Вести

Dok na srpskoj političkoj sceni ne prestaje (čak dobija na intenzitetu) međustranačko trgovanje i nadlajavanje najpodlije vrste stiče se utisak da je u Srbiji sve stalo. Nešto bi se svakako dobro dogodilo ali nemamo Vladu i Skupštinu pa zbog toga sve stoji.

Igor M.Đurić 30.05.2008

+++

Ne, to nije tačno: nije sve stalo! Nešto što se nije kretalo isto tako nije moglo ni da stane. Nešto što je inače stajalo nije moglo u svom mirovanju da prestane da vrši radnju. Jedino što je trajalo i što danas traje, što se pokretalo i još se kreće jeste rovarenje protiv Srbije spolja i iznutra kao i rad političkih partija. Što mu po efektima dođe na isto. Jedino naši neprijatelji i naši političari nikada ne spavaju. I jedni i drugi imaju isti cilj: da potčine sebi Srbiju.

Moramo biti oprezni!!!

Sumnjam da se na Kosmetu nešto krupno sprema?! Nemam nikavih dokaza za to ali me intuicija i iskustvo nikada do sada nisu prevarili i izdali (izdavali su me drugi ali intuicija nije). Naravno, nije sve u intuiciji i iskustvu, ima nečega i u istorijskoj, političkoj i međunarodnoj analizi. Sve mi se čini da se na Kosmetu u tajnosti vrše pripreme unutar tzv. kosovskih vlasti, međunarodnih snaga i obaveštajnih službi u sprezi sa kriminalnim krugovima za jednu kosovsku varijantu “Oluje“. Za njen krajnji čin, ako ćemo pravo, jer ta “Oluja“ traje već veoma dugo.

Podučeni dosadašnjim iskustvom i nespremnošću srpske države da bilo šta preduzme a iz već viđenog da ništa ni do sada krucijalno nije preduzimala a ohrabreni izjavama Predsednika Srbije, ministra Vojske i načelnika Generalštaba da državi Srbiji ne pada na pamet da upotrebi vojsku sve i da je neko napadne, Amerikanci mogu lako da se dosete da savetuju Albancima da posegnu za ovim rešenjem.

Kad je uspelo u Hrvatskoj, kad se to ponovilo na Kosmetu 1999-te, kad je najzad izvršena generalna proba 17. marta 2004 zašto za time ne posegnuti još jednom, sada kada su albanski separatisti na korak do svoga cilja: etnički čistog Kosova i Metohije. Scenario je vrlo prost: izazove se incident, okupi se rulja Albanaca u južnom delu Mitrovice i oko enklava (naravno: naoružani do zuba) krene i KFOR kao da zaštiti Srbe (kao što ih je štitio i 17. marta) pa onda objavi da ne može da ih zaštiti i otvori granice prema Srbiji, krenu kolone i to je to. Posle toga stižu osude, oštri protesti međunarodne zajednice i Srbije, obećanja da će se sve rešiti i kraj. Kao u Hrvatskoj, kao na Kosmetu mnogo puta pre. Da li se neko u srpskim institucijama sprema odgovor u slučaju ovakvog scenarija? Verujte: ne! Jedino što funkcioniše u vezi rada na Kosmetu a što se tiče srpskih institucija jeste relacija novac- novac. Drugim rečima: bije se boj ko će više da popase sa budžetskih livada srpskih.

