Вести

U velikom marketu, tu dole u komšiluku, zaista raznovrsna ponuda: hrana, zeleniš, meso, piće, kućni aparati… Na jednom rafu (ili se kaže: raft) i knjige. Popust. Uzimam izvanrednog Maria Vargasa Ljosu za 99 dinara.

za novinar.de piše Igor .M. Đurić; 18.04.2008

+++

Sledeći štand (da ne komplikujem sa onim raf(t)om): toalet papir. Treba mi i to. Cena manjeg pakovanja: 187 dinara. Nije ni čudo da su književnost i kultura kod nas tu gde jesu: u šupku. Jer ljudi u Srbiji se danas upravljaju sledećom maksimom: srati se mora a čitati nije obavezno!!!.

Slabo čita i Tadićev kompanjon Đilas koji bi da turi šapu na beogradsku kasu. Jer da više čita ne bi dao sledeću izjavu pre nekoliko dana: “Ako nama iz koalicije  “Za evropsku Srbiju“ ponude sporazum, biće potpisan“. Pri tome on misli na “Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju“. Treba li komentara ovoj plitkoumnosti i većeg dokaza da čovek ništa ne čita?!  Do sada su se, koliko ja znam a neka me neko ispravi ako grešim, sporazumi takve vrste nudili državama i njihovim vladama kao legitimnim predstavnicima naroda i suvereniteta. Ako bi tumačili reči ovog političara sada je Evropska unija počela da nudi taj sporazum i predizbornim koalicijama. Nije ni čudo što će ta unija brzo propasti a još je manje čudo što je u Srbiji sve više onih koji misle da ga ne treba potpisivati. Kako je počelo, ne bi me začudilo da me pozovu ovi iz moje mesne zajednice sa informacijom da je i njima Evropska unija ponudila sporazum. Elem, EU propada polako i sigurno. Čim smo mi došli na red takva im je sudbina neminovna. Što se tiče ovog političkog i svakakvog drugog „mislioca“ Đilasa, a obzirom da ne čita ništa, najbolje bi bilo da politički propadne već 11. maja. Samo teško, bojim se: genetski je žilavo to.

Ima jedna grupa političara i javnih radnika nevladinog i vladinog sektora za koje se može zaključiti samo jedno: stide se svoje zemlje i svoga naroda. Hteli bi da budu neko drugi ili da se njihov narod ugleda na njih. Misle: bolji su od naroda. Pripadnost svome narodu smatraju zlom. Radije bi pripadali nekom drugom narodu. Smatraju svoj narod lošim. Pa hoće da ga menjaju, uče ga šta i kakav treba da bude. “U kakvoj ja zemlji živim?!“- svako jutro sebi ponavljaju pre nego krenu da menjaju Srbe i Srbiju.  Zato izbegavajte ljude koji misle da su bogomdani da budu najbolji deo naroda. Oni misle da sve znaju a narod ne zna ništa. Ne glasajte za političare koji smatraju svoje sunarodnike koji ne glasaju za njih kao primitivne i glupe i kojima je više stalo do toga šta misli Solana nego njegov narod. Govnavom motkom na političare koji tvrde da bi sigurno pobedili na izborima samo kad bi se oduzelo pravo glasa makar 90% glasača u Srbiji. Najzad, dignite revoluciju uvek i svakad kada osetite da neko želi da ignoriše izbornu volju građana. Jer ti ignoranti će smatrati da postoje glasači prvog i drugog reda, oni će vas ubeđivati da postoje demokratski i nedemokratski glasovi građana. Naravno, nedemokratski bi bili, po njima, oni koji nisu glasali za njih.

Tako su se i neki koji sebe smatraju demokratama pojačani nevladinim sektorom razmileli po Evropi pa laju li laju. Sva ta  boranija, obično za nevelike svote, opanjkava našu Srbiju gde stigne. Šutanovac se tajno sastaje sa generalnim sekretarom NATO-a. Otiš’o čovek da podnese izveštaj a izbori u Srbiji pa mor’o da se krije. Kao otiš’o na koncert tasta a ovamo ustvari pevuši na uvo Jan de Hoper Šeferu. A predsednik Skupštine Srbije još i gore i crnje. Govorio Dulić u Holandiji protiv Srbije & Srba „bolje“ nego bi to učinio Mesić ili Tači. I vidite, ja mu uopšte ne zameram: čovek nije Srbin. Uz to je i član “evropske“ Demokratske stranke pa se evropski i ponaša: pljuje po Srbiji. Sad će možda neko početi da palamudi kako nije politički i civilizacijski korektno da se potencira nečija nacionalna i verska pripadnost.

I možda će u tom lelemudanju i biti u pravu. Makar teorijski. Samo, hoće li neko primetiti kako je još primitivnije, necivilizovanije i moralno nekorektnije opanjkavati svoju otadžbinu pa još kao njen zvaničnik. Zato ja potenciram njegovu nacionalnu pripadnost u kontekstu moralne obaveze više: u potpunosti ga razumem što govori loše o Srbima ali mu ne dajem za pravo da govori loše o SVOJOJ državi koja mu je poverila da je predstavlja i brani. Nije on ni prvi ni poslednji zvaničnik Srbije koji pljuje po svojoj zemlji i svom narodu (samo ne pljuje na platu koju prima svakoga meseca) ali je prvi kojeg donekle mogu da razumem. Ja ne mogu da shvatim kako je Tadić 1. februara 2007-e mogao da razgovara sa Karlom Del Ponte o tome kako treba reorganizovati bezbedonosne službe u Srbiji. Napisala lepo žena sve u svojoj knjizi “Lov“. Zato, putuj Duliću, ipak je Predsednik republike na većoj funkciji od tebe. A i Srbin je. Jadna Srbija. A Srbija je dobra i mila. Samo joj deca nekad ne valjaju. Pokojna Desanka Maksimović je pevala:

“SRBIJA U SUTONU PRVOM LEBDI

  BLAGA I TIHA –

  NA RANU JE PRIVI!“.

Kada samo već kod literarnih tema ne bi bilo zgorega prelistati Danteov “Pakao“. Tamo lepo piše: “izdajnici otadžbine“ idu u deveti, najgori krug. Doduše, tu su zajedno sa njima i  “izdajnici dobrotvora“ tako da se nekima dobro ne piše kako god postupili. Sami su krivi: otadžbina se ne bira a “dobrotvore“ možeš odbiti.

A resorna ministarka za Srbe u dijaspori (koji bi po gradaciji bili građani trećeg reda sem ako nije u planu da im se uzmu pare) Milica Čubrilo (imala je majka) sredila svom dečku (čitaj: momak) nešto para iz državnih fondova za umetničke i druge projekte tog lepotana. Pa mediji pisali o tome. A ona im odbrusila: „nije on dobio što je moj momak nego ima kvalitetan projekat“. Tako, ko od vas napolje hoće državne pare iz nekog od fondova trebalo bi da prvo bude ministarkin momak (gospodin ministarčić). Za ženski deo srpske dijaspore: stvarno ne znam šta da vam savetujem. Probajte sa nevladinim sektorom (kad je već ovaj vladin zauzet). Tu ima para. Evo vam i par saveta kako da uspete:

Prvo, pljuvati samo po Srbiji; drugo: ako već treba da pljujete pojedinca a ne samo generalno srpski narod  (jer će pravila službe nekada i to od vas zahtevati) onda udrite na Koštunicu.

Ako vam za to treba povod ja ću vam navesti par nekih razlogčića: nije korumpiran pa tako on štrči i kvari opštu sliku o drugima koji “znaju“ sa novcem; ne druži se sa mafijašima, ne pije viski po bazenima, ne ručava sa kontraverznim biznismenima, ne vozi džip i nema telohranitelje kad krene u Belanovicu pa zato em usporava ekonomiju em ne može biti insajder kad treba udariti na mafiju em koči razvoj auto industrije em je nekoliko “poštenih“ tabadžija bez posla pa tako povećava nezaposlenost u Srbiji; nije se obogatio na brzinu pa kako onda misli da obogati Srbiju na brzinu; nije sarađivao sa bivšim režimom pa protivnici ne mogu to da mu nabijaju na glavu kad god im zatreba; voli Srbiju pa ga zato ne vole ovi sa zapada a on ipak treba da pregovara i da se viđa sa njima pa na taj način kvari imidž Srbije koji su drugi uz velike muke stvorili;  krenuo je da se obračunava sa raznim mafijama kao da Srbija sada nema preča posla nego da se bakće sa time. Mi treba u Jevropu bre a on se zajebava sa korupcijom i kriminalom!! Kao da toga nema na zapadu?!

Oseća se i dah proleća (malo da pređemo i na lepše teme).  Osim što je ministarka za dijasporu zaljubljena oseća se i prolećni dah izbora. Počelo je veliko kadrovsko spremanje na nižim nivoima. Postavljaju se novi upravnici pošta, direktori vodovoda i elektrodistribucija po opštinama, dolaze na direktorska mesta u firmama koje nisu privatizovane novi ljudi. Svako ko nije član ni jedne od vladajućih stranaka ide u drugi plan a taj odlazak je pripremljen insinuacijama najgore i najpodlije vrste. Pišu se anonimne dojave i predstavke, peticije, nameštaju se afere, jednom rečju: dno dna ljudskog morala. Na važna mesta, blizu kasa postavljaju se provereni i verni kadrovici koji će raditi i keširati u interesu stranke. U tome prednjače stranke koje su bliže parama, sa svojim ministrima, tzv, “ekonomski deo vlade“. I stvarno je “ekonomski“ jer kad god čujem ime nekoga od njih odmah proverim je li mi novčanik u džepu. A zbog tih džeparoša Srbija je u opasnosti da usled političko- zakulisnih radnji i nedostatka odgovarajuće provizije izgubi gasovod “Južni tok“.

To bi tek značilo izolaciju i ekonomsku katastrofu za Srbiju. Krivci, ako se to ne daj bože desi, ne bi smeli sutra da ostanu samo na političkoj odgovornosti. Politički džeparoši ne bi smeli da se igraju sa sudbinom čitavog naroda bez ikakvih posledica. Ne treba zloupotrebljavati što nam je zemlja blaga i tiha.

Igor M. Đurić, 18.04.2008