Вести

UREDNIŠTVU SPORTSKE – KOŠARKAŠKE REDAKCIJE „SPORTSKOG ŽURNALA“ B E O G R A D

Poštovani novinari, u sportsko-košarkaškoj redakciji,

Za razliku od Vas (čitaj: Vašeg kolege P.Sarića – urednika ? – koji mi je nedavno, „džentlmenski“, poveden lažima – otvorio vrata svoje kancelarije i pokazao na izlaz -obraćam Vam se mislima Dr.R.Karsona:

 „Umesto da branite vaš stav, probajte da sagledate i druga mišljenja“,

pokušaću da budem koliko – toliko strpljiviji i učtiviji od P.Sarića (koliko se to sada može?! – umesto obratno),te da na razgovetan i nedvosmisleno jasan način i pristup, nekim opštim pitanjima – od interesa mladih i članova našeg Kluba i, nadam se, šire sportske javnosti (problem je isti u celoj Srbiji), – ukažem na tadašnju potrebu da budem saslušan odnosno, možda i kao kompetentan sagovornik o nekim sportskim pitanjima ili o temi, koja je trebala biti predmet obrade i pažnje novinara sportske redakcije dnevnih novina, kakav je SŽ.

 Ako je reč o novinaru, pa još i o sportskom uredniku, u liku imenovanog – prava je, ali i nadalje, ogromna šteta po mlade i amaterski sportsko-košarkaški opredeljene omladine Srbije, kojoj ni u promilima nije usmerena pažnja takvog urednika! Lako je sedeti u Beogradu, u sedištu redakcije (i ne samo tamo) uključiš TV ili komp – odabereš web sajt o sportovima i sportistima (karakteriše ostale novine na stranicama sportske štampe – kako svojevremeno kritikovaše N.M: „Nekulturno je objaviti sanduče knjiga, pod svojim imenom – koje su drugi napisali“), pa to prevedeš, prekucaš na gotovo pola strane, a na drugoj polovini strane preneseš extra fotku tog lika (npr.košarkaša MBA i sl. – ko mari za srbijanske amatere u sportu, pa i neke košarkaše u Smederevu?!) – i time popunio si normu, te potom, prodaješ dnevni broj „stalnim“ čitaocima – koji po navici ili iz dosade, ili nade da će nešto novo i korisno saznati ili pronaći koji interesantan tekst, ili i nešto važno pročitati, ali – jadac! Pa tako sutra, naredni dan, mesec i uvek! Prolazi to, zar ne?

A Zakon o javnom informisanju – šta to beše? To što je u njemu sadržana obaveza učesnika u procesu javnog informisanja,(pa i obaveza SŽ) da „mini“ sportska – smederevska (čitaj: regionalna) javnost – i u njenom interesu – treba da bude obaveštena i da zna da u Smederevu žive neki momci, organizovani u KK „Basket in & nv“, da tamo nešto rade (šta?), da se šetaju sa nekakvim torbama na ledjima, najčešće noću (komšija sa prozora vidi i pita se: Kuda li se to oni smucaju, još sa sportskim torbama – mora da nešto u njima nose, prodaju ili švercuju, i to noću?), a da, zapravo, oni nemaju termine za treninge na terenima, da nemaju novaca za sportsku opremu, za naknade odnosno zakup sala za treninge, za troškove takmičenja, za visoke kotizacije KSS – koji za 54.000,00 dinara (za par utakmica) i ekipu „nagradi“ jednom košarkaškom loptom…! Košta li to klub jedna lopta desetostruko više, nego što je njena cena? Zatvorena li je to redakcija za takva, obična i životna sportska pitanja i rezultate klubova nižih rangova, koji niodčega počinju?

Zar nije osnovano, pa i opravdano, da se uvede takmičenje tih selekcija u godini dana, od jeseni do proleća – kao RKSLS?!
Treba ta sportska javnost (pa i lokalna – ako je delimo, kao sve drugo u Srbiji), da zna da se ti momci (sa torbom na ledjima i u kasnim večernjim satima) sada takmiče u Letnjoj seniorskoj ligi Srbije (LSLS), sa sebi neravnopravnim protivnicima (ekipama organizovanim mimo Pravilnika o takmičenju, protivno Propozicijama takmičenja u KSS, protivno moralu, običaju…) – da od tih ekipa trpe poraze, koji porazi ostavljaju traga na duši svakom od tih momaka – sada pripisivanjem i „titule“ sportskih gubitnika , kojima se urušava ponos i ljubav za sport i košarku, taman kada su pomislili da su se našli u pravom sportskom društvu, da su napravili pravi izbor – a ono „ćorak“!

