Вести

Iako još u bolnici, na rehabilitaciji, ministar policije Dragan Jočić (48) ljubazno se odazvao molbi redakcije „Novosti“ da odgovori na neka aktuelna politička zbivanja, i u vreloj predizbornoj utakmici, čije se nedeljno finale očekuje sa izuzetnom pažnjom.

 +++

Redakcija mu je na tome veoma zahvalna, znajući u kakvom ambijentu se sve ovo radi. Tim pre što je ovo prvi intervju koji ministar Jočić daje posle teške saobraćajne nesreće koja se desila 25. januara, a koja ga je, nažalost, dobrim delom odvojila od svakodnevnih radnih obaveza i velikih zadataka i u MUP i DSS. Oporavak ministra Jočića, u beogradskom „Zavodu za rehabilitaciju dr Miroslav Zotović“, teče prema oceni lekara na zadovoljavajućim tokom.

Vlada se srušila jer je vaša stranka izgubila poverenje u bivše koalicione partnere da su iskreni u odbrani Kosova. Da li je to bio racionalan potez?

Jedna stvar je postala istorijska činjenica, a to je da je Vojislav Koštunica pre nekoliko godina tako postavio politiku odbrane Kosova da se na svetskom planu pokazalo da je Srbija u pravu. Na njemu svojstven način Koštunica je na samom početku prepoznao da je suština odbrane Kosova u zalaganju za poštovanje međunarodnog prava. Time je on dugoročno i strateški postavio neprobojni bedem za politiku sile i pokušaj besprizornog otimanja teritorije od Srbije, i nadmudrio zapadne sile njihovim oružjem, a to je dosledno poštovanje međunarodnog prava. Ta je politika dala veliki rezultat jer više od 150 država priznaje Srbiju u njenim celovitim granicama, dok je Ahtisarijev plan doživeo brodolom u Savetu bezbednosti. Kada su mentori stvaranja prve NATO države videli da ne mogu da izađu na kraj sa Koštunicom okrenuli su se starom receptu i zaigrali na srpski raskol. Pokazalo se da su DS i G 17 popustile pred pritiskom zapadnih sila. Setite se da je razlog za izbore bila jedna krajnje umerena skupštinska rezolucija o odbrani Kosova. I sada vidimo da je sa potpisivanjem Solaninog sporazuma DS definitivno napustila jedinu moguću državotvornu politiku Srbije.

Nekoliko visokih funkcionera DS izjavilo je da veruju da bi DS i DSS ostali u boljim odnosima, i da ne bi došlo do pada vlade da ste vi bili u vladi, jer ste bili neka vrsta spone između dve stranke?

Ja sam bio i mogu biti spona između različitih stranaka samo ako smo na zajedničkom poslu odbrane Srbije i njenih suštinskih državnih i nacionalnih interesa. Onog trenutka kada je DS popustila pod stranim pritiscima i napustila jasnu državotvornu politiku odbrane Kosova, jasno je bilo da je Koštunica morao da vrati narodu mandat kako bi narod na izborima odlučio kome će da poveri vođenje državnih poslova. Posle preglasavanja na vladi oko pitanja sudbine Kosova i samim tim budućnosti Srbije, više nije bilo vremena za praznu priču već za izbore. Biti na vlasti radi vlasti za nas je apsolutno neprihvatljivo.

Kosovo je proglasilo nezavisnost u trenucima kada ste bili u bolesničkoj postelji. Kako ste doživeli taj čin i događaje koji su usledili?

U tom trenutku, dok sam bio potpuno prikovan za postelju, gledao sam Tačija kako se veseli u Prištini. Nisam bio očajan. U srcu sam osetio nadu da ono što je naše mora ostati naše. Kosovo je život, a život je borba. Toliko miliona Srba je nosilo i nosi duboko usađeno u srcu istinu koja se danas čuje širom sveta: Kosovo je Srbija. Kada sam video stotine hiljada mladih ljudi na mitingu u Beogradu – bio sam ponosan i srce mi je bilo puno. To je snaga koja govori da smo živ narod i da ćemo pobediti. Danas mladost Srbije na primeru odbrane Kosova zna šta je pravo i pravda, a šta sila i nepravda. To se nosi onda celog života duboko u sebi i to je zalog naše pobede.

Može li Srbija da, u situaciji kada Brisel od nje traži da razvija dobrosusedske odnose sa Kosovom, očuva teritorijalni integritet i nastavi evropski put?

Da bi Srbija bilo šta uradila, pa i nastavila evropski put, Srbija najpre mora da postoji. To je prapočetak. Srbija danas bez Kosova je Srbija sutra bez Vojvodine. Kako bi se onda uopšte zvala ta zemlja i taj narod koji je prodao delove svoje otadžbine? Da nam daju sve olakšice i donacije koje mogu smisliti, ako hoćemo da se i dalje zovemo Srbija i da i dalje budemo srpski narod, onda naš odgovor mora biti: Kosovo je Srbija! Sa takvim stavom i samopoštovanjem moramo da sednemo za sto sa zvaničnicima EU i da ih pitamo kako im je palo na pamet da od Srbije traže da teritorijom plati evropske integracije. Moramo da čujemo njihov odgovor, a i oni moraju da čuju naš stav. Dijalog je osnovna evropska vrednost.