Otud se i preduzimaju razni koraci i povlače potezi koji nisu korisni a jesu štetni. Autizam se mora isključiti kada se smišljaju i sprovode akcije u borbi za očuvanje Kosmeta. Moramo raditi samo svrsishodne stvari i vući celishodne poteze. Moramo biti praktični u potezima i široki u ideologiji. Naučiti šta su taktika i strategija. Nemam ja dilema da treba upotrebiti sva sredstva u borbi za Kosmet. Sačuvati nacionalno dostojanstvo- da!!! Uzeti od Evrope sve ono dobro što će nas ojačati- i to: da!!! Samo?!! Najači deo Evrope direktno ide protiv naših interesa. Tu treba imati jasne vizije i pozicije pa kako se dogovorimo. Ipak, mislim da je jedna od većih gluposti raspisivanje lokalnih izbora na teritoriji Kosmeta. U redu, ima to i nekakvog političkog efekta ali bi se taj efekat postigao i samo nekim simboličnim organizovanjem parlamentarnih izbora. Paralelne isntitucije treba da postoje samo tamo gde ima smisla i efekta organizovati ih. Ali ne možemo zabijati glavu u pesak pa ne konstatovati da u mnogim enklavicama gde se vratilo nešto Srba ljudi ne mogu slobodno da se kreću a mi ih teramo da organizuju izbore. I kakvi su to izbori na kraju krajeva? Samo je dat povod da se Srbi zavade i zakrve više nego što su inače posvađani. Lokalna srpska vlast treba i mora da funkcioniše (gde može) kao i do sada na nivou vladinih poverenika i pod direktnom jurisdikcijom države Srbije. E tu treba preispitati kvalitet dosadašnjih poverenika i nešto svakao promeniti jer većina njih nije dorasla tom poslu. Volja građana Srbije na parlamentarnim izborima treba da se preslika i u strukturama koje će voditi taj narod dole. I tako treba da bude. Traži se žrtva cele Srbije pa valjda treba nešto i da se pita ovaj narod ovamo. A Srbi na Kosmetu nemaju kapaciteta da sami biraju i sprovode vlast, osim delimično u severnoj Mitrovici. Ali i tamo se mora izvršiti reorganizacija i stati na put korupciji koja je toliko uzela maha da je dominatna u svim segmentima društva. Veća je šteta no korist od takvih akcija, tvrdim. U nekim povratničkim sredinama gde živi jedva desetak- dvadeset ljudi bivalo je po nekoliko lista i tu se na osnovu pet- šest glasova proglašavao pobednik. Smešno!!! Zar ništa nismo naučili od prošlih vremena?!?

A teška vremena istrajnosti i borbe nas čekaju. Zato se ne treba zamajavati nego se baviti konkretnim organizacionim i terenskim poslovima. Kažem: neprijatelj nikada ne spava. Neke zemlje Evrope, doduše, žele da budu prijatelji sa Srbijom (tako su bar onomad kazali Tadiću i Đeliću) ali samo pod njihovim a neravnopravnim po Srbiju uslovima. Koji su uzgred budi rečeno u stvari: ponižavajući. Ja se lično najgore osećam kada se okuraže pa stanu da nas zajebavaju neki patuljci. A Srbi su dobar i pošten narod ali ne vole da se drugi zajebavaju sa njima. Pogotovu ne gori od njih. Tako je prijatelj “proevropskih“ snaga u Srbiji Rupel ovih dana bio eksplicitan: “idete u Evropu samo onda kad razvijete dobrosusedske odnose sa Kosovom“. Kratko- jasno. Nije ostavljen ni promil prostora za bilo kakvo drugo tumačenje. Opet, u Evropskom parlamentu predstavnici takozvane države Kosova nastupili su pod svojom takozvanom zastavom. Tadiću?!?

Na pitanje nekog nadrinovinara neke nadritelevizije iz Srbije da prokomentariše izjavu Rupela austrijska (austrougarska) ministarka Ursula Plasnik rekla je: “Znate, ko vam je sused to je pitanje geografije, to ne možete da promenite. Dobrosusedski odnosi su jedan od temeljnih principa Evropske unije. To je kao umetnost, morate da uklopite različite aspekte što je suština zajedničkog života u našem evropskom kontekstu. Srbija je, po mom mišljenju u prošlosti bila evropska zemlja i biće verujem, i deo nove Evrope u budućnosti. Ali to znači da će morati da se pridržava i evropskih standarda što uključuje i dobar odnos prema susedima i svima ostalima“.

Kakva je ovo bestijalna glupost koja se krije iza ničim potkrepljene arogancije!!! Zamislite!!!, ko vam je sused je pitanje geografije i to ne možete menjati?! Pa srpska strana upravo to stalno ponavlja: ne mogu se menjati granice pa samim tim i geografija (pa makar ona bila i politička)!!! Pa vi ste promenili naše susede, to jest, dodali ste nove. Pa ako su dobrosusedski odnosi temeljni principi Evrope zašto ste onda pokvarili odnose sa susedom Srbijom razbijajući joj državnost? Pa zašto niste bili toliki umetnici pa pokušali da uklopite različite aspekte srpsko- albanskih odnosa i probali da nađete rešenje dobro za sve?! Da, na kraju, pridržavaćemo se evropskih standarda u odnosima sa susedima i prizanćemo kao samostlnu prvu oblast koja se bude otcepila od neke druge evropske zemlje. Priznaćemo Krajinu u Hrvatskoj. Što da ne? Pa to su ti standardi. Hrvati su priznali Kosovo.

Kad su ovi zadnji u pitanju, naš ministar Spoljnjih poslova Jeremić ih je ovih dana dobro naljutio kada je pomenuo proterivanje Srba iz Hrvatske- i to dok je boravio u Hrvatskoj. Naravno, odmah je medijski i politički linčovan. I ne treba se čuditi drčnom i arogantnom stavu hrvatskih zvaničnika. Naviklo to. Znaju oni da je od 4-og do 7-og avgusta 1995 godine hrvatska vojska proterala preko 300.000 ljudi, ubila na stotine i spalila sve pred sobom. Bilo je to najveće etničko čišćenje u ratovima na Balkanu do tada. Veće se dogodilo četiri godine kasnije na Kosmetu kada su proterani Srbi sa svojih ognjišta i sa svoje zemlje. Ali znaju Sanader i Mesić i ovo (i zato su drčni i prosti): 4-og avgusta pred početak masakra u 19. časova američki avioni su bombardovali srpske položaje i to je bila artiljeriska pripema za početak etničkog čišćenja. E, zato si ti Jeremiću jedva izvukao živu glavu iz Hrvatske. Jer, kad god su amerikanci kome bili vazdušna podrška: Hrvatima, Muslimanima ili Šiptarima- Srba je odatle nestajalo.

Napomenuo sam već da Srbiju i Srbe čeka dug put svakojake borbe za očuvanje identiteta i pre svega suvereniteta. Samo, koja je i kakva ta Srbija i protiv koga ona takva može da se bori? Mislim u ljudskom i moralnom smislu. Otvorite novine i shvatićete da se nešto čudno događa. Ono što me zgražava u poslednje vreme jeste sve više i više nasilja nad decom. Ali ne mislim pri tome na ono porodično nasilje kojeg takođe ima mnogo. Ne mislim ni na seksualno nasilje kojeg takođe ima previše. Ne mislim ni na nasilje među samom decom koje dostiže kulminaciju. Misim na klasično razbojničko nasilje starijih nad decom. “Pronađen leš deteta koje ubica iz koristoljublja ubio zajedno sa majkom“…… “U svađi sa rođakom vilama nab’o njegovo dete…. “Ubio trinaestogodišnjeg dečaka da bi se osvetio njegovoj majci“…. “U kući pronađeni roditelji i deca ubijeni u pljački“…… “Puškom ubijao po selu i pri tome ubio dete… “Bivši muž ubio ženu i dvoje maloletne dece a jedno teško ranio“….. “Ubio dete i njegovog ujaka u satanističkom ritualu“….. “Ubio dvoje dece, ženu i sebe“…

I još desetine i desetine članaka samo za zadnju godinu dana. Gde to kao društvo idemo? Šta je sa osnovnim normama kojih su se do juče pridržavali i kriminalci? Mali smo narod i još manja zemlja da bi se ovi slučajevi objasnili nekakvim sindromima ili teorijom o izolovanim slučajevima. Smrti u Srbiji i onako ima više nego je to prirodno pa čemu onda ovaj porast nasilja odraslih nad decom? Sve to postaje fenomen koji nas tera u mračne predele duhovnog stanja jedne nacije. Ako su to dela bolesnih ljudi, otkud onda toliko bolesnika koji se okolo kreće nezbrinuto? Ako su to klinički normalni ljudi šta se onda dešava sa nacijom? Nečija odgovornost za ovakvo stanje mora da postoji. Neke službe ne rade posao kako treba. Iza svake ovakve tragedije postoji neka predistorija gde se skoro u sto procenata slučajeva ustanovi da je bilo problema, da su se žrtve ili bližnji NEKOME žalili i to prijavljivali ali da niko nije reagovao. Za takav rad, posebno posao preventivnog delovanja, potrebni su stručni kadrovi ali i entuzijasti koji neće svoje neznanje i nerad pravdati “mračnim devedesetim“. Zaboga, na kraju smo prve decenije dvadesetiprvog veka.

Igor M.Đurić 31.05.2008