Podsećam Vas da je u čl.4 Zakona o javnom informisanju, propisano da su javna glasila i u funkciji mišljenja o pojavama o kojima javnost ima opravdani interes da zna. Prema tome, za našu klubsku malenkost, naša „mala“ – više hiljadita ali i sportska javnost, vapi za informacijama i saznanjima za sportskim statusom klubova i igrača u njima, najpre u svojoj sredini, pa i o tome šta to rade neki momci u „Basket in & nv“! Ako se takmiče – kakvi su im rezultati, ako noću kradu – kada će biti uhapšeni, ako „duvaju“ – neće li zavesti i drugu mladež tom stranputicom, ali ako su dobri momci, savesni gradjani, dobri studenti ili učenici, sportski se ponašaju i žive, svoje slobodno vreme njemu i posvećuju – pa još se i takmiče, i to sa sebi neravnopravnima, koji ih u njihovom sportskom usponu protivpravno i protivobičajno stopiraju drugi nelegitimni klubovi – onda ne samo što o svemu tome treba da ima saznanja ( a kasnije i svoj sud) sportska, već i šire, opšta gradjanska javnost, pa i da ih podrži i pomogne im na njihovom pravom putu i izboru, ne bi li tim putem krenuli i još neki (mnogi) mladi ljudi, u prvom redu, njihovi vršnjaci ili mladji, naročito deca!

Ostavite se „pisanija“ pretežno ili najviše – o hvalospevima, u vidu nekih pojedinačnih ili timskih svetskih, evropskih , balkanskih – na kraju i sportskih rezultata ponajviše nametnutih od redakcija tobožnjih „srpskih“ sportskih interesa! Ostavite se nekih dalekih (naročito u drugoj štampi) „Džordana“, „Davida“, „Besta“, „Fišera“… neka se oni svakodnevno sportski slave tamo u njihovim državama, u njihovim gradovima, u njihovim ulicama! Srpskog čitaoca i gradjanina, naročitio sa stanovišta potencijalnog sportskog čitaoca, ponajviše i ponajprije, interesuje šta se to u sportu dogadja u njegovoj ulici, u njegovom gradu, pa u njegovom regionu.- najzad u Srbiji, Evropi, pa tek na kraju – u svetu!

Pišite o tome da je neki košarkaš u LSLS – igrač KK „Basket in & nv“ – Aleksandar Janković ( 20 godina) u susretu sa KK „Temnić“ iz Varvarina, bio najuspešniji sa 33 poena (od ukupno 90)! Što ovakav igrač košarke, sa upornim radom, više od 5 godina u neadekvatnim uslovima, ne može da zavredi pažnju sportskog novinara (ako je reč o takvom novinaru ili i uredniku – naročito lokalnog?) ili da ne zaslužuje da njegov komšija, drug, sugradjanin, ljubitelj sporta, gradjanin – ne bude u prilici da sazna za takvu činjenicu i informaciju, ili da sutra prepozna tog momka na ulici, u društvu, na poslu – da bi ga podržao u tome ili i zatražio da se pridruži njegovom timu, poslu, budućnosti…! A da ne govorimo o prekoj potrebi da se razgrne malo „sportske paučine“ i iz kolotečina izvadi po koji, od desetine problema, koji nekoliko manjih interesnih grupa u košarci – nanose ogromnu, pa i nenadoknadivu štetu mladima i aktivnostima pojedinaca na planu razvoja amaterizma u sportu košarke u svakoj lokalnoj sredini, pa i u Srbiji u celini. Uostalom, i takva je uloga sportskih redakcija i novinara, da i sami uočavaju slabosti, probleme, prepreke za bolje uspehe, veće rezultate, da od aktivista i sportskih entuzijasta zatraže izjave o stavovima ili prenesu mišljenja o tim pitanjima, najpre, od onih koje ti problemi pogadjaju, uz istovremeno prezentiranje mogućnosti i puta rešavanja,te da za sagovornike pozovu odgovorne za konkretno stanje da o tome progovore i odgovore zašto je to tako, da li je reč o subjektivnoj okolnosti – koja se može, koliko sutra, otkloniti ili je reč o objektivnim i globalnim problemima. Razume se, novinari nisu istražitelji – ali ne mogu ni biti puki izveštači dogadjaja u sportskim brojkama i statističkim podacima!

Bez namere da dalje vodim prepisku i u vezi odgovora (ukoliko ga bude – a trebalo bi), prihvatiću isti dostojanstveno, jer u jednom obraćanju nije moguće obuhvatiti više desetina pitanja i pravaca njihovog rešavanja, uz istovremeno postavljanje pitanja i davanja odgovora – pa na jednom od njih, ukoliko bi bilo da je, pretpostavimo, SŽ dnevni list Srbije, da se štampa u Beogradu, da ima dopisnike iz gotovo svakog grada Srbije (ili i iz desetine metropola Evrope), da je po broju strana koncipiran tako i da nema mogućnosti da mesečno obuhvati i prezentira sve sportove, pa ni sve sportske košarkaške aktivnosti, naročito u onim minornim klubovima i ligama – kao što je LSLS (?!),da je vrhunski rezultat nekog spotriste ili tima (pa makar to bio sport ili sportista iz Gvineje Bisao) u prednosti za objavljivanje u SŽ u odnosu na rezultat nekg KK „Basket in & nv“ iz Smedereva i A.Jankovića, sa 33 poena,u nekoj LSLS (za koju ligu retko ko zna – a zašto nije drugačije, to bi ja Vas pitao – ali zato, redakcije sportskoj javnosti serviraju svetske „zvezdice“, zaboga, treba da znaju za atletu „Agdžu“ iz Zimbabvea, jerbo je to važno, to je prestiž, put u Evropu, pa i u svet?!)!

Da za minorne klubove i minorne lige (a najveći je broj članova, mladih i dece Srbije – uključeno u njih, a ko još treba da mari za to što su oni u sportu – urednik ih nije terao, pa ne smatra potrebnim da objavljuje i njihove rezultate) – zadužena je, eto, lokalna štampa, koja, najčešće ima desetak stranica svaštarenja (reklama ponajviše) i tek od jedne do jedne ipo strane o sportu (ali opet o brojkama i rezultatima, slikama sportskih „zvezda“, hvalospevima, najčešće o onim klubovima čije je rukovodstvo politički blisko sujetnim sportskim novinarima ili urednicima), u kojima pišu novinari koji su svoju karakternu „muškost“ davno okačili o plot – pa kao mekušci i poslušnici, svakoj vlasti dodvorljivi, svojom novinarskom nesposobnošću, nisu u stanju ni paučinu da skinu sa svojih novina, nek mo li da započnu ili, ne daj bože, otvore neko goruće sportsko pitanje u sredini za koju su zaduženi i o kojoj su, tobož, i pozvani da pišu (a primaju honorare za površno izveštavanje pokadkad uz mnoštvo beznačajnih brojki …) ili da objavljuju nečije kompetentne stavove i mišljenja o sportu i o njegovoj poziciji i perspektivi…! Za tako nešto, najpre, moraju biti stručni i sposobni?!

Naravno, neću se složiti sa eventualnim odgovorom da većina čitalaca traži odnosno podržava svakodnevno izveštavanje, sa preko 50% tekstova i slika (?!) o rezultatima pojedinaca ili timova (to karakteriše ostalu štampu) u svetskim, evropskim ili balkanskim okvirima i da je to za njih primat u odnosu na izveštavanja o sportskim rezultatima iz regiona Srbije, njihovim ličnostima, klubovima, timovima, mladjim kategorijama (klincima i klincezama, sa 14, 15, 16 godina – može se zamisliti, koliki bi to podsticaj bio za takve), ili, neću se složiti (kao da mene neko i pita?) da su sportski „talenti“ uvek i isključivo u medijskoj pažnji ispred masovnosti, ispred amaterizma u sportu, ispred desetine ili stotine hiljada dece i mladih Srbije u sportu. Nemoguće, da oko 1% sportskih talenata u sportu, zavredjuje toliku pažnju novinara i redakcija ili već uspešnih (i to svakodnevno, gotovo neke odnosno iste ličnosti, danas opisuju po jednom dogadjaju, sutra po drugom, prekosutra uz intervju o njihovoj garderobi, dajući izveštaje o njihovim momcima ili ljubavnicama…) a da, na sportskim stranama nema mesta za predstavljanje nekih medju stotine klubova i nekih medju hiljade pojedinaca, po rezultatima lokalnih danas – sutra u okvirima regiona, prekosutra možda, u okvirima Srbije…!

Razume se,sve to treba ali u meri i odnosu izveštavanja, sa najvećim prostorom posvećenim širokom sloju mladih i velikom broju klubova (ovde je reč o košarci i uredjivačkoj politici na stranama košarke) da je najpotrebnije regionalno izveštavanje o košarkaškom sportu, možda i onako kako su košarkaški regioni organizovani danas u Srbiji. Novinar bi mogao, sa stanovišta rezultata LSLS i izveštajima RKS CS u Kragujevcu, da makar nedeljno izveštava javnost o rezultatima u toj ligi, o ocenama klubova o sudjenju, o delegatima na utakmica i izvršenju njihove uloge u skladu sa Pravilnikom o takmičenju, sa obuhvatom izjava komesara lige, sa ocenom toka i regularnosti LSLS i izjavom nekog od trenera klubova – učesnika lige, službenih predstavnika klubova, njihovih predsednika izvršnih odbora, skupštine…! Zainteresovanost redakcija za takve „lokalne“ sportske dogadjaje, učesnike i organizatore, LSLS dovele bi u nivo deleko veće odgovornosti za njen tok i regularnost rezultata – za razliku kakvo je danas stanje! Doduše, nisam vaš nadredjeni i nije mi namera (posebno ne „prgavom“ uredniku SŽ) da Vam dajem naloge o čemu da pišete!

Na kraju, obraćanje završavam narodnom poslovicom: „Ko laže za tebe, lagaće i protiv tebe“!

U Smederevu, 31.maj 2008. KK „BASKET IN & NV“ – Ilić Miroljub,