Вести

Moj komsija ne prima svestenika da mu sveti vodicu. Molim Vas, objasnite nam sta je sveta vodica i zasto se ona osvecuje i nosi po domovima?

+++

Primanje ili ne primanje svestenika za vodicu, postalo je, na zalost, u srpskom narodu „znak raspoznavanja“ onih koji su ostali verni tradiciji i svome srpskom imenu i onih koji su sa ovim „raskrstili“. U pogledu pak poznavanja same sustine pitanja osvecenja vode ili „vodice“ kako se kod nas najcesce naziva, medju dvema navedenim kategorijama u nasem narodu, razlika skoro i da ne postoji. Jer, i oni koji primaju svestenika za vodicu, ne znaju zasto ga primaju, tj. ne znaju smisao svete vodice, niti oni koji ga ne primaju znaju zasto ga ne primaju, tj. cega su sve liseni kroz to ne primanje svestenika. Doduse, ovi drugi, ako i ne znaju cega su liseni, smatraju da znaju „sta dobijaju“ od onih radi kojih su se odrekli svoje vere i svoga imena. Mnogi su se u to svoje „znanje“ nadam se, odavno razocarali, ali ipak, pojedinci, kao Vas komsija, svakako nema nameru da ponovo menja svoju „tradiciju“.

Ipak, i radi jednih i radi drugih, pokusacu da odgovorim.

Pre svega voda je materija kojom se sve cisti, a koja ne potrebuje nikakvog ciscenja. Otuda u nasem narodu poslovica da „voda sve opere, sem crna obraza“. Pod „crnim obrazom“, ovde se svakako podrazumeva prljava i necista savest, koja se zaprljala raznim gresima i rdjavim delima. No covek, ne retko, ima potrebu da i taj „crni obraz“ opere. Upravo, tome i sluzi sveta, ili osvecena voda, posto prirodna voda to nije u stanju.

Da bi, dakle, voda, sluzila za osvecenje i ociscenje onih koji je piju ili se krope njome, Pravoslavna crkva priziva na vodu Boziji blagoslov, te putem molitava Crkve (njenih sluzitelja), voda dobija silu koja sluzi na isceljenje duse i tela, na odagnanje vidljivih i nevidljivih neprijatelja, na osvecenje i ociscenje oskrnavljenih stvari i predmeta za ljudsku upotrebu, jednom reci, na veliku duhovnu korist onih koji veruju i sa poverenjem je upotrebljavaju.

Siroka je upotreba osvecene vode. Ona se koristi pri mnogim svestenoradnjama i cinovima Crkve, bilo da se tada neposredno osvecuje, bilo da se koristi ranije osvecena voda. Tako, osvecena voda se koristi prilikom osvecivanja hramova, domova, padgrobnih spomenika i raznih predmeta koji coveku sluze ili se on njima koristi. U svetoj tajni Krstenja, osvecena voda postaje „vodom ociscenja, banjom preporoda, izvorom zivota“, u kojoj se krsteni radja „vodom i Duhom“ za novu stvarnost Carstva Nebeskoga.

DREVNO POREKLO

Osvecenje vode ima svoje poreklo u prvim vekovima hriscanstva, o cemu svedoce drevni pisani izvori, kao apostolske ustanove. Evhologion Serapiona Tmuitskog kao i rani oci Crkve: Teodorit, blazeni Jeronim, Epifanije i drugi.

Ipak, i pored sve svoje drevnosti, u pocetku nije postojalo ustanovljeno pravilo kada, gde i kako se vrsi vodoosvecenje. Postojala je izvesna razlika u tim obredima. No svima njima je zajednicko da se osvecenje vode izvrsuje pomocu odredjenih molitava, prizivanjem naitija Svetoga Duha, kao i krstolikim blagosiljanjem i pogruzenjem u vodu Casnoga Krsta, sto i danas cini elemente svakog vodoosvecenja.

Danas su poznata dva osvecenja vode: veliko i malo. Veliko vodoosvecenje se vrsi dva puta u godini na Krstovdan (Navecerje Bogojavljenja) i na Bogojavljenje, u kome se secamo Krstenja Isusa Hrista u reci Jordanv, u kome Crkva vidi ne samo prototip omivanja grehova, no i stvarno svecenje prirodne vode pogruzavanjem Boga u telu u vodu. To je svecani obred kojem, skoro redovno, prisustvuje veliko mnostvo naroda, koji osvecenu vodu nose svojim domovima, jer se ta sveta vodica – Bogojavljenska, cuva u svakom domu preko cele godine kao velika svetinja, a koristi se samo u velikoj nuzdi (bolesti, uznemiravanje od strane zlih duhova). U nekim nasim krajevima obicaj je da svestenik sam raznosi Bogojavljensku vodicu po domovima vernika.

Malo, pak, vodoosvecenje vrsi se u razlicitim prilikama, pri drugim crkvenim cinovima i obredima, pa i na trazenje pojedinih vernika. Prema svakoj potrebi, moze se vrsiti malo osvecenje vode u svako vreme i na svakom mestu: u kuci, u polju, u vrtu i tako dalje.

NASUŠNA POTREBA

Tradicija je u Srpskoj Pravoslavnoj crkvi da svestenik u toku godine dva puta poseti domove svojih vernika radi izvrsenja svecenja vodice, i to na nekoliko dana pred Krsnu slavu, i pred najveci hriscanski praznik – Vaskrs. Dolaskom svestenika u kucu i svecenjem vodice, ulazi blagodat Bozija u Vas dom. Jer, po zavrsetku cina osvecenja vode, svestenik kropi sva odelenja u kuci, kao i svu celjad koja je prisutna, pri cemu oni celivaju Casni Krst i desnicu svestenika.

To osvecenje vodice po domovima nije samo „puki“ obicaj, nego nasusna potreba samih vernika, koji osecaju potrebu da povremeno budu osveceni i ocisceni kropljenjem svete vodice. Kod pravoslavnih Grka ima dosta porodica koje zahtevaju od svojih svestenika, da neizostavno svakog meseca dolaze i vrse osvecenje vode po domovima. Nas narod je izgubio taj osecaj svetinje i potrebe za svetinjom, te su stoga mnogi prestali da primaju svestenika za vodicu, a i oni koji ga primaju, cesto puta to nerado cine.

Nije dobro da sva nasa vera bude svedena samo na obicaj „svecenja vodice „, ali nije dobro ni da taj blagocestivi obicaj odstranimo iz naseg hriscanskog zivota. Svecenje vodice i njeno koriscenje, ima svoj puni smisao i znacaj samo uz drzanje i svih ostalih propisa Crkve Pravoslavne o hriscanskom duhovnom zivotu, kao sto su post, molitva, milostinja, sveta Tajna pokajanja i ispovesti grehova, Prcesca, i svega ostalog, bez cega nema spasenja duse, ni ostvarenja cilja naseg postojanja na zemlji.

Koliko se dugo moze cuvati sveta vodica, narocito ona koja se osvecuje na Krstovdan, Bogojavljenje i Vaskrs? Nakon jedne godine kada, stigne nova vodica, sta se radi sa starom?

Mi u Crkvi (episkopi i svestenici) kada govorimo o predmetima nase svete vere, cesto puta nismo u stanju da zamislimo i predpostavimo koliko nas narod malo zna o svojoj veri, pa u mnogo cemu predpostavljamo izvesnu kolicinu toga znanja i verskog obrazovanja kod nasih vernika, te nam se stoga desi da nasi razgovori o veri ili besede budu nerazumljive i tesko shvatljive, za nase slusaoce, upravo zbog toga sto mnogi tog neophodnog predznanja nemaju. Otuda je zaista dobro da nasi vernici imaju mogucnost i slobodu da se obracaju episkopima i svestenicima o nejasnim pitanjima o veri.

Sveta vodica, narocito ona Bogojavljenska (koju narod uglavnom i nosi svojim domovima), moze se cuvati neograniceno vreme. Ma koliko je dugo cuvali, ona ne gubi svoju osvecujucu blagodat niti postaje podlozna kvarenju. Ima u narodu porodica koje Bogojavljensku vodicu cuvaju po trideset i vise godina, s tim sto svake godine, od nove vodice, kada je donesu iz crkve, pomalo dodaju u flasu u kojoj drze staru vodicu.

No, glavno pitanje je „nakon jedne godine, kada stigne nova vodica, sta da se radi sa starom?“ Odgovor na to pitanje, u crkvenim knjigama nepise, niti ima bilo kakvo pisano naredjenje u vezi toga. Ali zato postoji narodno predanje i obicaj kojeg je Crkva precutno usvojila, te je isti stekao predanjsku vrednost, kao i mnoge druge stvari koje se putem predanja u Crkvi cuvaju.

Dakle, po tom narodnom predanju, a sada i crkvenom predanju, ukoliko se sva kolicina Bogojavljenske Vodice ne utrosi pobozno u toku godine, onda se taj ostatak, kada stigne nova vodica, sipa u bunar, u reku ili u cvece. U svakom slucaju tamo gde se nece izloziti gazenju i obesvecenju.

Sto se pak tice vodice koja se po domovima sveti za Vaskrs (nikada na Vaskrs), ona se u toku posta moze, i treba, uzimati svako jutro po malo pre jela, i tako utrositi. Ona se upravo i osvecuje sa tim ciljem da bi sveti veliki praznik Vaskrsenje Hristovo docekali u osvecenim domovima, ali i sa osvecenom dusom svojom (kao hramom Duha Svetoga), cemu pobozno koriscenje svete vodice itekako doprinosi.

Osvecena vodica za Krsnu slavu sva se upotrebi na spravljanje slavskog kolaca i koljiva, a moze i da se ostavi malo za pice da svi clanovi doma popiju po gugljaj za osvecenje duse i tela.

Mir ti i radost od Gospoda.

Episkop raskoprizrepski
Artemije

izvor: spc.yu, 1998 godina

 +++