Вести

INTERVJU: Nenad Prokić član Predsedništva LDP-a. Može se dogoditi da radikali postanu tipična evropska stranka. Čedino obezbeđenje plaćaju biznismeni. Kosovo je ZAUVEK IZGUBLJENO!

22. novembar 2005, KURIR

+++

BEOGRAD – Nenad Prokić, član Predsedništva Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića, sablaznio je javnost izjavom da će, ako zatreba, napraviti „modernu Srbiju bez Srba“. Šta je time hteo da kaže, kakav je njegov odnos prema lideru LDP-a i zašto se ova stranka otvoreno zalaže za nezavisno Kosovo, Prokić objašnjava u intervjuu za Kurir.

– Izjavu o Srbiji bez Srba smislio sam zbog iskrene zabrinutosti da naše društvo ima negativni kod, da živi neku smrtonosnu mutaciju. Toliki porazi, tolika nesposobnost da se prepozna sopstveni interes zaista mogu dovesti do nestanka Srba. Naravno, nisam hteo da kažem da bih voleo da Srbi nestanu…

Dosta se prašine podiglo zbog Vaše izjave da se emotivno slažete sa Aleksandrom Vučićem…
– Ne razumem zašto ne mogu da imam iskrenu emociju koju delim sa gospodinom Vučićem! I on i ja smo zabrinuti za Kosovo, samo je razlika u tome koliko ta zabrinutost može nešto da promeni. Zalažem se za uljudnu političku komunikaciju sa svima na političkoj sceni.

Da li to znači da bi LDP u jednom trenutku mogao da sarađuje i sa SRS?
– Zašto da ne?! Moramo da budemo sposobni da sarađujemo sa svim političkim subjektima. I radikali imaju poneku dobru osobinu.

Na šta konkretno mislite?
– Oni su autentična stranka, konzistentnija i iskrenija od DSS-a, recimo. Imaju izražen nacionalni diskurs, ali ga ispoljavaju pogrešnim političkim rečnikom. Hoću da verujem da i oni žele dobro ovom društvu.

Ali, Vaš lider je rekao da će ukoliko SRS osvoji vlast na sledećim izborima, Srbija biti na ivici propasti?
– Ne mora biti tako, ukoliko se SRS promeni. Ima naznaka da se oni menjaju i može se dogoditi da radikali postanu tipična evropska stranka. Nikada neću zaboraviti šta su radili za vreme Miloševića, ali mislim da to više nije ista partija.

Izjavili ste i da se Čedomir Jovanović ne pita ništa u LDP-u?! Kako onda stranka funkcioniše, kao „dobrovoljno pevačko društvo“?!
– To je bila šala, naravno. Moka Slavnić ima termin „organizovana improvizacija“ za pobedničku igru naših košarkaša. Funkcionisanje LDP-a me na to podseća. Nismo se našli po političkom interesu, već po autentičnom političkom razmišljanju. Razumemo se, verujemo jedni drugima i zato nema potrebe da dogovaramo izjave…

Kako Vi objašnjavate bogatstvo kojim raspolaže Vaš lider. Odakle mu pare?
– Ne mogu da zavirujem nikom u džep, niti da ga ispitujem kako je zaradio pare. Mislim da Čeda nije bogat čovek. Ono što vidim jeste da u stranci nema novca.

Da, ali kako je Čeda iz kožne jakne i pocepanih „starki“ uskočio u skupa odela, okružio se telohraniteljima i uleteo u džipove?
– On je čovek koji je uhapsio Slobodana Miloševića! Ne mogu da mu kažem da se odrekne džipova i telohranitelja. On je uradio nešto što nije smeo nijedan srpski policajac.

Ne znam da li je Čeda bio sa mafijašima iz Šilerove

Da li Vam smeta što je Čeda imao kontakte sa mafijašima?
– Zamislite da ste u koži Zorana Đinđića, koji je tek došao na vlast u teška vremena. Mora da pravi neke ustupke, a para nigde nema. To je situacija kao iz filma… Ali, ja ne znam da li je bilo tih kontakata sa kriminalcima.
Ako se na sudu dokaže da je Čeda dilovao sa mafijašima, da li ostajete u LDP-u?
– To je hipotetičko pitanje. Zasad stvar ide u potpuno drugačijem pravcu, ka osporavanju toga. Da se nešto desilo, počinioci bi već bili procesuirani. Pitanje je i da li je neko sedeo sa kriminalcima da bi nešto ušićario ili da bi sprečio pokolj na ulici.

