Вести

Sabor SPC mogao bi danas da završi zasedanje, sledeće će biti u oktobru Sveti arhijerejski sabor SPC koji je 14. maja počeo zasedanje mogao bi, kako nezvanično saznajemo, već danas da završi sa radom.

+++

Patrijarh Pavle i dalje ostaje poglavar srpske crkve, ali će ga u poslovima, u ograničenom obimu zamenjivati Sveti sinod. Tako se ni ovog puta nisu obistinila nagađanja da će se patrijarh, koji se zbog bolesti od 17. novembra nalazi u Vojnomedicinskoj akademiji, povući, čime bi se otvorio put za izbor novog poglavara srpske crkve.

Sledeće zasedanje Svetog arhijerejskog sabora bi trebalo da bude održano u oktobru. Inače, zdravstveno stanje poglavara Srpske pravoslavne crkve patrijarha Pavla je nepromenjeno i stabilno i, kako se navodi u najnovijem izveštaju lekarskog konzilijuma VMA, patrijarh je „svestan, komunikativan i adekvatno sarađuje tokom nege i rehabilitacionog tretmana”. Izveštaji lekara koji brinu o zdravlju Njegove svetosti, u kojima se navodi i mišljenje konzilijuma da „patrijarh sadržajno komunicira” svakodnevno stižu u Sinod SPC, rečeno je Tanjugu u Patrijaršiji.

Konzilijum lekara VMA je mišljenja da složenost patrijarhovih oboljenja nalaže da lečenje, negu i praćenje zdravstvenog stanja treba nastaviti u kliničkim uslovima. Kako je preneo Tanjug, Srpska patrijaršija je odbacila kao neistinitu vest da je Saboru, navodno, stiglo pismo ruskog patrijarha Aleksija II u kojem traži da patrijarh Pavle ostane na tronu SPC. Ukoliko vrhovno zakonodavno crkveno telo, koje je okupilo 46 episkopa iz zemlje i rasejanja, danas završi sa radom, biće to po dužini jedan od kraćih sabora. Zbog činjenice da „crkvenom skupštinom” ne predsedava patrijarh, na dnevnom redu se nije našao nijedan od ozbiljnih problema sa kojima se SPC poslednjih godina suočava. Mnoge predložene tačke dnevnog reda su otpale i Sabor se uglavnom bavi tekućim pitanjima.

Pošto se u odsustvu poglavara ne mogu donositi crkvenozakonski propisi, uredbe i načelne odluke, pitanje je da li će Sabor moći da izabere dva nova člana Svetog sinoda, jer episkopima mileševskom Filaretu i bihaćko-petrovačkom Hrizostomu ističe dvogodišnji mandat.

Iako su vernici i sveštenstvo očekivali, a upućena je i peticija udruženja „Zakonopravilo” sa 11.000 potpisa, episkopi nisu razgovarali o liturgijskim izmenama. Komisija za liturgijska pitanja, osnovana pre dve godine s ciljem da razmotri ovaj problem, kako se čuje, još nijednom se nije sastala i verovatno zbog toga i nije dostavila nikakvo mišljenje Saboru.

Zanimljivo je da su vladike odmah, iako po redosledu nije bio među prvim tačkama dnevnog reda, odbacile i predlog episkopa raško-prizrenskog Artemija da se njegov vikarni episkop lipljanski Teodosije razreši dužnosti člana Kosovskometohijskog odbora Svetoga arhijerejskog sabora. Sabor se, takođe, oglasio nenadležnim i po pitanju dogmatskog učenja episkopa braničevskog Ignjatija koje kao profesor predaje na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu.

Naime, vladika Artemije je Saboru na razmatranje dostavio obiman materijal u kojem se učenje ovog episkopa i profesora na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu ocenjuje kao nepravoslavno. Episkopi su rešili da ceo slučaj proslede na ocenu Međunarodnoj bogoslovskoj komisiji pravoslavnih crkava koja se inače, kako se saznaje, retko sastaje, a i sporo radi.

Sabor se takođe nije bavio ni ozbiljnim podelama – u novogračaničkoj mitropoliji, kanadskoj, australijskoj i srednjoevropskoj eparhiji – koje prete da se pretvore u novi crkveni raskol.

M. Pešić [objavljeno: 21/05/2008]

POLITIKA