Вести

Razgovaramo sa gospodinom Dušanom Prorokovićem državnim sekretarom Ministarstva za Kosovo i Metohiju u „tehničkoj“ Vladi Republike Srbije.

razgovor vodio S.Marjanović, 23.04.2008

+++

Zahvaljujemo vam se u ime čitalaca portala novinar.de za vreme koje ste odvojili da porazgovarate sa nama o pitanjima koja su trenutno od vitalnog značaja kako za Srbe na KiM-u tako i za celokupni srpski nacinalni korpus.

novinar.de: Da li je politika države Srbije na KiM-u jedinstvena i da li ima političkih partija koje svoj stranački interes stavljaju ispred državnog.

D.Proroković: U svakoj predizbornoj kampanji, svuda u svetu, više se govori o predizbornim platformama i stranačkim programima, pa je tako i u Srbiji. Kosovo jeste jedno od ključnih pitanja u tekućoj predizbornoj kampanji i primetne su neke razlike između političkih partija o tome – šta i kako dalje raditi. Nažalost, u prehodnoj Vladi Srbije nije postojala saglasnost oko toga kako reagovati posle 17. februara. To je bio i razlog zbog kojeg je Vlada pala. Nadam se da će buduća skupštinska većina i Vlada doneti niz odluka kojima će se to ispraviti. Tu pre svega mislim na tužbe pred međunarodnim sudovima protiv onih država koje su priznale nezavisnost Kosova. To je kršenje međunarodnog prava i narušavanje teritorijalne celovitosti Srbije i naša država mora reagovati. Ukoliko postoji strah kod pojedinaca u Srbiji da podnesemo tužbe protiv nekih velikih i ključnih evropskih država, zašto to ne uradimo protiv Senegala, na primer. Borba za teritorijalnu celovitost i nacionalne interese ne podrazumeva samo saopštenja za javnost, u kojima se ponavlja kako „nikada nećemo priznati nezavisnost KiM“, već i niz konkretnih mera koje moramo preduzeti.

novinar.de: Možete li nam reći kakvo je trenutno političko i bezbedonosno stanje za srpski i ostali nealbanski živalj na KiM-u i kako se može poboljšati.

D.Proroković: Stanje nije ništa različito nego što je bilo prethodnih godina. Dugo se bavim Balkanom, a poslednjih deset godina – Kosovom i Metohijom, i za razliku od evropskih birokrata, tvrdim, da mi u regionu imamo već dve decenije neku vrstu polu-vanrednog stanja. Previše je političkih razmirica, nerešenih pitanja, međuetničkog nepoverenja. Da bi se stanje popravilo potreban nam je čvrst politički dogovor između političkih elita različitih balkanskih naroda. Kosovo je najveći problem, i zato nam je potreban najpre srpsko-albanski dijalog. A zatim i razgovarati sa ostalima u regionu. Bez našeg međusobnog dogovora nema stabilnosti. Mi se najbolje poznajemo – najlakše ćemo se i dogovoriti. Uloga međunarodne zajednice u tom procesu jeste da odredi okvir u kojem će se razgovarati. Ako jedno pravilo važi za BiH i BJR Makedoniju, onda isto pravilo mora važiti i za Srbiju. Ako je novo pravilo ustanovljeno na KiM, onda to pravilo mora važiti za sve ostale u regionu. Mora se izbeći politika duplih standarda, jer je to izvor svih tekućih i budućih nestabilnosti. Zato je najveća odgovornost na međunarodnom faktoru, pre svega na državama koje bez ikakvih zazora krše međunarodno pravo.

novinar.de: Kakva je saradnja sa UNMIK-om, KFOR-om a u svetlu zadnjih dešavanja u K.Mitrovici i postoji li komunikacija i saradnja sa EULEKSOM?

D.Proroković: Mandat EULEKS-a je da gradi „državu Kosovo“. Sa takvom misijom saradnje ne može biti, jer bi to direktno značilo da pristajemo na nezavisnost Kosova. Ukoliko se promeni mandat EULEKS-a, može se promeniti i naš odnos prema njima. Što se UNMIK-a tiče, saradnja postoji, ali je treba unaprediti i uskladiti sa novonastalim okolnostima. Ne možemo se pretvarati da se ništa nije desilo 17. februara. Toga su svesni i u međunarodnoj zajednici. Jer se ni UNMIK ne može pretvarati da uticaj Srbije ne postoji i da se stvari mogu rešavati ukoliko se zvanični Beograd ignoriše. Kada govorimo o dešavanjima 17. marta, mi i dalje insistiramo na jednoj sveobuhvatnoj međunarodnoj istrazi o svemu što se događalo. Moramo utvrditi ko je odgovoran.

novinar.de: Kakva je po vama sadašnja uloga rasejanja (dijaspore) u pomoći srpskom narodu na KiM-u i kako se ta pomoć, saradnja, zajednički projekti može poboljšati i unaprediti.

