Вести

Prilog odbrani jednog od nas

Udruženje Građana ZAKONOPRAVILO

+++

NjEGOVOM PREOSVEŠTENSTVU EPISKOPU ŽIČKOM G. HRIZOSTOMU

KOMISIJI SAČINjENOJ PO ODLUCI EPISKOPA ŽIČKOG E.BR.617

Na Trojice, 2008. godine Gospodnje

Udruženje građana Zakonopravilo podstaknuto inicijativom mnogih svojih članova na konferenciji za štampu je ukazalo da će svim legitimnim sredstvima braniti svoje članove.

Ostajući dosledni gornjem stavu Upravni odbor udruženja građana Zakonopravilo u proširenom sastavu je, između ostalog, tražio i izvršio uvid u akt E br. 665 kojim se gospodin Miloje Stevanović poziva pred komisiju radi davanja potrebnih iskaza.

S’ tim u vezi želimo da naglasimo:

Gospodin Miloje Stevanović je samo jedan od nas 1.641 koji smo bezrezervno pružili podršku sveštenicima u njihovoj borbi za poštovanje odluka o Bogoslužbenom poretku Svetog Arhijerejskog Sabora i samo jedan od nas 11.000 koji smo Svetom Arhijerejskom Saboru preko Episkopa Žičkog uputili sledeći apel: “ Mi dole potpisani vernici Srpske Pravoslavne Crkve, tražimo od Sabora Srpske Pravoslavne Crkve da uspostavi jednoobraznost u služenju Svete Liturgije, čiji su poredak u poslednjih petnaestak godina narušavali pojedini epikopi i sveštenici novatori, kršeći tako propise Služebnika, Tipika, ali i Ustav Srpske Pravoslavne Cvrkve, koji kaže da su odluke Sabora za svakog pravoslavnog obavzne i izvršne (čl. 57. i 64.)

Sabor je 2006. i 2007. doneo odluku o tome kako se Liturgija ima služiti, pa su episkopi koji tu odluku nisu poštovali Saboru neposlušni i, samim tim, nedostojni vođi vernog naroda, koji su svojim naopakim radom i stavom već pocepali hiton jedinstva svetosavske srpske Crkve, uneli zabunu i razdor u narod i time ugrozili samu ipostas Srpske Pravoslavne Crkve.

Stoga tražimo da neposlušni episkopi budu od Sabora pozvani na poslušnost, a ako ostanu nepolušni Saboru da budu podvrgnuti kanonskim merama”.

Pozivanje gospodina Miloja Stevanovića na saslušanje bez nas 1.641 i bez nas 11.000 je neprincipijalan pristup i mi energično dižemo glas protiv toga insistirajući: nemamo ništa protiv da se svačija dela ispitaju, ali smo protiv toga da se u tome pravi nepravedna selekcija.

1. Saznavši preko eparhijskog zvaničnika da će gospodin Miloje Stevanović biti manje kažnjen ako se odazove usmenom pozivu, kažemo da je to užasna i neviđena sramota, jer to nije ništa drugo nego samovolja koja se želi obući u lažne haljine tobožnjeg utvrđivanja istine kod činjenice da je neko već doneo odluku. Kategorički protestujemo protiv takvih samovoljnih postupaka.

2. U samom aktu E.br.665 koji potpisuje arhijerejski zamenik i gde stoji pečat Episkopa žičkog, nalazi se neverovatna neistina (Jevanđeljskim jezikom govoreći: Laž!), jer se kaže:“ … koji su tri dana u čačanskoj crkvi Vaznesenja Hristovog štrajkovali glađu (ili bili na potpunom postu, kako su kasnije izjavljivali)“.
U vezi sa ovim tvrdimo sledeće: nikad, nigde, niko od pomenutih sveštenika niti predstavnika Zakonopravila nije izgovorio reč štrajk.

2.1) Posedujemo video i audio snimak kao i transkripte beseda koje su izgovorili sveštenici u čačanskoj crkvi.
2.2) Ninajednoj konferenciji za štampu, niujednom slučaju nije upotrebljena reč štrajk. (Iz arhive Zakonopravila i Saopštenja za javnost to se nedvosmisleno vidi.)
2.3) Odgovorno tvrdimo da gospodin Miloje Stevanović nikada nije prisustovao konferencijama za štampu niti kao predsedavajući, niti čak u publici što se može videti pažljivim pregledom video zapisa sa svih konferencija za novinare koje su održane. Takođe u vreme zbivanja u hramu Vaznesenja Gospodnjeg gospodin Miloje Stevanović nije izgovorio ni jednu jedinu reč, sa izuzetkom što je prisustvujući molitvi skrenuo pažnju grupi vernika koja je raspravljala glasno, da se u hramu Gospodnjem ne može praviti galama, jer je „ovo dom molitve, a ne razbojnička pećina“.
2.4) Insinuacije pojedinih crkvenih velikodostojnika o tome da je gospodin Miloje Stevanović jedan od idejnih tvoraca ovog postupka sveštenika, tj. podstrekač svešteničke neposlušnosti Episkopu, su najbanalnije intrigarenje i neviđena laž, što je nedopustivo ljudima pod kamilavkama, jer celoj javnosti i verujućem narodu je znano da seme ovog načina borbe protiv bezakonja u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi nije posejano u Čačku nego na Cetinju i u Mileševskoj Eparhiji. I na Cetinju i u Mileševi takav način borbe je doveo do pobede nad bezumljem i nad bezakonjem .

4. Energično ustajemo protiv zamena teza: naime sva događanja u čačanskoj Crkvi su prouzrokovana:

4.1. Bezakonjem jednog broja sveštenika koji su bogosluženja vršili suprotno propisima i suprotno odlukama Sabora;
4.2. Nekorektnim ponašanjem arhijerejskog namesnika trnavskog prema predstavnicima vernog naroda koji su mu se obratili, unapred zakazavši sastanak;
4.3. Zbog te nekorektnosti obraćali smo se tri puta Episkopu žičkom, ali su eparhijski činovnici pokazali neviđenu obest i samovolju, a Episkop nije pokazao dobru volju da nas primi, da nas sasluša i da zajednički pokušamo da nađemo izlaz iz nastale situacije. Prema tome: Bezakonje i ponašanje Crkvenih zvaničnika je dovelo do događaja, a ne obrnuto, kako se ovim procesom pokušava zametnuti trag istini.

Tvrdimo: taj pokušaj zamene teza neće proći!
I upozoravamo: taj pokušaj bi se mogao kao bumerang vratiti njegovim scenaristima! Upozoravamo da odgovornost za predstojeće događaje snose isključivo scenaristi ovog sramnog procesa.

5. Upozoravamo naše duhovne vođe da su, pred prepunom čačanskom crkvom, vernog naroda, naš ministar, gospodin Velimir Ilić, i gradonačelnik Čačka zamolili verni narod na korak dobre volje (tj. da prestane sa molitvenim okupljanjem i strogim postom) govoreći:

„Vladika će za koji čas, to je tvrdo obećao, povući svoje akte o premeštanju sveštenika, a na majskom zasedanju Sabor će se izjašnjavati ponovo o načinu bogosluženja i kako Sabor bude odlučio, tako će biti u celoj eparhiji!“

Poverovali smo našem Episkopu, ministru i gradonačelniku i odustali od namere da se masovno pridružimo sveštenicima u molitvenom stajanju bez uzimanja hrane, jer je Episkop dao reč. Sabor bi! I na Saboru se o bogosluženju kaza:

“ U cilju, pak, očuvanja vekovnog molitvenog predanja i živog svedočenja Crkve u savremenom svetu, Sabor je potvrdio svoj stav u pogledu služenja svete liturgije i drugih bogosluženja, u duhu vekovnog liturgijskog predanja naše Crkve“.

A mi kažemo: Preosvećeni Vladiko, držimo Te za reč! Neka Tvoje da, bude da!!!

6. Dakle, gospodin Miloje Stevanović nijednim jedinim gestom nije imao „učešća u podsticanju protojereja Miroljuba Jovanovića, protojereja Dragana Nikitovića i protonamesnika Gorana Jankovića da ne izvrše odluku Episkopa žičkog…“ iz sledećih razloga:

6.1. Navedeni sveštenici nisu maloletni, već iskusni duhovnici.
6.2. Navedeni sveštenici su duhovni učitelji mnogih, pa je zaista neverovatno da bi njih o tome, šta će oni činiti, mogao učiti laik.
6.3. Niko, nigde i nikad nije utvrdio da postoji delo neposlušnosti, navedenih sveštenika. Budući da ne postoji delo neposlušnosti (ne postoji takva presuda), te shodno tome, dakle, ne može postojati ni delo podstrekivanja na nešto što ne postoji.

7. Suprotno optužbi, gospodin Miloje Stevanović je upućivao apele, molbe, preklinjanja, molitve, klečući, čak i plačući… upozoravajući na moguće posledice, ali su svi njegovi vapaji ostali neuslišeni pred gordošću i nemilosrđem nadležnih sveštenih lica.

Napominjemo, neki sveštenici, kojima literatura nije baš jaka strana, pokušavaju da osude gospodina Miloja Stevanovića za iskaze pojedinih junaka iz njegovih pisama. Ne rugajući se njihovom neznanju ukazujemo da se o upravnom govoru uči još u osnovnoj školi, te da iskazi junaka priče, crtice, bajke, pesme, pisma, romana … ne znače da iskaz tih junaka predstavlja stav pisca.

Naprotiv: stavovi junaka su često suprotstavljeni stavovima pisca, a on ih navodi radi polifonične potrage za istinom. Gospodin Miloje Stevanović je glasove naroda uobličio u formi tzv. skaza (prosto narodnog pripovedanja), ali njegovi lični stavovi dati su kao uvod i zaključak tekstova, i oni su uvek poziv na hrišćansku ljubav i mir, ali pod jednim uslovom – da se očuva vernost svetosavskom bogoslužbenom predanju i odlukama Svetog Arhijerejskog Sabora SPC. Iz istorije književne kritike poznato je da su najneuspeliji pokušaji tumačenja proisticali iz nastojanja da se osobine junaka pripišu samom piscu. Tako su, na osnovu lika Ivana Karamazova, pojedini tvrdili da je Dostojevski bezbožnik, a neki, na osnovu likova Stavrogina („Zli dusi“) i Svidrigajlova („Zločin i kazna“) da je pedofil.

Gospodin Miloje Stevanović nije učinio glasove naroda svojim glasom, nego je neobaveštene hteo da obavesti o tome šta se u narodu govori i kuda nesaborna samovolja u Crkvi može da odvede.

Osim napred rečenog, želimo komisiji i Njegovom Preosveštenstvu Episkopu žičkom, predstaviti gospodin Miloja Stevanovića iz blizine, onako kako ga mi vidimo u njegovom svakodnevnom životu i ponašanju, a ne onakvog kakvim ga lažno pokušavaju predstaviti oni koji čine bezakonje.

Prvo: Gospodin Miloje Stevanović spada u veoma revnosne hrišćane koji redovno posećuje bogosluženja svake nedelje, svakog praznika i svake subote. Osim toga, cela njegova porodica služi u tom pogledu kao primer blagočestive hrišćanske porodice. Upućujemo komisiju da ove navode proveri kod sveštenstva čačanske crkve, kao i u manastirima Vavedenje, Vaznesenje, Jovanje, Preobraženje, Blagoveštenje, Uvac, Jazak i brojnim drugim.

Drugo: Gospodin Miloje Stevanović je istaknuti hodočasnik. Obišao je mnogobrojne svetinje širom pravoslavnog sveta, uključujući i višebrojnu posetu Svetoj Gori, kao i hodočašće u Svetu Zemlju.

Treće: Gospodin Miloje Stevanović je poznat kao svojevrstan misionar:

– mnoge je priveo našoj svetoj Crkvi;
– mnogi su se blagodareći njemu i njegovoj porodici krstili, venčali, osveštali svoje domove, počeli da slave krsne slave …
– neki su skinuli petokrake sa spomenika svojih predaka i stavili krstove i priredili opela svojim precima koji su kršteni, a potom sahranjeni u komunističko vreme bez opela;
– svuda i na svakom mestu širi hrišćansku ljubav i hrišćansku veru, pre svega svojim ponašanjem i svojim mnogobrojnim besedama.

Četvrto: Gospodin Miloje Stevanović je veoma poznat kao čovek milosrđa:

– udeljuje prosjacima i pomaže siromahe;
– priređuje mnogobrojne trpeze ljubavi po Crkvama i Manastirima što se može proveriti u brojnim svetinjama kao što su: Uvac, Dubrava, Kamenac, Jazak, Dubočica, Vavedenje, Vaznesenje, Jovanje, Nikolje, Blagoveštenje, Preobraženje, Manastir Svetog Nikole kod Pirota, Goračići, Klisura, Voljavča …

Peto: Gospodin Miloje Stevanović spada u velike dobrotvore što se vidi iz sledećih dokumenata:

1. Gramata Patrijarha srpskog Pavla;
2. Testament o darivanju kuće i imanja braći Milošu i Petru deci izbeglicama iz Hrvatske;
3. Odlikovanje Episkopa žičkog Stefana;
4. Zahvalnica Episkopa žičkog Stefana;
5. Gramata priznanja Episkopa žičkog Hrizostoma 2005. ;
6. Gramata priznanja Episkopa žičkog Hrizostoma 2007. ;
7. Zahvalnica Duhovnog centra „Dr Nikolaj Velimirović“;
8. Zahvalnica Radoslava Milinkovića (sadašnjeg namesnika trnavskog);
9. Zahvalnica manastira Sv. Jovana Krstitelja;
10. Zahvalnica crkve Rođenja Presvete Bogorodice.

(slede: fotokopije navedenih dokumenata)

Šesto: Gospodin Miloje Stevanović je veliki čuvar narodne tradicije i baštine:

– napisao je knjige: „Kazivanja“ i „Čaša Obradova“. Pripremio je za štampu: „Knjigu
predaka“ ; „Priče i komendijanja iz Stevanovića džemata“.
– obnavlja srpska pravoslavna groblja kao što su Čergovište i Ružičića groblje u
čemu je angažovao najstručnije ljude, konzervatore, istoričare umetnosti,
etnologe, vajare i druge;
– sakupio je zbirku od nekoliko stotina drevnih predmeta koji su svojevrstan mali
muzej starina koji svedoče o životu, običajima i trodoljublju naših predaka;
– spašava od propasti brojne objekte, autentične srpske arhitekture i započeo je
preseljavanje nekih od njih u okolinu Čačka gde planira izgradnju Muzeja pod
otvorenim nebom u cilju sačuvanja naše tradicije.

Sedmo: Gospodin Miloje Stevanović afirmiše vrednosti pravoslavlja i širi našu veru preko sredstava javnog informisanja.

Osmo: Kao privrednik gospodin Miloje Stevanović čini brojna dobročinstva pomažući mnoge početnike, brojne poljoprivrednike, zanatlije da krenu u sopstveni biznis obezbeđujući im plasman njihovih proizvoda. Napravio je mrežu kooperanata kojima je od ideje do realizacije požrtvovano pomogao, pa je na taj način nekoliko stotina ljudi obezbedilo egzistenciju svojim porodicama.
Osim toga u njegovoj firmi radi preko 80 ljudi. I u svojoj firmi vrši svojevrsnu misiju.

