Вести

Draga braćo i sestre, mir u Hristu želim vam! Nedavno sam razmišljao o jednom neprijatnom događaju koji se desio pre par meseci, kada sam diskutovao situaciju Slobodne Srpske Pravoslave Crkve u Australiji.

Anonimni vernik, 13.06.2008

+++

Ono što je taj događaj učinilo neprijatnim bila je duboka žalost zbog stava jedne osobe, punog nerazumevanja osnovnih načela slobode i odgovornosti koji su nam sam Bog, Hrist i Apostoli ostavili, a i strah da takav način ražmišljanja još više razjedini ionako nesložnu Srpsku zajednicu u Australiji.

U početku, nisam tom događaju pridodao mnogo značenja. Pretpostavljao sam da je to stav jednog individualca, i da to nije rasprostranjen stav u našoj zajednici. Na veliku žalost svih nas Srba, čini mi se da taj stav nije toliko redak koliko sam prvobitno mislio. Čitanje raznih članaka i komentara na ovom sajtu, kao i razgovor sa mnogim Srbima u Australiji i parohijanima raznim Crkveno-Školskih Opština (CŠO) doneli su mi bolji uvid u način razmišljanja naše dijaspore. Stav koji me brine je taj da Vladika ima opštu kontrolu nad svim parohijanima Pravoslavnih CŠO u Australiji (i materijalnu i duhovnu), i da nepošlusnost Vladici donosi prokletstvo – a da slepa poslušnost oslobađa čoveka od odgovornosti, i samim time greha – jer ako Vladika greši, greh samo na njega pada.

Verujem da ste većinom upoznati sa naređenjima i klevetama Vladike Irinija Dobrijevića, gde se oštro osuđuje protivljenje svakog njegovog naređenja, čak i ako je ono anti-Ustavno ili pak ako ono nije duhovnog karaktera (pogledajte priložene kopije za primere njegovih saopštenja). Mnogi starosedeoci čiji su očevi hleb od usta odvajali da bi se Crkve napravile izopštio je iz Vere, jer su postupili po svojoj savesti i odlučili da ne poslušaju Vladičina naređenja.

Da li je Vladika u pravu ili ne što se tiče njegovih zahteva, neću diskutovati – to nije tema ovog članka. Mnogo je članaka već napisano na ovom sajtu gde se u detaljima objašnjava spor između Vladike Irineja i  Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve u Australiji. Glavna tema ovoga članka je nerazumevanje Hristovog (a samim tim i Pravoslavnog) učenja i osnovnih načela slobode misli i govora od strane Srpske dijaspore u Australiji. 

Sveto Pismo nas opominje: „Ovako veli Gospod: Da je proklet čovek koji se uzda u čoveka, i koji stavlja telo sebi za mišicu, a od Gospoda odstupa srce njegovo. Blago čoveku koji se uzda u Gospoda i kome je Gospod uzdanica.“ (Jeremija 17,5.7)

Na žalost, mnogi Srbi slepo veruju svemu onome sto Vladika Irinej kaže i zapovedi, uopšte ne razmišljajući o smislu onoga što je rečeno (ili naređeno). Ne uzdaju se u pravog poglavara naše Crkve, našeg milostivog i moćnog Otkupitelja Isusa Hrista, ne traže od njega da im on očisti srce i ispravi misli! Ne izučavaju Božju reč, ne bi li saznali Božji karakter, i šta je suština istinskog Pravoslavlja.  Takvi ljudi misle da dovoditi u pitanje ono što Vladika zastupa znači dolaziti u sukob sa samim Bogom! Oni poistuvećuju Vladičinu reč, reč grešnog ljudskog bića kao što smo i ja i ti, sa reču nepogrešivog Boga, našega nebeskoga Oca, čiju mudrost plitki ljudski um nije u stanju niti približno dokučiti …

Saopštenje Irineja (broj 3)

Saopštenje Irineja (broj 2)

Saopštenje Irineja (broj 1)

Braćo Srbi, zar ne mislite da je svaki čovek odgovoran, ne da se kocka sa potencijalnom ispravnošću svoga (ili nečijeg) verovanja, već da razumno preispita da li je to verovanje ispravno? Zar za to nije odgovoran i pred drugim ljudima, da ne bi promovisao zabludu, a i pred Bogom koji mu je dao razum i ličnu odgovornost za sopstveno mišljenje i postupanje? Ne uzima se zdravo za gotovo …

Dakle, ako Vladika greši (a pogrešiti mora, jer i on je čovek), da li je pravedno da ga i mi slepo slušamo i sami grešimo? Ne činimo li i mi greh, ako tako postupamo? Razum, volja i savest koju nam je Bog dao nas osvedočavaju o grehu – ignorisanje našeg razuma i savesti, ne misliti o ispravnosti dela i prebacivanje odgovornosti na Vladiku (ili bilo koje druge autoritete), ne samo da nas neće spasiti od prokletstva – nego će nas u njega i dovesti!  Prokletstvo nastaje onda kada postupimo u suprotnosti sa Božjom voljom, a ne od suprotnosti volje jednog čoveka!

Zar već nismo kao nacija iskusili gde dovodi slepo pokoravanje autoritetima i neodgovornost uma? Zar nam 60 godina komunističke represije nije pokazalo kuda vodi taj put? Zar nismo izvukli lekciju iz svega toga što nam se dešavalo u prošlosti? Uvek isuviše kasno priznajemo da smo bili prevareni, i one koji su nas u pravo vreme opominjinali – brzopleto proglašavali neprijateljima i izdajnicima.

Plod komunističke represije je svima nama dobro poznat, a Sveto Pismo nas lepo opominje:

„Po rodovima njihovim poznaćete ih. Eda li se bere s trnja grožđe, ili s čička smokve? Tako svako drvo dobro rodove dobre rađa, a zlo drvo rodove zle rađa. Ne može drvo dobro rodova zlih rađati, ni drvo zlo rodova dobrih rađati. Svako dakle drvo koje ne rađa roda dobra seku i u oganj bacaju. I tako dakle po rodovima njihovim poznaćete ih.“ (Matej 7,16-2)

Slepa poslušnost ovozemaljskim autoritetima odlika je Katoličke Crkve, a ne prave Hrisćanske i Pravoslavne Crkve! Neznanje nas neće spasti – razum, savest i volja su nam već dani da sami prosuđujemo šta je pravedno, a šta nije. Ako slepo slušamo autoritet, šta nas čini boljim od samih nacista, koji su pobili stotine hiljada Srba za vreme Drugog Svetskog rata (i milione pripadnika drugih nacija i Jevreja). Kada im se sudilo u Nurembergu, svaki oficir je prebacivao odgovornost za svoja zlodela na svoj autoritet, kao da su oni apsolutno nevini u svemu tome. Da li ih to opravdava, prosudite sami …

Takođe, zabranjivanje slobode misli i govora, i uskraćivanje prava na svoj stav ne samo da nije Pravoslavno, nego je satanističko! Sam Bog ne utiče silom na našu volju da bi mu služili – to nije njegov karakter, kao što to sotona želi prikazati. Bog je svima nama dao slobodu; sam Bog je posadio drvo poznanja dobra i zla da bi čoveku pružio slobodu izbora. Iako će svako da odgovara pred Bogom za svoj izbor, sam Bog nikada ne lomi ničiju volju da bi ga primorao da ide pravim putem.  On želi da ga mi izaberemo, i da mu služimo iz ljubavi – a ljubav nikada ne bi bila ljubav kada bi uskraćivala slobodu izbora. U pravoj ljubavi NEMA prinude. Carstvo ljubavi ne priznaje prinudu, jer prinuda je atribut carstva tame. Ljubav koja se nameće nije ljubav. U samom Svetom Pismu je napisano kako nas je Bog stvorio na svoj lik. On nas istinski voli, i zato želi da mi dostignemo najviši stupanj razvoja. Iznuđena pokornost sprečila bi svaki razvoj našeg uma i karaktera, i napravila bi od nas ništa više no obični stroj!

Prema tome, kada sam Bog ne lomi nikoga da bi mu služio, ko smo pak mi grešnici da brutalno namećemo drugima svoju volju, pa čak i ako posedujemo veliki autoritet?! To je totalno suprotno karakteru našega nebeskoga Oca!

Zato, ne plašimo se izopštenja iz Vere, jer niko nas ne može izopštiti iz Vere, sem nas samih! Nas Iskupitelj, Isus Hrist, Sin Božji, koji je strašne muke podneo da bi nas spasio od greha je uvek tu za nas! Njegova beskrajna ljubav daleko nadmašuje i ljubav majke prema svom detetu:

Može li žena zaboraviti svoje dojenče, da se ne smiluje za čedo utrobe svoje? Pa kad bi koja i zaboravila, tebe ja zaboraviti neću. (Izaija 49,15)

Isus Hrist, sin Božji, je pravi poglavar naše Crkve, a ne svakojaki svetovni autoriteti. Hrista treba da slušamo, jer On je Put, Istina i Život! Ugledajmo se na njegov karakter, jer je to takođe i karakter našega Stvoritelja – Hrist je na zemlji odslikavao karakter njegovog (a i našeg) Oca. On uvek govori za naše dobro, i on je taj koji nas blagosilja, jer nas voli! Svoju ljubav pokazao je na krstu, uzeći na svoja leđa sve naše grehe, da bi smo u Njemu imali novi život po Veri! Obratimo se ka njemu, i on nas nikada neće odbiti:

„Zato još govori Gospod obratite se k meni svim srcem svojim posteći, plačući i tužeći, i razderite srca svoja a ne haljine svoje i obratite se ka Gospodu Bogu svojemu, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i kaje se oda zla. Ko zna neće li se povratiti i raskajati se i ostaviti nam blagoslov.“ (Joil 2,12-14)

„Ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših. I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašega, i daću vam srce mesno. I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete. I bićete mi narod i ja ću vam biti Bog.“ (Jezekilj 36,25-28)

Neka vas Bog blagoslovi, i njegov Sveti Duh vodi!

Anonimni vernik; 13.06.2008