logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Спорт, Друштво    Аутор: новинарство    918 пута прочитано    Датум: 4.06.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Otvoreno pismo medijimaUREDNIŠTVU SPORTSKE – KOŠARKAŠKE REDAKCIJE “SPORTSKOG ŽURNALA” B E O G R A D


Poštovani novinari, u sportsko-košarkaškoj redakciji,

Za razliku od Vas (čitaj: Vašeg kolege P.Sarića – urednika ? – koji mi je nedavno, “džentlmenski”, poveden lažima – otvorio vrata svoje kancelarije i pokazao na izlaz -obraćam Vam se mislima Dr.R.Karsona:

 ”Umesto da branite vaš stav, probajte da sagledate i druga mišljenja”,

pokušaću da budem koliko – toliko strpljiviji i učtiviji od P.Sarića (koliko se to sada može?! – umesto obratno),te da na razgovetan i nedvosmisleno jasan način i pristup, nekim opštim pitanjima – od interesa mladih i članova našeg Kluba i, nadam se, šire sportske javnosti (problem je isti u celoj Srbiji), – ukažem na tadašnju potrebu da budem saslušan odnosno, možda i kao kompetentan sagovornik o nekim sportskim pitanjima ili o temi, koja je trebala biti predmet obrade i pažnje novinara sportske redakcije dnevnih novina, kakav je SŽ.

 Ako je reč o novinaru, pa još i o sportskom uredniku, u liku imenovanog – prava je, ali i nadalje, ogromna šteta po mlade i amaterski sportsko-košarkaški opredeljene omladine Srbije, kojoj ni u promilima nije usmerena pažnja takvog urednika! Lako je sedeti u Beogradu, u sedištu redakcije (i ne samo tamo) uključiš TV ili komp – odabereš web sajt o sportovima i sportistima (karakteriše ostale novine na stranicama sportske štampe – kako svojevremeno kritikovaše N.M: “Nekulturno je objaviti sanduče knjiga, pod svojim imenom – koje su drugi napisali”), pa to prevedeš, prekucaš na gotovo pola strane, a na drugoj polovini strane preneseš extra fotku tog lika (npr.košarkaša MBA i sl. – ko mari za srbijanske amatere u sportu, pa i neke košarkaše u Smederevu?!) – i time popunio si normu, te potom, prodaješ dnevni broj “stalnim” čitaocima – koji po navici ili iz dosade, ili nade da će nešto novo i korisno saznati ili pronaći koji interesantan tekst, ili i nešto važno pročitati, ali – jadac! Pa tako sutra, naredni dan, mesec i uvek! Prolazi to, zar ne?

A Zakon o javnom informisanju – šta to beše? To što je u njemu sadržana obaveza učesnika u procesu javnog informisanja,(pa i obaveza SŽ) da “mini” sportska – smederevska (čitaj: regionalna) javnost – i u njenom interesu – treba da bude obaveštena i da zna da u Smederevu žive neki momci, organizovani u KK “Basket in & nv”, da tamo nešto rade (šta?), da se šetaju sa nekakvim torbama na ledjima, najčešće noću (komšija sa prozora vidi i pita se: Kuda li se to oni smucaju, još sa sportskim torbama – mora da nešto u njima nose, prodaju ili švercuju, i to noću?), a da, zapravo, oni nemaju termine za treninge na terenima, da nemaju novaca za sportsku opremu, za naknade odnosno zakup sala za treninge, za troškove takmičenja, za visoke kotizacije KSS – koji za 54.000,00 dinara (za par utakmica) i ekipu “nagradi” jednom košarkaškom loptom…! Košta li to klub jedna lopta desetostruko više, nego što je njena cena? Zatvorena li je to redakcija za takva, obična i životna sportska pitanja i rezultate klubova nižih rangova, koji niodčega počinju?

Zar nije osnovano, pa i opravdano, da se uvede takmičenje tih selekcija u godini dana, od jeseni do proleća – kao RKSLS?!
Treba ta sportska javnost (pa i lokalna – ako je delimo, kao sve drugo u Srbiji), da zna da se ti momci (sa torbom na ledjima i u kasnim večernjim satima) sada takmiče u Letnjoj seniorskoj ligi Srbije (LSLS), sa sebi neravnopravnim protivnicima (ekipama organizovanim mimo Pravilnika o takmičenju, protivno Propozicijama takmičenja u KSS, protivno moralu, običaju…) – da od tih ekipa trpe poraze, koji porazi ostavljaju traga na duši svakom od tih momaka – sada pripisivanjem i “titule” sportskih gubitnika , kojima se urušava ponos i ljubav za sport i košarku, taman kada su pomislili da su se našli u pravom sportskom društvu, da su napravili pravi izbor – a ono “ćorak”!

Podsećam Vas da je u čl.4 Zakona o javnom informisanju, propisano da su javna glasila i u funkciji mišljenja o pojavama o kojima javnost ima opravdani interes da zna. Prema tome, za našu klubsku malenkost, naša “mala” – više hiljadita ali i sportska javnost, vapi za informacijama i saznanjima za sportskim statusom klubova i igrača u njima, najpre u svojoj sredini, pa i o tome šta to rade neki momci u “Basket in & nv”! Ako se takmiče – kakvi su im rezultati, ako noću kradu – kada će biti uhapšeni, ako “duvaju” – neće li zavesti i drugu mladež tom stranputicom, ali ako su dobri momci, savesni gradjani, dobri studenti ili učenici, sportski se ponašaju i žive, svoje slobodno vreme njemu i posvećuju – pa još se i takmiče, i to sa sebi neravnopravnima, koji ih u njihovom sportskom usponu protivpravno i protivobičajno stopiraju drugi nelegitimni klubovi – onda ne samo što o svemu tome treba da ima saznanja ( a kasnije i svoj sud) sportska, već i šire, opšta gradjanska javnost, pa i da ih podrži i pomogne im na njihovom pravom putu i izboru, ne bi li tim putem krenuli i još neki (mnogi) mladi ljudi, u prvom redu, njihovi vršnjaci ili mladji, naročito deca!

Ostavite se “pisanija” pretežno ili najviše – o hvalospevima, u vidu nekih pojedinačnih ili timskih svetskih, evropskih , balkanskih – na kraju i sportskih rezultata ponajviše nametnutih od redakcija tobožnjih “srpskih” sportskih interesa! Ostavite se nekih dalekih (naročito u drugoj štampi) “Džordana”, “Davida”, “Besta”, “Fišera”… neka se oni svakodnevno sportski slave tamo u njihovim državama, u njihovim gradovima, u njihovim ulicama! Srpskog čitaoca i gradjanina, naročitio sa stanovišta potencijalnog sportskog čitaoca, ponajviše i ponajprije, interesuje šta se to u sportu dogadja u njegovoj ulici, u njegovom gradu, pa u njegovom regionu.- najzad u Srbiji, Evropi, pa tek na kraju – u svetu!

Pišite o tome da je neki košarkaš u LSLS – igrač KK “Basket in & nv” – Aleksandar Janković ( 20 godina) u susretu sa KK “Temnić” iz Varvarina, bio najuspešniji sa 33 poena (od ukupno 90)! Što ovakav igrač košarke, sa upornim radom, više od 5 godina u neadekvatnim uslovima, ne može da zavredi pažnju sportskog novinara (ako je reč o takvom novinaru ili i uredniku – naročito lokalnog?) ili da ne zaslužuje da njegov komšija, drug, sugradjanin, ljubitelj sporta, gradjanin – ne bude u prilici da sazna za takvu činjenicu i informaciju, ili da sutra prepozna tog momka na ulici, u društvu, na poslu – da bi ga podržao u tome ili i zatražio da se pridruži njegovom timu, poslu, budućnosti…! A da ne govorimo o prekoj potrebi da se razgrne malo “sportske paučine” i iz kolotečina izvadi po koji, od desetine problema, koji nekoliko manjih interesnih grupa u košarci – nanose ogromnu, pa i nenadoknadivu štetu mladima i aktivnostima pojedinaca na planu razvoja amaterizma u sportu košarke u svakoj lokalnoj sredini, pa i u Srbiji u celini. Uostalom, i takva je uloga sportskih redakcija i novinara, da i sami uočavaju slabosti, probleme, prepreke za bolje uspehe, veće rezultate, da od aktivista i sportskih entuzijasta zatraže izjave o stavovima ili prenesu mišljenja o tim pitanjima, najpre, od onih koje ti problemi pogadjaju, uz istovremeno prezentiranje mogućnosti i puta rešavanja,te da za sagovornike pozovu odgovorne za konkretno stanje da o tome progovore i odgovore zašto je to tako, da li je reč o subjektivnoj okolnosti – koja se može, koliko sutra, otkloniti ili je reč o objektivnim i globalnim problemima. Razume se, novinari nisu istražitelji – ali ne mogu ni biti puki izveštači dogadjaja u sportskim brojkama i statističkim podacima!

Bez namere da dalje vodim prepisku i u vezi odgovora (ukoliko ga bude – a trebalo bi), prihvatiću isti dostojanstveno, jer u jednom obraćanju nije moguće obuhvatiti više desetina pitanja i pravaca njihovog rešavanja, uz istovremeno postavljanje pitanja i davanja odgovora – pa na jednom od njih, ukoliko bi bilo da je, pretpostavimo, SŽ dnevni list Srbije, da se štampa u Beogradu, da ima dopisnike iz gotovo svakog grada Srbije (ili i iz desetine metropola Evrope), da je po broju strana koncipiran tako i da nema mogućnosti da mesečno obuhvati i prezentira sve sportove, pa ni sve sportske košarkaške aktivnosti, naročito u onim minornim klubovima i ligama – kao što je LSLS (?!),da je vrhunski rezultat nekog spotriste ili tima (pa makar to bio sport ili sportista iz Gvineje Bisao) u prednosti za objavljivanje u SŽ u odnosu na rezultat nekg KK “Basket in & nv” iz Smedereva i A.Jankovića, sa 33 poena,u nekoj LSLS (za koju ligu retko ko zna – a zašto nije drugačije, to bi ja Vas pitao – ali zato, redakcije sportskoj javnosti serviraju svetske “zvezdice”, zaboga, treba da znaju za atletu “Agdžu” iz Zimbabvea, jerbo je to važno, to je prestiž, put u Evropu, pa i u svet?!)!