Deveto: Gospodin Miloje Stevanović je požrtvovani čuvar Svetosavskog Predanja.

– duži niz godina nesebično pruža pomoć u organizovanju duhovnih tribina i drugih manifestacija koje čuvaju tradiciju i duhovnost;
– dao je nesebičan doprinos ispravljanju bezakonja u našoj eparhiji u vezi sa nepoštovanjem odluka Sabora i svetootačkog Predanja vodeći brojne hrišćanske razgovore sa mnogim jerejima koji su odstupili od predanja i pišući im pisma u cilju vraćanja reda i poretka u našu Svetu Crkvu odnosno u bogosluženja.
Zakonopravilo je deo tog njegovog truda sabralo u brošuri „Ne pomiči stare međe“

Deseto: Gospodin Miloje Stevanović je jedan od nas, koji je doprineo da se formira udruženje građana Zakonopravilo koje je zvanično registrovano da svoju aktivnost obavlja na teritoriji cele Republike Srbije, a čiji ciljevi i zadaci, između ostalog, jesu: „Negovanje i čuvanje tradicije srpskog naroda i razvijanje svesti o svetootačkom predanju u oblasti pravoslavne dogmatike, svetih kanona i bogosluženja, što je formiralo kulturnu matricu srpskog naroda kroz vekove.“(čl.2.t.7. Statuta UG Zakonopravilo)

Jednom rečju, Udruženje Zakonopravilo gospodina Miloja Stevanovića smatra dobrim hrišćaninom, čestitim i milostivim čovekom, misionarom, dobrotvorom, požrtvovanim privrednikom, primerenim roditeljom i dedom, čuvarom tradicije srpskog naroda i vernim i odanim čuvarom svetootačkog Predanja.

Molimo se Bogu Svevišnjem da rodu našem podari što više takvih ljudi. I molimo se Bogu da što više takvih ljudi pristupi našem udruženju Zakonopravilo.

ZAKLjUČAK

Polazeći od napred rečenog izražavamo svoju ogorčenost, svoju zbunjenost procesom protiv gospodina Miloja koji se vodi pred eparhijskom komisijom i tvrdimo da je to još jedan pogrešan i nemudar potez koji nikakvog dobra neće doneti ni narodu našem ni našoj Svetoj Crkvi. A može biti da će proces protiv gospodina Miloja Stevanovića (naglašavamo: jednog od nas 1.641, odnosno jednog od nas 11.000 koji smo u jednomisliju sa njim) ojačati redove vernog naroda u zalaganju za poštovanje svetootačkog Predanja.

Zato molimo komisiju i Njegovo Preosveštenstvo da umesto što proganja one koji se bore za red i poredak, kakav je gospodin Miloje Stevanović, da se radije pozabave onima koji samovoljom svojom i bezakonjem svojim gaze sabornost Srpske Pravoslavne Crkve i narušavaju njeno jedinstvo, ne poštujući odluke Sabora, propise Tipika, Služebnika, Ustava SPC, niti svoje zakletve, unoseći haos, zbunjenost i nezadovoljstvo u verni narod.
Formirali smo radnu grupu,sastavljenu od stručnjaka, privrženih crkvi, koja će pratiti proces u postupku protiv gospodina Miloja Stevanovića i pružati mu pravnu pomoć i preduzimati sve legitimne mere, o čemu će biti obaveštavana javnost putem svih mogućih medija kao javnih glasila.

Ta radna grupa će o svom radu i rezultatima sačiniti izveštaj koji će se uvrstiti u dnevni red Sabora udruženja građana (saglasno čl.7. Statuta) koji će se održati na nivou Republike Srbije.

Za Zakonopravilo

M.P. ____________________

Na Duhovdan, 2008.godine Gospodnje.