugačiji način, i iako ne spominje Srbe i Srbiju, često se ima utisak kao da govori baš o nama.

”Ideja evropske super države sa nacionalnim parlamentima svedenim na kontejnerske trake za prosleđivanje odluka pristiglih iz Direktorata kojim dominiraju aparatčici i specijalni interesi” je zapravo ono što ”priželjkuju propagatori EU!”
”Iako su razlozi irskih glasača za njihovo ”ne” bili razni, očigledna je i nedvosmislena njihova rešenost da spreče da moćnici (iz Brisela) odlučuju o Ircima umesto irskih političara!”

Galaher smatra da iako su Irci svesni da su i njihovi sopstveni političari – poput srpskih – takođe prodati EU – da su Irci ipak ređeni da ne dozvole da ključne odluke o njima – ”donose političari u Briselu koji su još manje zainteresovani za dobrobit Irske i Iraca!”

Galaher takođe tvrdi da je za glasanje za EU parlament karakterističan užasno mali odziv glasača, i smatra da to dokazuje totalnu nezainteresovanost. On ne misli samo na Irce nego na glasače svih zemalja članica EU!
Objašnjavajući nezainteresovanost Galaher ponovo kao da govori o nama:

Niko nije zainteresovan za kandidate kojima ”dominiraju bezbojne figure koje nisu uspele da se se plasiraju na domaćim izborima!”
Zašto nisu uspeli da se plasiraju? ”Zato što su bili opsednuti propagiranjem EU!”

Umesto do dobrobiti svojih naroda i svojih zemalja, glasačima je bilo jasno da je kandidatima više stalo do ”izvanrednih usputnih profita” ako se plasiraju na pozicije ”apartčika Evropske komisije ili Evropskog Saveta” – koji nisu odgovorni lokalnom već ”širem (evropskom) glasačkom telu!”

Galaher smatra da je EU zapravo ”vrlo plodonosno lovište za ambiciozne partijske vođe koji su preplašeni zahtevima njihovih domaćih glasačkih tela, koji sanjare o mnogo većoj političkoj areni i o mnogo značajnijoj sopstvenoj ulozi” – na evropskoj areni – ”gde glasači nemaju mogućnosti da dovedu ni do kakvih promena!”

Možda treba pitati Galahera da razjasni da li misli na Božu ili na Olivera? A kad se porazmisli, da li možda misli na Čedu ili Borisa?

Ali… imena spodoba koji sanjare o slavi spodobe zaista nisu važna, bez obzira da li se spodoba koja bi ih proslavila zvala Centralni Komitet, Komesarijat, centralni Sinod. Nakaza se treba osloboditi.

U EU, tvrdi Galaher, ”Velike kompanije finansiraju političke stranke koje su nekada bile snažne i poznate a koje su sada potpuno izgubile svaku vezu sa glasačima i uošte nemaju više nikakvu podršku” – ”i preko tih danas veštačkih partija koje su ostale totalno bez uticaja” – velike kompanije koje ih finansiraju – ”ostvaruju ogroman uticaj u hodnicima vlasti u Briselu!”

Zar to ne znači da se za ostvarivanje uticaja koriste ”fantomi”?
Zar to takođe ne znači da je prema tome i uticaj ”fantomski”?

Na suprot Gejerovoj, Galaher ne zalazi u dogmatsku zaleđinu nakaze koju ona naziva ”Novom Evropom”, ali zato nemilosrdno razotkriva katastrofalne proporcije lažnosti EU:

”Jedan ogroman deo evropskog kapitala, ustvari uglavnom nemačkog, zastupa realistički pristup nedemokratskoj Rusiji zato što ima ogromne investicije u Rusiji!”

Zbog istog razloga – investicija – ”ogromne evropske kompanije lobiraju u Briselu da se Rusiji dozvoli da investira u evropsku energetiku bez obzira što se Rusija ne pridržava kapitalističkih pravila igre”.

S druge strane, Galaher nemilosrdno i sa podsmehom ukazuje ne samo na sumnjivo poreklo propagatora EU nego čak i na njihovu izričitu nakaznost:

”Predsednik Italije, nekadašnji aparatčik komunističke partije, i Daniel Kon-Bendit, predvodnik studentske pobune u Parizu 1968. godine, a danas predstavnih ”Zelenih” u Evropskom parlamentu” (kao Đinđićev i Čankov Joška Zrenjaninac) – obojica su vrlo ”nezadovoljni” što ”milion glasača drži u šahu utopijski projekat!”

Aludirajući na njihovo komunističko nasleđe Galaher ih optužuje da: ”Ni jednom od njih ne pada na pamet šta je stvarni propust EU!” I sam odgovara šta je zaista stvarna nakaradnost EU:

”Preostalih 400 miliona stanovnika EU uopšte nemaju pravo da se izraze o Lisabonskom Ugovoru!”

Očigledno ogorčen, i to s pravo, Galaher navodi da čak i Henri Kisindžer, jedan od najranijih propagatora ujedinjene Evrope, danas smatra da:

”EU nije ni izbliza dostigla viziju i odanost (odanost stanovnika prema EU) koja bi se mogla uporediti sa nacionalnim državama”.

Zato Galaher zaključuje da je EU zapravo utopija i uzurpator Evrope:

”Ako narodi Evrope budu prisiljeni na kapitulaciju” – da se odreknu svih prava i predaju ih ”vlastodršcima post-nacionalne Evrope kojom danas dominiraju nekontrolisani lobiji i interesne grupe – to će značiti ogromno unazađenje Zapadne demokratije.” (Tom Gallaher, Irish vote reveals split in EU, The Washington Times, 06/22/2008)

Da na kraju parafraziramo citat Boba Bara i Nadine Strosen iz članka o demokratiji ”Braniti slobodu ili se boriti protiv terorizma” (Bob Barr, Nadine Strossen Protecting liberties, fighting terrorism? Solutions, Two Views The Washington Times, 06/22/2008) ”Oci Amerike shvatili su da je u pitanju proces da Čovek bude slobodan od ljudi.

Zato su Čoveka kao jedinku zaštitili Zakonom o Pravima!”:

Danas je od suštinske važnosti za opstanak civilizacije da se ”Čovekova sloboda zaštiti od političara, dogmatičara, falsifikatora, manipulatora…”

Časlav M. Damjanović





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo