Вести

Postajem sam sebi dosadan sa jednom te istom pričom. Zato vam uopšte ne zameram što i vi osećate isto. Ali šta ću?! Nisam ja kriv. Niste doduše ni vi. Tako nam se zalomilo, ljudi smo i ako smo Srbi, i tako dalje.

Igor M.Đurić 06.06.2008

+++

Srećom (ili, ne?!) ponašanjem Tadića i DS-a možemo izaći iz ove letargične srpske atmosfere u kojoj se ništa ne događa. Može, vrlo brzo, da nam ne bude dosadno. Pošto gore pomenuti, bar po potezima koje povlače, to jest, ne povlače, planiraju da uvedu diktaturu u Srbiji a mi ćemo onda da rušimo diktatora i kliku na ulici i po šumama i gorama naše zemlje ponosne. Ništa lepše od revolucionarnog poleta i ništa inspirativnije od borbe protiv tiranina.

Glavni argument Tadića i njegovih jurišnika jeste da treba poštovati volju građana i on je taj koji će tu volju odbraniti, na ovaj ili onaj način, od onih koji imaju (ili nemaju, sasvim svejedno, jer važan je princip a ne broj) većinu u Skupštini. Prvo, što se tiče volje građana trebalo bi Tadić da obnovi neke lekcije iz matematike (drugi razred osnovne škole, “sabiranje do hiljadu“) jer očito da kao psiholog nije nešto naročito obraćao pažnju na taj predmet (što se ne ugleda na Đelića i još po neke stranačke kolege ili one iz G17: kako oni znaju da sabiraju?!?). Drugo, ako smatra da može da čini šta hoće a sve u ime demokratije samo zato što je njegova koalicija od 5-6 stranaka i pojedinaca dobila najviše glasova, ali nedovoljno mnogo, treba samo da se priseti da je Milošević u svoje vreme dobijao duplo više glasova od njega, u mnogo čistijim kampanjama i izborima, pa je zloupotrebljavajući to  otišao sa vlasti kao diktator (čak i kada je pao imao je više glasova nego danas Tadić i kompanija).

I taj Alimpić je počeo već da nervira sve okolo. Vidi se doduše po njemu da nije on sasvim kriv, da je svakako podgovoren od većih hohštaplera, da je gurnut u vatru bez da se mnogo šta pita i da se zbog svega toga, narodski rečeno, našao u “neobranom grožđu“. Rado bi se on izvukao iz svega ama sad ne može: kasno je. I javno mnjenje se polako oglašava (i to bez obzira na političku opredeljenost ili neopredeljenost) i kritikuje potez v.d. gradonačelnika zbog  nezakazivanja nove Skupštine Beograda i izbora gradonačelnika. I to je dobro (misli se na javno mnjenje) jer je to znak da se u Srbiji ukorenjuje demokratija, kako u svesti ljudi tako i kroz institucije. Doduše, motivi za nezakazivanje sednice Skupštine grada za sada “piju vodu“ jer se Jagodinac pišmani ali kako on nema uticaja na formiranje vlasti u Beogradu to je više pokušaj mešetarenja i vršenja pritiska nego nešto konkretno.

Pravo da vam kažem, ja sam mislio da je SPS priča ispričana, da to može biti još samo fusnota u političkom spisu Srbije ali sam se grdno prevario. Ne samo što su se vratili nego su rešili da maksimalno iskomplikuju već i onako komplikovanu situaciju. Ali nisu oni: ti koji me najviše nerviraju, (jer nerviraju me svi samo neki manje a neki bogami poviše). Ono što vređa moju intelegenciju jeste dilema u Srbiji oko toga šta će ‘Palma“ reći i kojem će se carstvu “Palma“ prikloniti?!! Ma nek se sve nosi u materinu: Srbija ne zaslužuje da joj o trenutnoj sudbini odlučuje neka tropska biljka. Zato neka je srećan put “Kokosovom orahu“!!! Neka ide kod Tadića, tamo mu je i mesto a i pojedincima iz te grupacije prirodno stoje “Banane“ (ili to beše “Palma“, nije važno, nekakvo voće jeste).

Narodnjačka koalicija je u vreme predizborne kampanje podelila stotine hiljada bedževa i majica na kojima je pisalo “Kosovo je Srbija“. Uzimali ljudi te bedževe, nosili ih sve dok je trajala kampanja. Čim se izbori završiše- svi poskidaše znamenja: i političari i narod. Ili je “Kosovo Srbija“ samo u predizbornoj kampanji, ili su narodnjaci shvatili da su igrali na kartu koja trenutno u Srbiji ne dobija glasove pa se polako izvlače iz te priče.

Malo da skoknemo i do komšiluka. U Makedoniji bili izbori sa pevanjem i pucanjem. Uz karakterističan zveket kalašnjikova narod te zemlje bez imena birao je vlast. Verujem da su Albanci iz Makedonije potpomognuti od NATO-a i braće sa Kosmeta prevazišli kinesku municiju. Kada se kalašnjikovim puca kineskom municijom onda je zvuk karakterističan i prepoznatljiv. Oni koji si čuli znaju o čemu pričam. Elem, izbori sa pucanjem, (kasnije bez pevanja), sa mrtvima i ranjenima- sve po evropskim standardima. Koliko je verovati izveštajima, krljali se Albanci među sobom a posle sa policijom. Ja lično mislim, a i apelujem, da policija ostane suzdržana i da puste da Albanci sami reše svoje međusobne nesuglasice pa onda kad se utvrdi ko je pobedio i pretekao da se krene na policiju koja ni tada ne sme da uzvrati na vatru. Jer to je nedemokratski i može izazvati humanitarniu katastrofu. Kad uzvratite na vatru terorista vi ustvari kršite njihova ljudska i građanska prava. Oduzimate im pravo da se bave svojim poslom. Oni drugi posao nemaju, nemaju od čega da žive i na kraju krajeva ne znaju drugo ništa da rade. Zatim, treba dozvoliti Albancima u Makedoniji da osnuju svoju državu. Ako obećaju da se neće ujedinjavati sa Albanijom i Kosovom, a ‘oće oni to da obećaju, imala ih majka. Makar da im se da nadgledana nezavisnost. Pa kad Makedonija uspostavi dobrosusedske odnose sa tom novom državom , pošto je sa Kosovom već uspostavila dobre odnose, i promeni ime, možda je i prime u EU i NATO. Pošto za sve vreme ovih procesa makedonske vlasti ne smeju reagovati zbog toga što bi uskratili ostvarivanje istorijskih i demokratskih težnji Albaneza a da ne bi sedele dokone neka još nekoliko puta uhapse i osude Vladiku Jovana- tek da se nešto radi.

Ovaj tekst će biti nešto kraći nego je inače. Sve i da hoću ne mogu više da pišem pošto sam od silnog gledanja tenisa ovih dana zahvaćen sindromom zvanim “Rolan Garosović“. Sinoć nisam mogao da zaspim pa sam umesto ovaca brojao žute loptice preko mreže. Naše prelepe devojke i zgodni mladići, pored toga što su lepi i zgodni znaju i da igraju tenis pa preslišavaju sve redom u tom, ipak, aristokratskom sportu. Drugima prepuštamo da se takmiče u sportovima koji im više dolikuju prema potencijalima: brzom jedenju hamburgera i rvanju u blatu. Svakome prema intelektualnim i moralnim predispizicijama. Ne bih se začudio da im sledeće godine zabrane učešće dok se ne izruče osumnjičeni za ratne zločine, ne prizna Kosovo, itd. A šta ti mladi genijalci poručuju svetu? Oni šalju poruku sledeće sadržine: “Mi smo tu, u Evropi i svetu, ali nas ne želite ovako lepe, mlade, uspešne i kao pobednike jer vas svojim prisustvom podsećamo na to kakvi vi: NISTE!!!“. Ali bez obzira na tu poruku nećemo čuti ništa od druge strane. Umesto da kažu: Bože, kako je to veliki narod! Bori se, brani, pobeđuje, ne da na sebe, izlazi na megdan i kad je izvesno da je protivnik brojniji i jači! I po cenu velikih žrtava taj narod je svetionik u globalističkom mraku. Umesto da kažu: kako su se hrabro borili za svoju zemlju i 1914-te, i 1941-ve, i 1999-te, i danas! Taj narod ima demokratskog potencijala i istorijske potpore. Imaju i nacionalnog ponosa. Ti Srbi, taj narod, treba da kažu, zaslužuje mnogo bolje i više!!! Čim rađaju ovakvu decu. Ali ne!!!! Nećemo čuti ništa slično- jer ih podsećamo na ono kakvi oni NISU.

PS

U Srbiji otkrivena još jedna organizovana kriminalna grupa: pozorišna mafija. Oni su kroz razne kriminalne radnje, ucene i pritiske doveli situaciju dotle da se ne sme održati ni jedan pozorišni festival a da Srbljanovićka ne dobije prvu nagradu.

Igor M.Đurić; 06.06.2008