D.Proroković: Akcije dijaspore su uglavnom bile humanitarnog karaktera. Sumnjam da se tu može bilo šta promeniti dok srpske institucije ne definišu ulogu naše dijaspore u razvoju Srbije u celini. Kada se tačno bude znalo kakva je uloga srpske dijaspore u ostvarivanju naših strateških i nacionalnih ciljeva, onda ćemo lako znati i šta je uloga srpske dijaspore na Kosovu. Pojedinačne akcije su za svaku pohvalu, ali nama treba organizovan i sistemski nastup. Znate, često se postavlja pitanje šta i koliko činimo da Srbi ostanu na KiM? Ja bih voleo da postavim pitanje – šta je i koliko učinjeno da mladi Srbi ne odlaze iz Aranđelovca? Aranđelovac je na svega 80 kilometara od Beograda, a gotovo polovina svršenih studenata iz ovog grada, koji u poređenju sa ostalim sredinama u Srbiji ima i razvijenu privredu i izvesnu razvojnu perspektivu, ostaje u Beogradu. Većina u srpskoj političkoj i intelektualnoj eliti, kada kaže Srbija – u stvari misli na Beograd. Srbija je mnogo veća od Beograda. I moramo razmišljati o ravnomernom regionalnom razvoju, celovitom rešenju u kojem će svoje mesto naći i srpska dijaspora. Inače će se Srbija polako prazniti, a Beograd, Novi Sad i Niš postajati sve veći.

novinar.de: Da li je vama poznato da su dosadašnja dva saziva Ministarstva za dijasporu uključujući i ovo sadašnje vodili i bavili se sitnim stranačkim interesima, aferama, a manje istinskim državnim pitanjima važnim za Srbe van granica Srbije.

D.Proroković: Moja saradnja je bila ograničena na pitanje KiM. Imao sam kontakte sa SPC u rasejanju, srpskim studentskim udruženjima iz sveta, pojedincima i tu se sve završavalo. Organizovano je nekoliko akcija, veoma uspešno. Nisam se preterano bavio radom Ministarstva za dijasporu, pa zbog toga nisam ni merodavan da ocenjujem rad ove institucije.

novinar.de: Šta je bilo od inicijative da se čelnici država koje su priznale lažnu državu Kosovo tuže Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburgu odnosno mogućnosti da se na sudovima onih država koje su priznale nezavisnost KiM pokrenu postupci za kršenje ljudskih prava Srba i prava eparhije raško-prizrenske SPC-e na KiM-u.

D.Proroković: Saglasnosti u prethodnoj Vladi za takve mere – nije bilo. Buduća Vlada to mora učiniti. Prioritet ipak moraju biti tužbe pred međunarodnim sudovima protiv država koje su priznale kvazidržavnu tvorevinu Kosovo.

novinar.de: Koja je vaša poruka Srbima i građanima države Srbije u rasejanju i otadžbini povodm predstojećih opštih izbora Srbiji?

D.Proroković: Srbija mora definisati svoje strateške i nacionalne ciljeve. Na isti onaj način, na koji su to uradili neki drugi narodi u okruženju. Skupštinske većine u našem parlamentu će se menjati, različite stranke će dolaziti na vlast, ali moraju postojati vrednosti i ciljevi oko kojih neće biti spora. Na kojima ćemo svi raditi – i vlast i opozicija. Ukoliko obezbedimo kontinuitet vođenja jasne nacionalne poitike u narednim decenijama, bez obzira ko je na vlasti, a ko u opoziciji, Srbija ima šansu da postane neprikosnoveni lider u regionu. Srbiji je potreban jedan, jasan politički pravac kojim će u narednom periodu ići, a ne mnogo politikanstva koje nas ne vodi nikuda.

za novinar.de Srđan Marjanović, 23.04.2008