Вести

Новости о Сабору српског епископата прва три дана су потпуно фрапирајуће и остављају човека без даха, а душу смрзавају! Зар је могуће да скуп високоучених, са докторским титулама српским епископима, тако удаљује себе од савесног и Православно ревносног рада на корист Тела Христовог – Цркве?

+++

Некада добро позната духовна ревност и борбеност епископа Атанасија Јевтића (из студентских дана, док беше само јеромонах – волели смо га сви због тога!), беше изразита у манастиру Ваведењу, у Београду, где се молио за блаженопочившег патријарха Германа као отступника, јер је био председник Светског савета цркава, сада његов светли лик затамњује и додаје негативне карактеристике његовом лику и претставља га као млакоњу и неревносног бранитеља вековно ИСТОРИЈСКИ УТВРЂЕНИХ ИСТИНА ВЕРЕ ПРАВОСЛАВНЕ и црквеног устројства. И то баш сада, када је онаква ревност и непоколебљивост најпотребнија Српској цркви, јер је…“огањ обузео дом Јосифов (Цркву нашу)…а никога нема да пожар гаси…“ Амос (5,6).

Знајући га из тога доба, ја веровах да дух његов није угашен, него је још јаче очеличен поред Стуба Православља прошлог века, светог АВЕ ЈУСТИНА. Опасно је рећи (ако је истина!), да се у народу и код свештеника дубоко уврежује уверење да: РЕВНОСТ ЗА ПРАВОСЛАВЉЕ НИЈЕ ВИШЕ КАРАКТЕРИСТИКА СРПСКИХ ЕПИСКОПА, који све више контактирају са ПАП(к)ОМ и попримају западну ЗАРАЗУ и сада по Србији бљују отров, пропагирајући ново хришћанство БЕЗ ХРИСТА, и ЗИЗЈУЛАСОВУ – ЗАПАДНО –НОВОИЗМИРИТЕЉНУ теологију, радије него МЕСИЈАНСКУ ВЕРУ ЕМАНУИЛА. Огрешују се и о славног Достојевског, који ХРИСТА ПРЕТПОСТАВЉА ИСТИНИ.

Зато њих…“ХРИСТОС, АПОСТОЛИ И СВЕТИ ОЦИ ОДВОДЕ У ВРЗИНО КОЛО“…(Еп. Игњатије), јер је…“умро Богу, сам је себи центар, солипсизира и живи својом сопственом природом“ (грешном), како вели свети Макарије. Не виде да су себе потпуно уплели у сопствено врзино коло, па и одговорност за рад у Цркви преносе на савршену „КОЛЕКТИВНУ ОДГОВОРНОСТ“, УМЕСТО СИНОДАЛНУ (са прецизном одговорношћу појединца), преносе на још шире председавајуће тело – СЛИНОДАЛЦЕ („да не будем само ја крив – кривица је на колективу!).

После дводневног заседања најзад се показао плод рада: нађена је формула како избећи личну одговорност и , евентуално, касније, умирити савест (бар још верују да је имају!) од неумитних последица због неодговорног и аљкавог рада у Цркви.

ИЗБОР НОВОГ ПАТРИЈАРХА? ЗАШТО? „ЗА НОВО ВИНО У НОВЕ МЕХОВЕ!“ Неко би могао искрено, чак добронамерно да се сложи и прихвати предлог Сабора за избор новог патријарха већ сада, док је активни Патријарх, по њима, нефункционалан, али жив је!

Сложити се може само због оне народно искуствене изреке: „ГДЕ МАЧКЕ НЕМА – ТУ МИШЕВИ КОЛО ВОДЕ!“ Но, то „слагање“ би личило на оно: „где сви Турци – ту и мали Мујо!“. Јер, то не би имало икоји објективан, логички образложен и по савести прихватљив разлог! Све што се сада дешава у Српској цркви уопште, а специјално на овом САБОРУ ТРУЛ(СК)ОМ И НЕДОБРОНАМЕРНОМ, НЕПОБИТНО ГОВОРИ И СВЕДОЧИ:

да се Сабор не одржава у братској љубави, да СРПСКА МАЈКА – ЦРКВА, своју МАЧКУ ЈОШ НИЈЕ ИЗНЕДРИЛА. Или ће нам Господ дати вођу по срцима нашим?

Да није време за избор новог патријарха и Српска влада то јасније увиђа него епископат Српске цркве, па им саветује да не додају нов проблем на већ постојеће проблеме у земљи Србиновој, чинећи га СУГУБИМ. И часна Русија саветује: „БОЉЕ ЈЕ ЗАДРЖАТИ СТАТУС QUO“.

ГОСПОДО ЕПИСКОПИ: НАРОД ВАС МОЛИ: НЕ ДОМЕЋИТЕ МУ ТЕРЕТ КОЈИ НЕ МОЖЕ ДА НОСИ већ му…“УМНОЖАВАЈТЕ БЛАГОДАТ НА БЛАГОДАТ“…(Јов.1,16).

Радослав М.Филиповић; 20.08.2008