Treba li Srbija da nastavi evropske integracije pre nego što EU jasno kaže gde vidi granice Srbije?

Mislim da se ovakvo pitanje nikada nije postavilo ni pred jednom državom na svetu. Pitati jednu državu da se odrekne dela teritorije zarad nekih povlastica je besramno. A šta će nam onda Ustav, državne institucije, Vojska? Šta mi, uopšte, kao narod i država branimo ako se odričemo teritorije? Da li se može više uopšte govoriti o dostojanstvu jednog naroda i države ako je ta država spremna da ustupi najdragoceniji deo teritorije zarad olakšica i donacija. To onda više nije država već marionetska tvorevina, a u marionetskim tvorevinama se nikada nije i nikada se neće živeti dobro. I, zaista, dosta više tog ponižavanja koje nam priređuju Solana sa njegovim falsifikovanim sporazumom, Ren sa uspostavljanjem dobrosusedskih odnosa između Srbije i Kosova, De Guht koji potpisuje sporazum sa Srbijom bez Kosova i Ferhagen koji u četiri oka priča sa specijalnim Tadićevim izaslanikom u kome ruže predsednika Vlade Srbije! Srbija je slobodna demokratska država i samo na ravnopravnoj osnovi može razgovarati sa drugima.

Bivši koalicioni partneri optužuju DSS da je spremna da se SRS vrati zemlju u devedesete, u izolaciju u sukobe sa celim svetom. Smete li vam takva vrsta propagande?

I da nije reč o toj priprostoj propagandi rekao bih da nije moguće ići natraške i vraćati vreme unazad. Ako su DSS-NS u vlasti to je kao i do sada pouzdan garant stabilnog i mirnog razvoja Srbije. Jedino ko treba da se boji izolacije su ljudi koji su kršili zakon i podkradali državu i narod. Kao i do sada njih ćemo izolovati onako kako nalaže zakon. Vreme devedestih je vreme teškog i krvavog građanskog rata, koji je proizveo katastrofalne posledice. Svako normalan zna da takve opasnosti apsolutno ne prete Srbiji. Naše glavno oružje, koje koristimo u odbrani Srbije, je poštovanje međunarodnog prava i mi ćemo u toj borbi pobediti, a naša zemlja će se stabilno razvijati.

Šta očekujete od predstojećih vanrednih parlamentarnim izbora u Srbiji? Sukob između vaših stranaka i bivših koalicionih partnera dosta je zaoštren. Mislite li da je moguće naći zajednički jezik posle izbora ili će se tražiti drugi partner?

Srbija mora da dobije državotvornu i nacionalnu vladu sa jedinstvenom politikom u ostvarivanju najvažnijih državnih i nacionalnih ciljeva. Nema cenkanja oko političkih principa i nova vlada mora biti zasnovana na politici jasne odbrane Kosova, ulaska samo celovite Srbije u EU, poništenja Tadić-Đelićevog potpisa na nezavisnost Kosova, izgradnje autoputa Horgoš-Požega, izgradnje ruskog gasovoda, značajnog poboljšanja životnog standarda i naravno najodlučnije borbe protiv kriminala. To je politika buduće vlade i DSS-NS može učestvovati samo u vladi koja će ostvarivati ove ciljeve.

Policija čast države

Jeste li zadovoljni radom svog Ministarstva unutrašnjih poslova?

O radu policije najbolje mogu da govore građani. Siguran sam da danas imaju veći osećaj lične i imovinske sigurnosti nego pre četiri godine, kad smo preuzeli brigu o bezbednosti Srbije i njenih građana. Srpska policija danas služi na čast našoj državi i našim građanima. Kada je policija videla da država i ja kao ministar zahtevamo da se u punoj meri radi po slovu zakonu i da niko neće biti zaobiđen ako je radio protiv zakona – policija je pokazala svoje pravo lice i ostvarila impresivne rezultate.

Da li vas vaši saradnici redovno informišu o aktivnostima Ministarstva?

Naravno, i ponosan sam kako rade.

Oporavak

Kao teče vaš opravak? Kažu da vaš optimizam ohrabruje. Da li vam je u Beogradu lakše, prijatnije i sigurnije nego u čuvenom svetskom centru?

Obradovao sam se kada sam ponovo stigao u Beograd. Cenim pomoć koja mi je pružena u Cirihu, ali sam jedva čekao da se vratim u Srbiju. I, zaista, nema zemlje ne celom svetu kao što je naša Srbija.

08. 05. 2008.
P. Vasiljević [ Večernje novosti ]