logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Друштво    Аутор: новинарство    761 пута прочитано    Датум: 26.04.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

BIGZ ološu iz ZagrebaGLAS ISTRAŽUJE: Da li je Srbija smela da strancima prepusti izdavanje udžbenika. Momo Kapor: Najveća sramota je to što se u Srbiji tiho i neprimetno dogodila prodaja BIGZ-a, jedne od naših najstarijih izdavačkih kuća. Branislav Lečić: Ukoliko ne negujemo svoju tradiciju i izvorni jezik, preovladaće neki drugi

Polemika optuživanja privatnih i stranih izdavačkih kuća s jedne strane i Zavoda za izdavanje udžbenika s druge, postavlja logično pitanje da li je sferu izdavaštva knjiga za školu trebalo prepustiti slobodnom tržištu. Da li bukvar, čitanku, istoriju mogu da štampaju i izdaju pod jednakim uslovima svi, ili to pravo treba da pripadne državnom izdavaču. I drugo, da li zbog naše najnovije istorije i ratova koje smo proživeli tokom devedesetih, kompanijama iz naših susednih zemalja treba da dozvoljavamo ravnopravno učešće na tržištu štampanja, kreiranja i izdavanja udžbenika iz kojih uče naši osnovci, i pored činjenice da su njihovi zakonodavci to pravo omogućili isključivo domaćim izdavačima.

Na ova pitanja svoje mišljenje za Glas javnosti dali su istaknuti pisci, istoričari, akademici, kulturolozi, glumci, političari…

Momo Kapor, naš istaknuti pisac, čija dela nisu školska lektira, ali su svakako nezaobilazno štivo svakog mladog čoveka, ističe da je neprirodno i nezamislivo da strani ulagači pored ostalog mogu da imaju pravo na izdavanje školskih udžbenika.

- Knjige za školu treba isključivo da izdaje i štampa Zavod za izdavanje, a ne autori sumnjivog imena i nepostojeće pedagoške karijere. Takve knjige kod naših najmlađih samo prave haos i nesreću. Srećom, kao pisac nisam ušao u čitanke i to je najbolji način da me deca ne zamrze jer sam ja mrzeo sve ono što sam u školi bio obavezan da naučim – kaže Kapor.

MORAJU SE POŠTOVATI PRAVILA

Istoričar Čedomir Antić, kaže da u ovoj oblasti moraju da postoje određena pravila, ali da Zavod za izdavanje udžbenika mora da ima poseban status.
- Moramo sami da negujemo svoje kulturno nasleđe, tako da smatram da treba da usvojimo rešenja drugih zemalja koje umeju da štite svoj kulturni identitet. Nažalost, u našem narodu često je mala granica između tolerancije i mazohizma. Srbija treba da gleda svoj interes i u tom pogledu ne bi trebalo da se ugledamo na Hrvate. Pojedini njihovi elektronski mediji više se bave Srbijom nego svojom zemljom što samo pokazuje njihovu nemoć – smatra Antić.

BEZ STAVA

Profesorka Srbijanka Turajlić i jedan od bivših zamenika ministra prosvete, nije želela da se upušta u ocenu jer, kako je rekla, ona se time nije bavila, pa ne može ni da komentariše.

Sličnog su mišljenja kulturolog Zorica Tomić i akademik i pisac LJubomir Simović jer, kako su istakli, to je jako osetljiva tema, a oni nisu dovoljno upućeni.

Kada je reč o stranim izdavačima, posebno hrvatskim, Kapor objašnjava da je najveća sramota to što se u Srbiji tiho i neprimetno dogodila prodaja BIGZ-a, jedne od naših najstarijih izdavačkih kuća.

- Prodali smo ga nekom ološu iz Zagreba, naše izdavačko blago, a u tom gradu je 1991. godine sistematski uništeno preko dva i po miliona knjiga štampanih na ćirilici, među kojima su dela Andrića, Crnjanskog, Meše Selimovića, a pored ostalih i moja.

Glumac i bivši ministar kulture Branislav Lečić objašnjava da je logičnije iskoristiti naše potencijale jer ih po njegovom mišljenju ima sasvim dovoljno.

- Imamo dovoljno ljudi koji se bave i jezikom i književnošću, pa ne vidim razlog zašto bi se posezalo za autorima drugog porekla. U slučaju da ih nemamo, nemam ništa protiv. Ali, ipak, smatram da će jednog dana ukoliko ne negujemo svoju tradiciju i izvorni jezik, preovladati neki drugi, bez obzira što su srpski i hrvatski slični – mišljenja je Lečić.

Miro Vuksanović, predsednik Matice srpske, takođe, kao i gore navedeni prethodnici smatra da državni izdavač mora da ima primat i da samo nestranački stručnjaci mogu da pišu knjige za istoriju ili druge društvene predmete.

- Svaki udžbenik mora da ima jednu istinu, a ne nekoliko različitih, jer se samo na taj način može stvoriti zdravo okruženje – objašnjava Vuksanović.

Akademik Matija Bećković ima sličan stav, ali dodaje da Srbija u oblasti izdavanja školskih knjiga ne treba da bude usamljena i često originalna, već da treba da sledi primere evropskih zemalja, ali i zemalja iz svog okruženja.

Nažalost, bivšeg ministra prosvete Gašu Kneževića, za čijeg ministrovanja je donet zakon koji omogućuje slobodno tržište u izdavaštvu knjiga, do zaključenja ovog broja nismo uspeli da kontaktiramo, dok je LJiljana Čolić, njegova naslednica, bila u inostranstvu.

 


Autor: Sandra Mališić; GLAS JAVNOSTI;  25.04.2008





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo