logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет    Аутор: Светислав Костић    690 пута прочитано    Датум: 17.06.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Duvanje u Utorak ove nedelje, dva dana pred referendum, Brisel je vec unapred reagovao na mogući NE u Irskoj, imajući pri tome u vidu od Francuske i Nemačke jednu pripremljenu i najavljenu izjavu po kojoj:

Svetislav Kostić, 16.06.2008

+++

  „ni jednoj zemlji ne pripada pravo da diktira poziciju Evropske unije“. Iako se prevashodno imalo pred očima referendum u Irskoj, pretnja je generalne i preventivne prirode. Uprkos činjenici da čak sam Sporazum predvidja plebiscit i garantuje slobodu mišljenja. Jedva se može očekivati da će EU da se odrekne „Ugovornog sporazuma“. S jedne strane jer ga vlada i tamošnje političke i ekonomske elite u Dablinu i nadalje hoće. Što je i razumljivo, kada se zna da je pravno kodifikovano šta Evropska unija jeste i da kao takva treba i da ostane.

Demontaža socijalnih dostignuća, neobuzdana konkurencija, od čega veliki profitiraju, i militarizacija EU. A sa druge strane, postoji “Plan B”. On pruža mogućnost da se slovo Ugovora provede u delo. Počev od premise da sve druge članice priznaju Lisabonski ugovor, dakle Ustav EU – pa do posebnog regulisanja za Irsku, na primer da se, kako upravo slušam na ARD programu njemačke TV, pitanje pobačaja prepusti Ircima na volju.

 Ili na kraju, ponavljanje referenduma, ključujući i manipulativna “doterivanaja” volje izbornog tela. Što nije nikakav novum u EU i njenim beogradskim trabantima. Brisel već sada radi na tome da se forsiranjem ratifikacije “Ugovora” od strane svih preostalih članica EU izvrši pritisak na Irce kojem će da podlegnu i raspišu novi referendum koji treba da se završi sa jednim DA Lisabonskom sporazumu. Kelti su u njihovoj dugoj istoriji vež oduvek naginjali da prkose imperijima. Iako i Kelti, čiji su Irci direktni etnički potomci, potiču od istih indoevropskih korena kao i drugi narodi koji današnji evropski kontinent naseljavaju – sem Madjara, Finaca, Estonaca ili Baski u Francuskoj i Spaniji – oni su se oduvek razlikovali od drugih naroda koji su Evropu naseljavali.

Tako na primjer sa današnje tačke gledišta neobjašnjena okolnost je, da su Kelti u bitkama “čovjek na čovjeka” sa legionarima Rimskog imperijuma opremljenim oklopima od obradjene tvrde i debele kože, borili tjelima golim do pojasa. A i njihove žene znale su da učestvuju u oružanim sukobima sa neprijateljima, na kojima, Keltima nije nikada manjkalo u njihovoj dugoj istoriji. Vredno podsetiti i na činjenicu da su Irci izborili oružjem u rukama svoju samostalnost u vreme kada je engleska imperija bila na vrhuncu svoje moći. Najkasnije od tada, Irci čuvaju svoju neutranlnost kao zenicu oka i ne dopuštaju da ih se uvlači u oružane sukobe i akcije koje sa njihovom ostrvskom državom ne stoje ni u kakvoj vezi. I ovaj put, simbolicno rečeno, Irac je prkosio jednoj novosvjetskoj imperiji u kojoj su objedinjeni gotovo svi karakteri njemačkog zločinačkog „Trećeg Rajha“ i negativne strane centralističko apsolutističke vladavine rasturenog Sovjetskog saveza.

Ircima se prebacuje da uzimaju pare od Brisela, a usudjuju se da uprkos donacijama iz imperijalističkog centra zadržavaju za sebe pravo da misle vlastitom glavom. Razvikani da piju viski i pivo bez pjene i ne pomišljaju da kreću u ratne i križarske pohode po drugim kontinentima. Kidaju se od smjeha vicevima na račun francuskog predsednika Sarkozia i njemačke kancelarke Merkel. Dragi Bože, kakav “nevaspitan” i evopejcima nekakav čudan, a nama koji misle svojim vlastitim glavama – nekako drag i simpatičan svjet. Kako tri godine ranije Francuzi i Holandjani odbacili EU Ustav, tako sada Irci smlaviše njegovu kopiju pod firmom Lisabonskog sporazuma, protiv volje jedne ujedinjene etablirane EU falange.

Sve velike partije u Irskoj, mediji i udruženja tamošnjih “privrednika”, sem imućnog pokrovitelja patriotske organizacije “Libertas”, navijali su za irsko DA Sporazumu. Nasuprot njima, stajala vanpartijska organizacija Libertas (sloboda) i partija Šinn-Fein, koja izrasla iz istorijske oslobodilačke IRA. U evropskom parlamenu neki parlamentarci iz Francuske i Nemačke ne ustručavaju se da zagovaraju javno da se irsko NE naprosto ignoriše i nastavi sa ratifikacijom Lisabonskog sporazuma kao da se nije ništa dogodilo. Paralele sa postizbornim evroatlantskim manipulatorima u Beogradu prosto se nameću. Svaka sličnost, ni malo slučajna. Kao i pretnje briselkih aparatčika Irskoj „izolacijom“. I to nam dodje nekako poznato kod „naših“ srpskih DeEs-sesovaca i Borisa Tadića u duplom predsedničkom izdanju da bi njegova predsednička diktatura ostala u jednom uskom krugu hermetički zatvorena.

Nešto slično moglo se takodje Irskoj da dogodi, da se očevi njenog Ustava nisu na vreme pobrinuli da se o sudbonosnim izmjenama u irskom društvu narod putem plebiscita pita. Danas se irske NO-glasače kleveće da potiču iz redova protivnika pobačaja i mrzitelja pedera i buzeranata.

I o tome se nedavno vodile u Srbiji žestoke debate o ugrožavanju prava jedne “nacionalne manjine” homoseksualaca i lezbejki u Srbiji jer se njima od većine društva osporava “pravo” da se “vole” i polugoli cjelivaju u javnosti i za ruke drže. Da se “vjenčavaju”, djecu usvajaju i odgajaju.

Irski protivnici Ustava EU titulisu se klerikalcima i nacionalistima. I to smo već slušali u beogradskim medijima, pre svega onim elektronskim koji svi duvaju u jedan evroatlantski rog. A i beogradska Politika gleda na njihove zahtjeve balgonaklono. Uprkos svim klevetama, ostaje činjenica da ubedljiva većina irskog stanovništva reklo NE Lisabonskom sporazumu i time odbili militarističku politiku EU, njenu usku kooperaciju sa Nato i protiv neoliberalne ekonomske politike.

Setimo se da je reč praktično o Ustavu EU koji je uz nekolko kozmetičkih izmjena dobio naziv Lisabonski sporazum, nakon što je isti tekst krahirao na referendumima u Francuskoj i Holandiji. Zbog toga je opozicija u Irskoj govorila o starom tekstu u jednoj novoj koverti i obmanjivanju birača. Već nakon objavljivanja privremenih rezultata referenduma u Irskoj, u kontinentalnoj Evropi započelo je lelekanje i jadanje “na Irce kao krivce” da se “Lisabonski sporazum pretvorio u staru hartiju”.

Na Onlajn “Spiegel” čitam da se “Evropa” nalazi u krizi, kao da je EU i Evropa jedno te isto. Nije istina da je “Evropa u krizi”, samo zbog toga sto su banke i koncerni doživjeli poraz. Jer prema Lisabonskom sporazumu koji ima težinu Ustava EU, kao prvo, kapitalizam je jedini privredni sistem dopušten članicama EU i obaveza svih članica da učestvuju u permanentnom naoružavanju i njegovom modernizovanju. Tek sto su objavljeni zvanični rezultati referenduma, dakle najviše forme narodne demokratije – već je nastala povika i klevetanje demokratije. Tako slušam na vestima kako to tako ne ide da manje od 3 miliona Iraca s pravom glasa mogu predstavnički za 500 miliona Evropljana da odlučuju o budućnosti EU, te kako broj Iraca ne predstavlja čak ni 1 postotak stanovništva EU.

Medjutim, ono što prodavci rogova za sveće prenebregavaju, činjenicu da od tih 500 miliona stanovništva EU ni jedan od njih nije bio ni upitan da li je saglasan da se njegov život reguliše na osnovu jednog Sporazuma u rangu Ustava, čiji sadržaj niko nije ni pokušao da mu objasni.

Ircima se moralo objasniti jer po njihovom Ustavu referendum je bio obavezan. Zbog toga se nakon debakla u Francuskoj i Holandiji i odlučilo da se sve obavlja na vladinim nivoima. Sada je kasno. Doduše, već se spekuliše o reprizi referenduma. U očekivanju da na koncu pobedi Brisel. Može se samo nadati da su Irci u dužini pamćenja istrajniji od naših Srba u Srbiji. Živi bili, pa videli.

 

Svetislav Kostić; 16.06.2008





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo