Вести

Ovih dana do nas, članova SPC u dijaspori, sve češće stižu uznemirujući glasovi da se u vrhu naše crkve priprema svojevrstan puč, nezamisliv za crkveno ustrojstvo i nespojiv sa vladičanskim dostojanstvom, o preuzimanju „vlasti“ od strane manje grupe episkopa otvoreno naklonjenih papstvu i potčinjenih volji carigradskog patrijarha.

+++

Iako pažljivo skrivani od mirjana i domaće javnosti već decenijama, sramno ponašanje i potezi pojedinih episkopa SPC, kao što su redovna poklonjenja vatikanskom šefu, bogohulna sasluživanja sa papskim jereticima i ostalim otpadnicima, protiv crkvene i protiv prirodne veze i saradnje sa malteškim vitezovima i ostalim masonskim, anticrkvenim redovima, učešća u raznim papskim i idolatrijskim okupljanjima i konferencijama, potpisivanja određenih unijatskih dokumenata (Ravena), i dokumenata o predaji Srpske crkve u dijaspori carigradskom patrijarhu, uz skandalozne novotarije „prepravljanja“ vekovnih liturgijskih službi, kao i neprekinuto učestvovanje u bogobornom „svetskom savetu crkava“, nisu ostali skriveni već, naprotiv, sablažnjuju i duboko vređaju sve veći broj pravoslavnih Srba i članova SPC i u srpskim zemljama i van nje.

Sada saznajemo da se priprema i smena njegove svetosti patrijarha Pavla, ali na način koji bi upravo gore pomenute episkope koji su, sudeći po njihovoj sopstvenoj volji, gordosti, samoljublju i vlastoljublju. Povrt toga, postoje nagoveštaji i da se priprema dodatno nasilje –nasilan premeštaj njegove preosveštenosti vladike Raško-prizrenskog g. Artemija iz njegove mnogostradalne eparhije u neku drugu, gde bi episkop Artemije manje upadao u oči svim članovima i SPC i drugih pomesnih, sestrinskih pravoslavnih crkava, kao jedan od najpožrtvovanijih, najvećih pastira koga je crkva iznedrila u naše vreme.

Od naimenovanja g. Teodosija za vikarnog episkopa lipljanskog, pa do danas, sve je učinjeno da se veliki vladika Artemije zaseni i gurne u ćošak koji je, za tako blagoslovenog episkopa kome čitava crkva kliče „Aksios!“, pretesan i neodrživ. Zajedno sa nekim ocima i monasima Dečanskog manastira, pojedine vladike SPC su velikog srpskog episkopa, učenika koji strada zajedno sa svojom pastvom za veru, drsko ignorisali po svim pitanjima vezanim za upravu u njegovoj, Raško-prizrenskoj eparhiji, počev od manipulacije tzv. „obnovom“ porušenih srpskih svetinja na KiM (sramni „memorandum“), preko upisivanja krvlju natopljenih svetih srpskih hramova Kosova i Metohije u Uneskovu svetsku baštinu kao nesrpskih i nepravoslavnih kulturnih zdanja, pa do otvoreno diktatorskog mešanja i gaženja naloga vladike Artemija o prekidu komunikacija sa nelegalnim poslanicima EU i šiptarskim separatistima, posle proglašenja lažne države na srpskoj teritoriji od strane prištinskih separatista i zlikovaca.

Hajdučko ponašanje i svojevolja pojedinih velikodostojnika SPC u ova strašna vremena jasno ukazuje da takva nasilnost može samo proisteći iz teške ostrašćenosti i gordosti, koja se naslanja na nakaradno uverenje da je Sveta crkva Hristova „episkopocentrična“, pre nego Hristoventrična, i umišljanja da je volja episkopa koji za sebe grabe vlast, prestiž i moć, važnija i pretežnija od Svetog pisma, svetog predanja, kanona i odluka Vaseljenskih i pomesnih sabora, svetih otaca crkve, kao i odluka Svetog Arhijereskog sabora same SPC i učešća i volje vernog naroda bez koga nema ni crkve, ni vladike.

Čestiti, časni, blagosloveni i sveti vladika Artemije nam je svima pred očima dok, sa apostolskom ljubavlju, istrajnošću i nesalomivom predanjskom verom, obija pragove svih svetskih moćnika, ne stideći se da zakuca na svačija vrata i moli za milost za svoje mnogostradalno, mučeničko stado.

Dok se neki drugi mrse za bogatom papskom trpezom, postavljanjenom iznad gnojnih srpskih rana i jama, časni vladika Artemije dere potplate na svojim cipelama po belosvetskim drumovima šireći istinu o mučeništvu i stradanju srpskog naroda na raspetom Kosovu i Metohiji. Dok drugi grcaju viskoparne pohvale Carigradskim agama nad izobilnim đakonijama, sveti vladika Artemije diže glas protiv svetskih moćnika koji zarivaju zube u krv i tkivo njegovog stada i roda. Dok drugi tonu u nirvanu uspavani zvucima tam-tamova i budističkog mantranja na bogohulnim pirovima ujedinjenih pijanstva, kao usamljeni glas u pustinji i stalna opomena, i zove na otrežnjenje, buđenje i vraćanje istini. Dok se drugi utrkuju u poltronstvu i sluganstvu zapadnim moćnicima, čestiti episkop Artemije povlači crtu u pesku i opominje:

„Ovo nije tvoje, ovo je Božje!“

Kao verna i odana pastva mučeničke SPC, i mi upućujemo poziv i opomenu, u poslušanju majci crkvi, sa poštovanjem i ljubavlju u Hristu, vladikama naše Svete crkve da se vrate sa puta pogubilišta u koji srljaju gordošću i da zadrže svoju braću arhijereje koja su pošla ovim pogubnim putem, da odustanu i povrate se.

Molimo da se episkopi prestupnici pokaju i prepuste svoju volju volji Božjoj, da se odreknu pokušaja da otmu blagoslov Boga život za svoje prezira dostojne manipulacije, prestupe, lakejstvo i mahinacije, da se odreknu i odustanu od sramnog otimanja časti i vlasti, da odustanu od sunovrata na koji nas osuđuju stvarajući raskol u crkvi i cepajući Svetu Rizu Hristovu i da se, umesto bogoborstva, posvete borbi za Hrista, u liku svog teško stradalnog, krvarećeg roda, u liku svoje svete Majke crkve.

Ljubeći vašu desnicu, u Hristu

vaši članovi SPC u dijaspori

Izvor: Štampano izdanje, „Glas javnosti“, 17. maj 2008.g.; Rubrika: Pisma čitalaca,

+++ 

Napomena: Povodom ovog teksta redakcija „Glas javnosti“ je u svom izdanju od 18. maja 2008. godine objavila članak sledeće sadržine:

IZVINjENjE:

U jučerašnjem broju Glasa javnosti, u rubrici Pisma čitalaca (strana 18) objavili smo pismo „članova SPC u dijaspori“ pod naslovom „Vapaj dijaspore Arhijrerejskom saboru Srpske pravoslavne crkve“. Na ovo pismo reagovali su predstavnici svetog Sinoda tvrdeći da je u njemu izneto niz insinuacija i neistina. Iako redakcija Glasa javnosti po pravilu ne može da odgovara za tvrdnje koje iznose čitaoci u ovoj rubrici, iskreno se izvinjavamo ukoliko je objavljivanje pisma nanelo štetu Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Redakcija Glasa javnosti

preuzeto sa:  braničevski revnitelj (http://www.revnitelj.com/)