Da za minorne klubove i minorne lige (a najveći je broj članova, mladih i dece Srbije – uključeno u njih, a ko još treba da mari za to što su oni u sportu – urednik ih nije terao, pa ne smatra potrebnim da objavljuje i njihove rezultate) – zadužena je, eto, lokalna štampa, koja, najčešće ima desetak stranica svaštarenja (reklama ponajviše) i tek od jedne do jedne ipo strane o sportu (ali opet o brojkama i rezultatima, slikama sportskih “zvezda”, hvalospevima, najčešće o onim klubovima čije je rukovodstvo politički blisko sujetnim sportskim novinarima ili urednicima), u kojima pišu novinari koji su svoju karakternu “muškost” davno okačili o plot – pa kao mekušci i poslušnici, svakoj vlasti dodvorljivi, svojom novinarskom nesposobnošću, nisu u stanju ni paučinu da skinu sa svojih novina, nek mo li da započnu ili, ne daj bože, otvore neko goruće sportsko pitanje u sredini za koju su zaduženi i o kojoj su, tobož, i pozvani da pišu (a primaju honorare za površno izveštavanje pokadkad uz mnoštvo beznačajnih brojki …) ili da objavljuju nečije kompetentne stavove i mišljenja o sportu i o njegovoj poziciji i perspektivi…! Za tako nešto, najpre, moraju biti stručni i sposobni?!

Naravno, neću se složiti sa eventualnim odgovorom da većina čitalaca traži odnosno podržava svakodnevno izveštavanje, sa preko 50% tekstova i slika (?!) o rezultatima pojedinaca ili timova (to karakteriše ostalu štampu) u svetskim, evropskim ili balkanskim okvirima i da je to za njih primat u odnosu na izveštavanja o sportskim rezultatima iz regiona Srbije, njihovim ličnostima, klubovima, timovima, mladjim kategorijama (klincima i klincezama, sa 14, 15, 16 godina – može se zamisliti, koliki bi to podsticaj bio za takve), ili, neću se složiti (kao da mene neko i pita?) da su sportski “talenti” uvek i isključivo u medijskoj pažnji ispred masovnosti, ispred amaterizma u sportu, ispred desetine ili stotine hiljada dece i mladih Srbije u sportu. Nemoguće, da oko 1% sportskih talenata u sportu, zavredjuje toliku pažnju novinara i redakcija ili već uspešnih (i to svakodnevno, gotovo neke odnosno iste ličnosti, danas opisuju po jednom dogadjaju, sutra po drugom, prekosutra uz intervju o njihovoj garderobi, dajući izveštaje o njihovim momcima ili ljubavnicama…) a da, na sportskim stranama nema mesta za predstavljanje nekih medju stotine klubova i nekih medju hiljade pojedinaca, po rezultatima lokalnih danas – sutra u okvirima regiona, prekosutra možda, u okvirima Srbije…!

Razume se,sve to treba ali u meri i odnosu izveštavanja, sa najvećim prostorom posvećenim širokom sloju mladih i velikom broju klubova (ovde je reč o košarci i uredjivačkoj politici na stranama košarke) da je najpotrebnije regionalno izveštavanje o košarkaškom sportu, možda i onako kako su košarkaški regioni organizovani danas u Srbiji. Novinar bi mogao, sa stanovišta rezultata LSLS i izveštajima RKS CS u Kragujevcu, da makar nedeljno izveštava javnost o rezultatima u toj ligi, o ocenama klubova o sudjenju, o delegatima na utakmica i izvršenju njihove uloge u skladu sa Pravilnikom o takmičenju, sa obuhvatom izjava komesara lige, sa ocenom toka i regularnosti LSLS i izjavom nekog od trenera klubova – učesnika lige, službenih predstavnika klubova, njihovih predsednika izvršnih odbora, skupštine…! Zainteresovanost redakcija za takve “lokalne” sportske dogadjaje, učesnike i organizatore, LSLS dovele bi u nivo deleko veće odgovornosti za njen tok i regularnost rezultata – za razliku kakvo je danas stanje! Doduše, nisam vaš nadredjeni i nije mi namera (posebno ne “prgavom” uredniku SŽ) da Vam dajem naloge o čemu da pišete!

Na kraju, obraćanje završavam narodnom poslovicom: “Ko laže za tebe, lagaće i protiv tebe”!


U Smederevu, 31.maj 2008. KK “BASKET IN & NV” – Ilić Miroljub,





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo