Вести

Ovih dana smo malo pričali o tzv. Valjevskoj vezi i njenom uticaju u današnjoj Srbiji. Pominjući „Liberalnu grupu“, setismo se Mihajlovića, bivšeg ministra policije, pa onog Andrića što je vodio

+++

Petničku školu za talente (da li je tako uzet koji dinar za informacije o talentima potrebne za odliv mozgova iz Srbije?), tu su još neki ljudi vrlo moćni u sportu i upravama sportskih klubova.

Nastavismo sa „turističkom mafijom“ (bivšim komitetlijama a posle članovima SPS, posle SPO i liberala) R.S. iz YUTA, Pirgicem iz SPO (ministarstvo), Marićem iz Nacionala, Velinkom (iz turističke agencije – vlasnicom – koja dobro troši i „pere“ ove naše budžetske pare).

Setismo se i valjevske gimnazije. Njen u Srbiji i šire cenjeni maturant je (sada) akademik Matija. Dovoljno je reći Matija. Svi znaju ko je. Kako i ne bi kada je „vladar u senci“.

Priča se da je birao patrijarha, još za života pokojnog patrijarha Germana išao je u Peć i Prizren kao sin stradalog kraljevog i četničkog oficira, (zajedno sa komunistom Milanom Komnenićem) da ubedjuje (po udbinom naredjenju?) Pavla prizrenskog da se prihvati „stolice Svetog Save“. O tome je dosta pisano.  Pričalo se i da je duhovno čedo ispovednika o. Justina iz manastira Ćelije. Sumnjamo!

Ne sumnjamo da je prijatelj osvedočenih ekumenista koji se lažno predstavljaju kao učenici i duhovna deca o. Justina.

Interesantna je i priča onih koji pamte priče profesorke valjevske gimnazije koja je ispričala kako je Matija Bećković bio „uspešan“ na maturi. Ispričala je da NIŠTA NIJE ZNAO ali je MAESTRALNO odrecitovao jednu pesmu pa su ga PUSTILI DA PRODJE.

Nagradna pitanja za čitaoce:

1. ko zna kako je Matija Bećković USPEO da postane akademik 25.4.1991., ako pre toga nije uspeo da postane diplomac?
2. ko ga je predložio (SANU li, UDBA li?)?

Ovde proverite http://www.sanu.ac.yu/Clanstvo/Clan.aspx?arg=743,

 Матија Бећковић,
Одељење језика и књижевности , редовни члан
(Сента, 29.11.1939.)
књижевник
Чланство у САНУ
Одељење језика и књижевности: дописни члан од 15.12.1983; редовни од 25.4.1991
Област рада
књижевност
Школска спрема
Матура у Ваљевској гимназији, 1958; студирао на Филозофском факултету (југословенска и општа књижевност)
Запослење
књижевник, песник
Приступна академска беседа
Богојављење : /поема/. Прочитана на свечаном скупу 12.5.1992, није штампана у издањима САНУ.
Чланство у стручним удружењима
Удружење књижевника Србије, председник од 1988-1992.
Биографије и библиографије
Год. / САНУ 91 (1984) 371-377; 102 (1995) 507-514.
Признања и награде
Октобарска награда Београда, 1970; Награда Милан Ракић (УКС), 1971; Змајева награда, 1989; Седмојулска награда, 1989; Награда Вукове задужбине за уметност, 1997; Његошева награда за књижевност, 1998; Награда Десанка Максимовић, 1998; „Драинац“, 1999 ; Годишња награда Просвете 2001. и др.

Veljko Obrenović, 14.06.2008