DS će se oparati kao džemper

Otkud Vi u politici?
– Iako je moj otac bio član SK, nisam nikada razmišljao o ulasku u neku partiju, sve do pojave Čedomira Jovanovića. Naše društvo je bolesno, kriza je duboka, neophodna je opcija koja će beskompromisno ukazivati na problem.
DS Vam više nije tako blizak?
– Ne, od ubistva Zorana Đinđića sve sam manje u stanju da ih podržavam. Pogrešni ljudi su došli na funkcije i zbog toga će ta stranka platiti određenu cenu. Ne želim im ništa loše, ali se bojim da mogu da se oparaju kao džemper.
Ima indicija da su u DS-u prilično nervozni zbog formiranja LDP-a?
– Ljudi iz DS-a su dobrodošli u LDP, ali mi nikome ne otimamo kadrove. Doduše, ne mogu baš svi da uđu. Moramo se čuvati ljudi iz „sive zone“…

Ali, ko finansira njegovo obezbeđenje?
– Pristalice njegove političke ideje.

Ko konkretno, ko?
– To ćete morati njega da pitate.

Vi ga nikada niste pitali ko mu daje obezbeđenje?!
– To bi bilo nevaspitano pitanje. S druge strane, zašto ne možete da zamislite situaciju u kojoj neki biznismen, koji ima poverenja u njega, sve to plaća? Mislite da je to problem za čoveka koji uspešno radi u Parizu, Ženevi ili Londonu?

Kako se oni zovu?
– Ne znam.

Jovanovića i dalje prati veliki odijum u javnosti.
– To je zato što govori ono što drugi neće. Takav čovek će uvek u prvo vreme naići na nepopularnost. Ali, možemo biti srećni što postoje partija i njen lider koji su spremni da govore hrabro.

Da li to treba da budemo srećni i kada Čeda kaže da Kosovo mora biti dato Albancima?
– Niko nije srećan zbog toga, pa ni Čeda, ali to je fakat. Evo, o čemu se Beograd pita u Prištini? Ni o čemu. Naša država nema kapaciteta da kosovski problem reši sama. Moramo da shvatimo da jedan deo našeg tela više ne funkcioniše i da bi se ostatak organizma uspešno razvijao posle neizbežne amputacije. Kad vidim neko dete na ulici, meni se srce stegne. Kad pomislim gde će i kako živeti, kakve će nam biti bolnice, kakve škole… To me interesuje više nego Kosovo. Zemlja je onog ko živi na njoj! Šta će Srbiji problemi Kosova? Danas su teritorijalni problemi nebitni problemi. Kosovo je prošlost, Evropa je budućnost.

Ali, pokojni Đinđić nije bio za to da se Kosovo ustupi Albancima?
– On je bio za podelu Kosova, to je bila njegova poslednja opcija, bolja od prolivanja krvi. Međutim, opasno je deliti Kosovo, jer bi sledeća država koja će se deliti mogla biti Srbija. Sa našom umetnošću da „sačuvamo“ teritoriju, ko zna šta bi bilo tada sa jugom Srbije, Raškom, Vojvodinom…

Albanci se deklarativno zalažu za građansko društvo i suživot sa Srbima. U stvarnosti ubijaju Srbe, skrnave crkve i groblja, pale srpske kuće…
– Oni takođe nisu sposobni da vode Kosovo, nemaju te kapacitete, kao što ni Srbija nema kapacitet.

Zašto onda treba da im ga damo?
– Nemamo mi više šta da damo ili ne damo! Uslovna nezavisnost će biti jedina mogućnost.

Mislite li da je državni interes Srbije da se Kosovo prepusti Albancima?
– Niko nije pretpostavljao krajem prošlog veka da će Vojvodina biti u Srbiji, pa ona, eto, jeste u Srbiji. I zauvek će ostati. Međutim, ako budemo rešavali na isti način Vojvodinu kao Kosovo, rezultat bi mogao biti sličan.

S. M. STAJIĆ – S. MARJANOVIĆ

izvor: KURIR 22. novembar 2005