Вести

Gogoljev Čičikov kupuje “mrtve duše“. U Srbiji su ovih dana aktuelne: prodate duše. Ma, svi smo mi znali ko su “socijalisti“ u zemlji Srbiji. Ispašće na kraju da će se nekima i posrećiti što ih svojevremeno nisu pohapsili i lustrirali.

 Igor. M.Đurić; 13.06.2008

+++

Ipak, od tog “socijalističkog“ morala, ponašanja i trgovine pristojnome svetu (kojeg je malo u Srbiji) se po malo gadi. Po malo više. I samo pristojnim ljudima. Ostali, političari, se ubiše ko će više da im se dodvori. Šta se sve čuje u tom ulizivanju: teško je i ponoviti. Neko bi rekao: “nije to dodvoravanje, to je politika koja sama po sebi zahteva kompromise“. E, pa to vidite, kak vam budem kazal, drugovi i drugarice, nije istina, vam boga imperijalistićkog. Na delu je ogoljena borba za vlast i ništa osim toga. Za tu vlast su svi političari u Srbiji spremni da plate svaku cenu i da urade svaku gadost. Pa vidite i sami da kod njih uopšte ne postoje nikakve granice preko kojih oni nisu spremni da pređu da bi se domogli vlasti i privilegija. Taman pomislite da je negde kraj a oni nanovo pomere graničnike pristojnosti, objašnjavajući to nekakvim kretenskim razlozima i objašnjenjima držeći valjda i sve nas za kretene. Svi su isti. Dakle, nema granica, nema razlika, nema prostora za neko poboljšanje. Svi su isti. I siti. Potpuno isti. I presiti. I svi su loši, i žele samo vlast i privilegije vlasti. Samo su nijanse u pitanju. I retorika. I kilaža.

Tadić se samozadovoljno cerekao na Glavnom odboru svoje stranke govoreći da sa Koštunicom sigurno neće zbog čega je bio pozdravljen aplauzom podrške, a da sa Dačićem hoće (opet uz cerekanje) a za šta je, takođe, dobio odobravanje od auditorijuma. Ti ljudi zaista treba da se upitaju: od kud su došli, gde su sada i u kom pravcu se kreću?!? Ja možda imam jedno objašnjenje. Znaju oni da Koštunica može još jednom da se uzdigne (i ako je mnogo šansi propustio i mnogo pogrešnih poteza povukao) kao onda kad je Miloševića pobedio, a kada narodu uskoro ponovo voda dođe do grla. Koštunicu kao ozbiljnog potencijalnog protivnika zato treba napadati. Sa druge strane, znaju da im od Dačića ne preti ozbiljna opasnost, da je to pajac koji je koalicijom sa žutima zapečatio budućnost stranke i potpisao joj političku smrtnu presudu. Ali, kakve koristi će Srbija imati od toga što će se ujediniti pokvarenjaci sa pajacima?!?

Međutim, Nikolić i Koštunica treba iz svega da izvuku neke zaključke i pouke. Više je nego jasno da Tadić ne bi bio ovoliko hladnokrvan, samoveren i toliko čekao da se obrati socijalistima da već ranije nije imao dogovor sa njima i njihovo obećanje da će sa njim. Dačić je dakle, sve vreme, zamajavao narodnjake ali i javnost, kao i svoje članstvo koje se neće lako pomiriti sa činjenicom da se pravi koalicija sa dojučerašnjim dželatima stranke i članstva. Isto će proći i Tadić sa njime. Isto će proći i Dačić sa Tadićem. Isto bi prošli i sa “narodnjacima“. U Srbiji nema pravila osim jednog: da nema pravila. Poetna je u tome da kad god se prave neprincipijelni savezi i političke trgovine tu nema ničeg i za nikoga dobro. Zatim, sledi i ona narodna: “ko sa decom spava popišan se budi“. Dačić je od početka znao sa kime će ( a taj neko je imao više da ponudi ili više mogućnosti da uceni) ali je morao zbog svojih birača koji neće ni da čuju za “žute“ da malko glumi. Nije mu uspelo. Već sam čuo od nekih ljudi bliskih mojoj porodici koji su od 1990-te stalno glasali za SPS da ukoliko Dačić pređe kod Tadića taj glas više neće nikada dobiti pa taman da vaskrsne i sam Sloba.

Šta god da se dogodi (a već je izvesno šta će to biti) Srbija će dobiti Vladu kakvu zaslužuje. Žao mi je jedino zbog te podele vlasti (bilo koje i od koga) što opet mnogi neće dobiti on što zaslužuju. Štitiće ih ministarska mesta i imunitet od krivične odgovornosti. Ali, to je to, to će biti vlast kakvu je Srbija izabrala. Tako je Srbijo!!! Spremi se!!! Ideš u Evropu!!! “Drim tim“ koji će te tamo povesti igraće u sledećem sastavu: Krkobabić, Dačić, Palma, Drašković, Čanak, Dinkić, Đelić, Ugljanin, Pastor, Haljimi, Jovanović. Selektor ekipe je američki ambasador u Srbiji: Manter. Trener: Tadić. Rezervni igrači: Solana, Ren, Rupel, Tači, Mesić…… Spremi se Srbijo!!! I srećan ti put!!! I… nek ti je Bog na pomoći.

Pravi dobitnik ovih izbora (ako je to moguće u Srbiji) biće oni koji sada budu uspeli da izbegnu da učestvuju u vlasti. Svi ostali će izgubiti: i nova vlast, i narod (ali narodu je svejedno, on svakakao gubi ma ko da bude u Vladi). Ko ostane u opoziciji, obzirom na to šta čeka Srbiju u narednom periodu, najviše će profitirati. Druga je stvar što je radikalima već dosadilo da budu večita opozicija i što se nekima iz DSS-a (pogotovu “drugoešaloncima“: Upravi odbori, Beograd i lokalna vlast po unutrašnjosti) usladila vlast pa sada ne bi da je napuste ni po koju cenu. Što se tiče mene, i dalje čvrsto i principijelno stojim na poziciji i stavu da je izbore  dobila ona grupacija koja sakupi 126 i više poslanika. I tu nemam nikakvih dilema. Kome god to bude uspelo nema mu se šta proceduralno prigovoriti nego se mora priznati ta većina. Priča o tome na koji se način napabirčila većina uopšte nija važna za suštinu. Jer, ta priča, kakva god da jeste, ne govori toliko o onima koji su kupovali već više o onima koji su se prodali. A, ako ćemo pošteno, ti o kojima govorimo bi se prodali u svakom slučaju- kojoj god opciji prišli.

I šta god da se desi, ko god uzeo vlast, Srbiji se ne piše dobro. Dobro je jedino da se ovo češće pomene a ne bi li se dozvali pameti. Izgleda da je došlo “caru do duvara“. “Eksperti“ koji su vodili srpsku ekonomiju zadnjih osam godina (a ni oni pre njih nisu bili ništa bolji, ali ni gori) izgleda da i nisu baš toliki stručnjaci kakvim su se predstavljali. Oni su jednostavno trošili pare od privatizacije ili su se zaduživali i tako su bili likvidni, tako su isplaćivali budžetska potraživanja. Još su sebi i mnogim činovnicima podigli plate do neslućenih visina o kojima ostali radnici i nezaposleni mogu samo da sanjaju. Sada je izgleda presušilo. Iskomplikovali situaciju izbori pa se nije stiglo prodati ono što je ostalo. A “eksperti“ ne znaju da rade kad im kase nisu pune. Kada sam pre neki dan čuo guvernera Narodne banke Jelašića (a to je juče ponovio i ministar ekonomije Cvetković) kako govori da budžet neće izdržati potraživanja  ukoliko se nešto krupno ne proda (NIS, na primer): sve mi je bilo jasno. Sa takvim ljudima kao “ključarima narodne kase“ nismo mogli ništa drugo ni da očekujemo. Kruži šala o takvima u Srbiji (ovaj narod sačuva svoj čio duh i u najtežim situacijama):

Čuva čobanin stado ovaca negde na nekoj planini, daleko, u nerazvijenom kraju. Prilegao i posmatra svoje stado. Posmatrajući, tako, filozofski na svet oko sebe on spazi nekolicinu ljudi kako mu prilaze. U skupim odelima, sa laptopovima, nešto gledaju. Pridigne se čiča pa im nazove “dobar dan“. Oni ga pitaju jesu li to njegove ovce? On odgovori da jesu. Onda ga oni pitaju: da li bi voleo da mu odmah, za par skundi izračunaju koliko ih ima, koliko mu mleka daju, koliko vune, jagnjadi, da ga na kraju i posavetuju šta mu valja činiti na dalje- pošto su oni eksperti za sve pa i za poljopriredu a za nagradu traže samo jednu ovcu za sebe. Čiči se to učini interesantno pa im odgovori: “zašto da ne?!“. Za nekoliko minuta ovi ljudi unesu podatke u kompjuter i eto rezultata: ima toliko i toliko ovaca, mleka, vune, jagnjadi, da bi dobio više treba da uradi “to i to“. Čiča se prijatno iznenadi, svideše mu se ti ljudi, pa im reče: “Svaka vam čast, sve ste pogodili. Za nagradu svakako izmite jednu ovcu i srećan vam put“. Kad odabraše ovcu i krenuše put grada čiča im se obrati još jednom: “Da vas pitam, jeste li iz G17+?“. Iznenađeni ljudi mu kažu:“Jesmo čiča, odkud znaš?“ “Pa uzeli ste mog šarplaninca umesto ovce“– odgovori čiča i ode u ladovinu.

Nisam ja euroskeptik zato što mislim da bi nam u EU bilo lošije nego sad. Bilo bi nam možda i bolje. Ja samo jednostavno sumnjam u dobre namere pojedinih zemalja prema Srbiji i, naravano, ne slažem se ni po koju cenu da se ujedinjujemo sa bilo kime ko nam rasparčava zemlju i pod ponižavajućim uslovima. Ne verujem ni u dobre namere vajnih “evropejaca“ u Srbiji znajući kakvoga su karaktera i morala. Ma ‘ajte molim vas, otkud to da barabe i mangupi mogu da žele neko dobro narodu. Oni žele dobro samo sebi. Dakle, nije evroskepticizam u pitanju nego dostojanstvo i nacionalni ponos. Ljudski i nacionalno moramo da budemo na svome mestu. Ipak, loše se osećam što ne učestvujemo na Evropskom prvenstvu u fudbalu. E, to je izolacija- kad sam sebe izoluješ nesposobnošću da se takmičiš sa njima pod istim uslovima za sve i da ih pobeđuješ. Da, mi hoćemo na evropsku pozornicu ali ne kao ulizice nego kao takmičari. Zato treba da pobeđujemo a ne da se ulizujemo. Inače nema smisla ta priča oko Evrope. Ona služi za zamavajanje manjih naroda i država, za rastakanje njihovog nacionalnog i državnog identiteta, za proširenje tržišta i dobitak jeftine radne snage a na samom kraju i radi dominacije dve- tri države nad ostatkom Evrope. Ono oko čega su vekovima ratovali Nemci i Englezi sada ostvaruju kroz šarenu lažu EU- a to je dominatna uloga u Evropi. I sada tako male države i narodi stoje u redu za prijem u EU odričući se identiteta, nacionalnih bogastava, ekonomije i državnosti. A sve članice će živeti isto sa i bez te unije država: bogati- bogato, siromašni- siromašno.

Kad god mi se ukaže prilika volim da “otplovim“ prema žitnim poljima Vojvodine, pogotovu put Banata. Tako sam ovih dana ponovo stigao i do Zrenjanina. Kad god odem tamo imam neke svoje rituale, neka mesta koja obavezno posetim: žitni trg, pijacu, staru pivnicu, prošetam centrom grada pored crkve i katedrale i odem do prodavnice šešira “Begej“. Nekad gledam, nekad i kupim šešir. I baš sam bio voljan da kupim sebi jedan letnji borsalino ovoga puta. “Begej“ je bio poznati proizvođač kapa i šešira i u širem kontekstu od Zrenjanina i Srbije. Kad sam stigao do mesta gde je prodavnica, u centru grada, bejah neprijatno iznenađen. Dočekao me je šljašteći izlog sa preskupom brendiranom sportskom opremom. Nema više šešira tako dragih Lalama i meni, šešira bliskih tradiciji podnevlja. Prolaznik kojeg pitam da nije slučajno izmešetna na drugo mesto dobijam odgovor: “Ta, mant’e, mangupi uništili pa privatizovali“. Stigli eksperti, dakle, i na reku Begej!

Igor M.Đurić

+++ 

[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=psEtAAk-x5M]

+++ 

[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=wUOCm2cBDIQ]